петак, 22.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,59	97,17	96,88
	108,7	109,36	109,03

Таг: кафане

Београд

18.01.2021 у 23:00

Нераскидива веза кафане, културе и политике

Пре петнаестак година збио се немио догађај на бечком аеродрому, где је неки Београђанин сатима чекао преседање за Пекинг. Све је почело када је од персонала тамошњег кафеа наручио пиво, а они му принели безалкохолно. Дечје! Помислио је да намерно са њим збијају шале и разљутио се. На срећу, псовао је само на српском те није дошло до неког озбиљнијег инцидента... а могло је. Збуњеним сапутницима је, правдајући се, до Монголије причао бајке о Бајлонијевој пивари као најстаријој и најпознатијој у престоници, с најбољим пивом под капом небеском. Можда је неко и знао да греши, али ко је смео да му противречи! Јер, прва београдска пивара отворена је почетком 18. века, у току аустријске окупације. Била је то кафана „Црни орао”, са „сопственом производњом пића”. Налазила се на Дунавској

Београд

11.01.2021 у 22:40

Откуд морнар усред града

Тошин бунар 1 Тошин бунар 2: Вирус растерао госте: у овој сали некад су се чекале зоре (Фото: М. Величковић Улични свирач Ноћни живот Ноћни живот до раних вечерњих сати (Фото: Танјуг/Н. Анђић Лидо Овај локал треба сачувати (Фото: М. Јанковић) Списак такозваних култних кафана је променљива величина. Локали испред којих се донедавно клањало, и у њих улазило уз изразе захвалности онима који су устали и ослободили место, више и не постоје или су се претворили у нешто што се не може назвати кафаном. Другима је, оправдано или стицајем непредвиђених околности, опала популарност и као да само чекају да им се промени намена. А има и оних који деценијама одолевају, на угоститељским темељима који су постављени много раније, у неким

Београд

04.01.2021 у 22:10

Пијачна склоништа ноћника

Пијаца без кафане је као село без цркве, а ова вечна мудрост добила је пун сјај када је допуњена открићем да би таква уточишта за одрасле морала радити целу ноћ! Јер, знало се некада да сељак који по мрклом мраку изручи из приколице еспап мора до зоре негде да смести кости, као и муштерија која би зелениш да купи сабајле, пре но што свене на тезгама! Тако се престоница рашчула и по својим пијачним склоништима ноћника. Ко дуже памти, сетиће се „Дринчићева” крај Бајлонијеве пијаце, „Добоја” наспрам бивше Јованове, „Табора” на Каленића-гумну, „Цветкове механе”, по којој је цео кварт скупа с Мокролушким вашариштем добио име, или „Палилулске касине”, „Старог ђерма” и сијасет других, мање познатих, али подједнако важних и ревносно посећиваних. Драж тих механа крио се у шаренилу клијентеле

Београд

28.12.2020 у 22:49

Кад конобари остану без гостију

Одавно већ Нови Београд није велеградска „спаваоница”, напротив, његови делови постали су центри српског бизниса. А како са пословним светом по правилу долазе и угоститељи, тако су у најмногољуднијој општини последњих деценија отворене десетине ресторана, кафана, бифеа... Требало је услужити све те људе који овамо морају на посао. И тако се ноћни кафански живот главног града проширио, прешао мостове и пробудио се преко Саве. Не мисли се овде на сплавове којих је вазда било, већ на „сувоземне” локале попут оних у старом делу града. Због погоршане епидемиолошке ситуације ових дана није упутно помињати ноћни живот кафана. Пре би се могао назвати поподневним или можда рановечерњим. Алʼ проћи ће и то, и вратиће се „славни дани” и новобеоградских кафана. А кад већ поменусмо поређење Новог

Београд

21.12.2020 у 22:10

Азил за одоцнеле путнике и трамвајџије

Вилајет од тридесетак кафана дуж Макензијеве, који је велики Мика Алас спомињао као највеселије престоничко уточиште, омекшала је омања посластичарница на углу Улице кнегиње Зорке, коју је бог зна када отворио Леонтије Ристић. Наследио ју је његов син Риста па пословање с торти, баклава, тулумби, кремпита и шампита пребацио на израду славских колача, а правио их је бар шест хиљада комада годишње! Риста је био честит и вредан домаћин и још бољи другар, али имао је обичај да радно време проводи у шкрипавом бифеу „Зоран” који се наслањао на његову радњу. Кад би дошло време слава, старославне посластичарнице би радиле и ноћу, па и ова, Ристина, због чега су се добронамерне муштерије са зебњом питале како ће газда издржати те и толике радне напоре без своје „канцеларије”? Тек тада је из

