Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,89	118,6	118,25
100,39	100,99	100,69
103,86	104,49	104,17

Економија

31.08.2018 у 10:04

Гас и ове године најјефтинији за грејање

Иако је до званичног почетка грејне сезоне остало још око месец и по дана, припреме за грејање су увелико у току, бар код оних домаћинстава која се не греју на гас или нису прикључени на топлану. Увелико се праве рачунице и подвлачи црта за одабир најјефтинијег енергента – дрва, угља, пелета, ТА пећи или гас. Упоредна анализа цене енергената показује да ће гас по свој прилици и ове зиме бити први избор за грејање, како је било и прошле године. Поготово ако се још узме у обзир и комфор који гас пружа потрошачима. Кубик гаса код „Србијагаса” кошта 32,28 динара и убедљиво је најјефтинији (у цену нису урачунати манипулативни и трошкови транспорта).

Свет

23.08.2018 у 15:57

Украјина мора да подигне цене гаса због сарадње с ММФ-ом

КИЈЕВ – Украјина, која жели наставак сарадње с Међународним монетарним фондом (ММФ), мораће можда да повећа цене гаса за домаћинства, изјавио је данас премијер Владимир Гројсман. „Знате да смо у обавези да повећавамо (наше) цена гаса у условима растућих светских цена гаса. Ја сам годину дана то обуздавао. Међутим, сада је на реду питање даљег повећања”, рекао је Гројсман на путу за западну Украјину, преноси Ројтерс позивајући се на новинску агенцију Интерфакс. „Ова потреба се наметнула јер морамо да функционишемо уз екстерно задуживање”, додао је он. Раније овог месеца влада у Кијеву је донела одлуку да продужи замрзавање цена гаса најмање до 1. септембра, чиме је, како додаје британска агенција, смањила своје шансе да обезбеди више новца од ММФ-а, који јој је потребан да ратом

Свет

19.06.2018 у 22:00

Руски гас би могао да убије партнерство ЕУ и САД

Док Немачка питање изградње „Северног тока 2” сматра економским питањем, покушавајући да га ослободи политичких примеса, Украјина управо на политичком фону покушава себи да обезбеди подршку како не би остала пусто острво којим би га учинило потпуно измештање руског цевовода. Украјински председник Петро Порошенко „Северни ток 2” назива политикантским пројектом који је усмерен против Украјине, због чега он намерава да у Европској унији формира групу за притисак која би радила на заустављању изградње новог гасовода. Иако је Немачка највише заинтересована за дуплирање цевовода који би допремао гас до њене територије, Порошенко је одлучио да преговора управо са Берлином, тврдећи да ће реализацијом новог цевовода Украјина изгубити готово три милијарде долара из свог буџета. То значи да би

Економија

11.06.2018 у 22:00

Гас из „Турског тока” преко Бугарске и Србије стиже до Мађарске

Најава Петера Сијарта, министра спољних послова Мађарске, да ће ова земља додатне количине гаса увести са југа, преко Бугарске и Србије, захваљујући изградњи гасовода преко те две земље, а да је при томе Мађарска већ потписала уговор са Русима о повезивању са гасоводом „Турски ток”, отвара питање да ли то значи да ће крак „Турског тока” прећи и преко Србије. Ова вест је утолико интересантнија ако се зна да је Анкара одобрила градњу „Турског тока” преко копна, односно да је „Гаспром” потписао протокол са владом Турске о изградњи копнене деонице гасовода. Да ли то значи да се коцкице полако слажу и да ће и наша земља коначно ући на мапу приоритета неког од нових гасовода, после пропалог „Јужног тока”, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да све ово говори у прилог

Економија

24.05.2018 у 22:00

Течни природни гас с Крка био би прескуп за Србију

Русија би, уколико се Хрватска сложи, могла да понуди милијарде евра овој бившој југословенској републици за улагања у енергетику, пре свега у градњу новог терминала за течни природни гас (ЛНГ) на Крку, који су првобитно требали да граде Американци. Да то није једина амбиција Русије када је Хрватска у питању, потврдио је ових дана руски амбасадор у тој земљи Анвара Азимова, на панелу „Један на један”, додајући да је председник Русије Владимир Путин, предложио и да Руси реновирају електране у Хрватској, а да би Русија својим новцем довршила гасификацију Хрватске. Предложено је и боље снабдевање руском нафтом и гасом по разумној цени. Русија још чека одговор. Азимов је објаснио да је терминал на Крку важан, јер ће Европска унија морати да увози руски гас, упркос тврдњи да хоће

