понедељак, 26.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,95	117,59
	99,07	99,67	99,37
	109,45	110,11	109,78

Таг: финансије

Друштво

03.02.2016 у 22:05

Инсинуацијама на „Политику”

Замислите слику: средовечни високообразовани Београђанин дубоко у ноћи тумара Улицом кнеза Милоша, тражећи Кућу људских права како би на њој искалио бес. Уздржавао се чак две недеље, колико је прошло од када је у „Политици” прочитао последњи од четири текста о финансирању невладиних организација из страних фондова. Како више није могао да се контролише, овај просечни читалац „Политике” дохватио је камен и разбио стакло на њиховим просторијама. Овако би изгледала реконструкција догађаја који се одиграо 22. јануара, ако би истрагу водили активисти Куће људских права, или они који су се загледали у карикатуру Предрага Кораксића Коракса, објављену у листу „Данас”. – Напади су и кулминација кампање које против организација цивилног друштва води државни лист „Политика” користећи методе из

Економија

01.02.2016 у 10:50

Јавни дуг Србије на крају 2015. износио 24,8 милијарди евра

Јавни дуг Србије на крају 2015. године износио је 24,8 милијарди евра, што је 75,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија. У поређењу са претходном годином јавни дуг је повећан за око две милијарде евра. На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у. Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП. Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто. (Бета)

Економија

19.01.2016 у 22:00

Вредност заложене имовине 61 милијарду евра

Вредност покретне имовине која је тренутно у Србији заложена износи 61,6 милијарди евра, показују подаци Регистра заложног права на покретним стварима и правима који се води у Агенцији за привредне регистре. Уколико рачунамо да се сваке године на нивоу државе створи нова вредност од 33-34 милијарде евра колико износи наш БДП долази се до закључка да је вредност покретних ствари датих као обезбеђење кредита или разних куповина готово равна ономе што се створи за две године. Само у прошлој години заложним правима обезбеђена су потраживања вредна чак 12,2 милијарде евра.

Економија

18.01.2016 у 11:27

Михајловић: Са Кином пројекти вредни 3,5 милијарде евра

Потпредседница владе и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михјаловић најавила је данас да ће у наредних месец дана са Кином бити договорен модел финансирања изградње пруге од Београда ка Будимпешти и наставка градње Коридора 11, Сурчин-Обреновац и Прељина-Пожега. Михајловић је, уочи бизнис конференције НИН фокуса и Привредне коморе Србије, чији је Танјуг медијски партнер, „Србија на новом путу свиле - Како успешно пословати са НР Кином”, рекла да је укупна вредност пројеката коју Србија реализује са том земљом 3,5 милијарди евра. „Реч је о пројектима који се тренутно реализују и онима за које се договарамо и који ће тек бити реализовани”, рекла је Михајловић. Она је казала да је за Србију приоритет изградња пруге од Београда ка Будимпешти, заједно са

Друштво

16.01.2016 у 09:05

На ваше увреде могу да одговорим само бројкама

Разумем незадовољство невладиних организација о чијем је финансирању „Политика” писала у досијеу „Путеви америчког новца у Србији”. Нису навикли да се било ко у Србији бави овом темом на основу чињеница и бројки, уместо стереотипних оптужби. Свако уређено грађанско друштво, међутим, подразумева транспарентност у финансирању не само партија и политичара, него и медија и невладиних организација. Зато не разумем зашто се моји критичари опиру објављивању чињеница. Да ли је могуће да мисле да само њихове организације треба изузети из начела транспарентности? Да правила за њих не важе?

Друштво

15.01.2016 у 08:05

Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији”

Поводом текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”, објављеног у нашем листу 8. јануара, реаговало је Независно друштво новинара Војводине: „Истраживачки” текст „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова“ обилује нетачним и произвољним информацијама, као и злонамерним интерпретацијама, што и није чудно, јер је очигледно циљ овог текста (као и целог „истраживачког серијала“) да таргетира „стране плаћенике“ и „издајнике“ , а не да информише грађане или покрене дебату о одређеној теми у јавности. Тим пре јер је тема о којој је реч у Србији присутна још од доласка злочиначког режима Слободана Милошевића на власт, а националисти, десничари и екстремисти користе је да би таргетирали непријатеље. Неки људи су атрибут

Свет

09.01.2016 у 22:00

Немци мисле да се немачке марке крију у Србији

Франкфурт, Хајделберг – „Лепо је то што поново примају марке, али проблем је што добре старе немачке марке више не вреде као пре”, јетко коментарише средовечни општински службеник Мартин Греф, док посматра риђокосу суграђанку која му са билборда ланца супермаркета „Кауфланд” поручује: „Сада купујте, уштедите и платите (скоро) као некада – у ДМ.” „Некад смо са марком могли да купимо исто што сада са евром, али однос марке и евра није један на према један. Не, откад су увели евро, мењају га за безмало две марке.

Друштво

10.01.2016 у 09:05

Наклоњеност према Косову и Црној Гори

Невладин сектор у Србији у последњих десет година примио је 35 милиона долара помоћи великих фондација, али су америчке биле издашније према невладиним организацијама на Косову и Метохији. Према подацима америчког Фондација центра, у јужну српску покрајину је у протеклој деценији стигло 11 милиона долара иако Косово има четири до пет пута мањи број становника и осам пута мању територију. У истом периоду је на рачуне невладиних организација у Црној Гори уплаћено 4,8 милиона долара. Међу највећим донаторима су Фонд браће Рокфелер, Сорошево „Отворено друштво” и Чарлс Стјуарт Мот.

Друштво

07.01.2016 у 22:00

Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова

Поред организација цивилног друштва у Србији, и бројни медији и новинарска удружења добијају десетине хиљада долара директно од америчких фондација, открива „Политика” на сајту америчког Фондација центра. Овај центар има једну од најажурнијих база података о донацијама из америчких организација ка остатку света. У последњих десет година, невладином сектору у Србији уплаћено је 35 милиона долара од 39 фондација. Реч је о новцу који је стигао на рачуне 295 организација директно од донатора, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде у Београду. Највише новца у последњих десет година у Србији добили су Фонд за хуманитарно право (3,78 милиона долара), београдски Фонд за отворено друштво

Друштво

29.12.2015 у 22:00

Ко су највећи донатори српског цивилног друштва

У наш невладин сектор из америчких фондација од 2006. године слило се 35 милиона долара на рачуне 259 организација. Новац је стигао од 35 фондација углавном регистрованих у САД-у. Новац је уплаћиван диретно, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде. Од 2001. до 2014. помоћ Владе САД-а преко УСАИД-а износила је 721,6 милиона долара, кажу за „Политику” у америчкој амбасади.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

26.10.2020 у 16:33

Поштено, па на суд

26.10.2020 у 15:50

Ученик у Тутину ножем ранио другог дечака

26.10.2020 у 15:37

У свету од коронавируса умрла 1.155.301 особа

26.10.2020 у 15:21

Ангела Меркел осудила изјаве Ердогана о Макрону

26.10.2020 у 15:16

Руси би могли да почну производњу вакцине у јануару

26.10.2020 у 15:06

Преминула једна особа, 341 нови случај коронавируса