Београд

14.12.2020 у 22:15

Кад фајронт „звони” у пет по подне

Веома је тежак задатак пред аутором текста испод главног наднаслова који гласи „Ноћни живот београдских кафана”. Који „црни” ноћни живот који се завршава у пет по подне? Једино што је зимско време, сунце рано залази, па може да се каже оно чувено: „Остао сам у кафани до мрака.” О чему писати, с ким разговарати, кад је свима у глави само ово зло које хара планетом? Нада постоји и сви су некако бојажљиво уверени да ће се живот вратити и у фирме што производе ствари неопходне за живот, али и у кафане, које су одавно део живота под овим нашим небом. И заиста јесу, на нечију срећу или жалост, али толико су постале саставни део нашег начина живљења да их је једноставно немогуће одвојити од свакодневице. О феномену кафана у Београду многи су писали. Али пре овог зла. Нисмо приметили да се

Београд

30.11.2020 у 22:30

Кад утихне Зелени венац

Кафански ноћни живот на Зеленом венцу није морао да чека епидемију ковида 19 и скраћење радног времена да би замро, њега је одавно угушио „вирус” угоститељске транзиције који је престоничке ресторане захватио још почетком новог миленијума. И даље не попушта. Нестало је, или је претворено у кладионице, дрогерије и какве друге радње, на десетине култних кафана у свим деловима града, па и на увек посећеном и популарном „Зелењаку”. Ноћни живот на Зеленом венцу свео се данас на киоске са брзом храном и „брзохватајућим” пићем. Тек, читав овај по много чему знаменити крај остао је без иједне „праве” кафане. Тако је барем завладало уверење откако је пре много година, ретко ко памти колико, затворен својеврстан бисер градског угоститељства ‒ ресторан „Бели град”. Смештен на међуспрату главне

Београд

23.11.2020 у 22:15

Чекам зору, шта бих друго

Многи верују да је ноћ намењена или сну или проводу, али постоји сијасет служби и занимања чији су прегаоци осуђени да раде непрекидно 24, а неки и 25 сати – лекари и хитна помоћ, неговатељице у домовима за старе, новинари, жандари и народна милиција, народна армија, дежурне комуналне службе, пролетери по фабрикама које раде у три смене, диспечери, портири, чувари, возачи, лађари, пекари, контролори лета, даме с мајсторским писмом најстаријег заната које су своју делатност и драге госте одувек скривале доламом мрака, њихови „каваљери” познатији као макрои... Махом услужна делатност, и нешто мало трговине и производње. Срећан рад, мајстори Кад је крајем четрдесетих година Александар Тошић почео да се бави пекарском уметношћу, радња му је била у Змај Јовиној, надомак трамвајске

Друштво

18.11.2020 у 08:24

Историју Ужица стварале су и стотине кафана и пекара

УЖИЦЕ – У време када су кафане биле средиште друштвеног живота, уз чашицу пића сазнавале су се вести, чаршијске и белосветске. Разговарало се о свакодневици, уговарала се куповина и продаја. На та давна, многи кажу боља и опуштенија времена, подсећа ужички историчар Милорад Искрин у својој управо објављеној књизи „Кафане и пекаре старог Ужица 1832–2009”. Четири године је Искрин, коме су сада 84 године, на њој радио, стотине кафана и пекара обухватио. Тако је настало ово допуњено издање његове књиге „Кафане и пекаре Ужица”, проширено записима о угоститељским објектима из новијег времена. Прве кафане (ханови, механе, гостионице) у Ужицу су настале 1832. године. Ужичка варош је крајем 1866. имала 3.164 становника и 446 кућа, а 260 дућана и 20 механа. Четири године касније

Београд

16.11.2020 у 22:15

„Последња шанса” за још по једно, можда и флерт

„Последња шанса” ‒ било је заиста једино преостало уточиште за многе боеме, разнолике згубидане, поклонике ноћног живота, младе и оне старије, речју за све оне који би се тих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у касним, ноћним сатима затицали у центру града, а није им падало на памет да иду кућама. Била је то једна од малобројних кафана, али баш кафана, која је радила од јутра до сутра, у којој је чувени угоститељски израз фајронт изгубио смисао... „Последња шанса” је у ствари права претеча данашњих такозваних афтер парти (у слободном преводу: ајмо на још по једно) клубова, оних чувених места на која се иде да би се колико-толико дозвало свести после напорне пијанке или, много чешће, да би се ставила тачка на још једну луду, бесану и бурну ноћ. Преко дана одмориште за

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.01.2021 у 23:22

Изложба новопримљених чланова УЛУС-а

21.01.2021 у 22:36

Европски суд за људска права: Русија одговорна за бројна кршења људских права после рата у Грузији

21.01.2021 у 22:29

Укинут притвор тројици оптужених у случају „Јовањица”, Колувији и осталима продужен

21.01.2021 у 22:17

Бајден: САД ће следеће недеље имати 500.000 мртвих

21.01.2021 у 22:01

Зелић: Пријављено 20 нежељених дејстава вакцина, не представљају разлог за забринутост

21.01.2021 у 22:00

Већа шанса да Крагујевац добије нови модел аутомобила