Економија

09.05.2018 у 22:00

„Гастрансом” стиже три пута више гаса

На јавни позив српско-руске фирме „Гастранс”, (бившег предузеће „Јужни ток Србија”), за резервацију капацитета новог гасно-транспортног система који наша земља развија од бугарске до мађарске границе, јавило се девет компанија. Иако је реч о необавезујућој понуди на тендер су се јавиле и домаће и стране фирме, а до краја јуна треба да буде завршена анализа тржишта и трошкова, али и да се прибави мишљења Бугарске и Мађарске, како би пројекат званично заживео. Александар Антић, министар енергетике, очекује да ће комшије дати позитивно мишљење о овом пројекту, као и да је ово добар сигнал за владу, јер инвеститорима шаље поруку оправданости инвестиција. Могуће је да у трећем кварталу дође до новог позива за обавезујуће закупе капацитета, каже Антић.

Свет

02.04.2018 у 22:00

Холандија затвара највеће налазиште гаса у Европи

Холандија је одлучила да затвори највеће налазиште природног гаса у Европи, у тренутку рекордног раста потрошње тог енергента на тлу Европске уније (према подацима њеног водећег снабдевача, руског „Гаспрома”). Одлука холандске владе – којом снабдевање 98 одсто становништва земље и доброг дела северозападне Европе постаје макар привремена загонетка – изнуђена је. Наиме, џиновско налазиште гаса, откривено 1959, и активно од 1963, већ годинама изазива снажне земљотресе: потрес јачине 3,4 степена Рихтерове скале, иначе најјачи од 2012, догодио се у јануару ове године. Вишегодишњи протести становништва Гронингена и околине због индукованих земљотреса и огромне штете по домаћинства и инсталације гасовода нагнали су владу Марка Рутеа да од 2014. почне са осетним смањивањем производње гаса.

Економија

21.03.2018 у 12:03

Гас из Азербејџана преко Македоније и Грчке до Србије

Енергетске компаније Македоније и Грчке разрађују планове о изградњи гасовода који ће повезати две суседне земље. Али и не само то, већ планирају да се тим гасоводом омогући транзит гаса за потрошаче из осталих земаља региона, чиме ће се подстаћи развој инфраструктуре западног Балкана. Реализација тог пројекта је од посебног значаја за Македонију, јер се тако стварају услови за прикључивање Трансајдранском гасоводу (ТАП). Овај гасовод је, иначе, амерички пројекат, чија је градња започела пре две године, а који предвиђа транспорт природног гаса из Каспијског региона и Блиског истока у западну Европу. Македонија и Грчка би изградиле по 60 километара гасовода, капацитета од две до три милијарде кубика, с тим што Македонија тиме иницира развој нових гасних коридора у југоисточној

Економија

15.03.2018 у 22:00

Повећањем гасних капацитета постајемо транзитна земља

Предузеће „Гастранс” из Новог Сада (које се до пре месец и по дана звало „Јужни ток Србија”), објавило је јавни позив за подношење необавезујућих понуда за резервацију капацитета новог гасовода, који ће ићи кроз Србију и повезивати бугарски и мађарски национални транспортни систем. Реч је, како се сазнаје, о могућем новом пројекту који би наша земља требало да развија са Бугарском, Мађарском и руским „Гаспромом”. То је још једна потврда да Србија не губи време док Брисел и Вашингтон, упорно покушавају да умање зависност Европе од руског гаса. У току је и повећање транспортних капацитета због појачаног интересовања земаља југоисточне Европе па је циљ да Србија искористи и једну цев „Турског тока” која би ишла преко територије Бугарске и Србије до Мађарске.

Економија

13.03.2018 у 21:44

Балкански гасни чвор још без локације

Министри спољних послова Бугарске, Румуније и Грчке подржали су предлог изградње балканског гасног чворишта и процес европске интеграције земаља западног Балкана. У заједничкој декларацији, која је усвојена током састанка министара у Букурешту, наводи се да ће три земље сарађивати на развоју балканског гасног чворишта. Чвориште би, како се очекује, требало да побољша безбедност снабдевања и омогући други правац транспорта гаса, преноси бугарска агенција БТА позивајући се на саопштење домаћег Министарства спољних послова, додајући да су се министри сложили и око неопходности градње бугарско-румунског и бугарско-грчког гасног интерконектора. У овој причи о гасном чворишту западног Балкана нико не помиње Србију, иако је наша земља била виђена за овај пројекат о чему се између осталог

Пријавите се на нашу маилинг листу