Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Култура

28.10.2018 у 09:11

Ршумовићу награда фестивала „Мали Јоаким”

Ужице – Књижевник Љубивоје Ршумовић добитник је специјалне награде за свеукупно драмско стваралаштво за децу, коју му је доделио 11. Фестивал професионалних позоришта за децу и младе „Мали Јоаким”, завршен у Ужицу. Најбоља представа те позоришне смотре по оцени фестивалског жирија (у саставу Бранко Поповић, Снежана Ковачевић и Тања Јовановић) је „Цвеће мале Иде” Позоришта лутака из Ниша, чија је редитељка Марија Крстић добила и фестивалску награду за режију. Признање за сценографију припало је Зорану Лозанчићу у представи „Звонар Богородичине цркве у Паризу” Крушевачког позоришта, док су награду за најбоље костиме поделиле Магдалена Клашња („Плави зец” театра из Пирота) и Селена Томашевић („Несрећна Кафина” шабачког позоришта и Центра за културу Ваљево). Четворо глумаца поделили

Београд

20.08.2018 у 23:58

Омаж Арсену Дедићу

Спајањем поезије и музике оживела су сећања на Арсена Дедића у башти клуба „Полет”, где су се окупили многобројни поштоваоци овог песника и кантаутора. Поезију су под светлом ноћне лампе казивали драмски уметници Никола Булатовић, Ђорђе Марковић и Драган Вујић Вујке. На пријатељство са Дедићем које се развило током њиховог заједничког рада присетио се Ђорђе Милутиновић из београдске „Арене”. Пажњу посетилаца привлачиле су фотографије из Арсенове личне архиве. Мали концерт „ноћне” музике приредили су Игор Лазић, доцент на Катедри за камерну музику ФМУ-а и соло хорниста Симфонијског оркестра РТС-а, Јована Лазић, флаутиста оркестра Позоришта на Теразијама, Марко Краговић, Шимон Тсубота и Драгица Бунета, музичари и песници.

Култура

28.07.2018 у 23:05

Ако нема осећања нема ни поезије

Из збирке у збирку Звонко Карановић проналази нове поетске изразе, нове тематске изазове и слике поетских светова, а умножавајући емоције и ликове своје поезије као да се поиграва линеарним структурама овог књижевног рода. У својој новој књизи „Иза запаљене шуме”, у издању ЛОМ-а, која наликује на шетњу кроз „кодирани космополитски луна-парк”, још једном уверава у визуелну и звуковну снагу свог стваралаштва. Апачи из племена Чикава за свет кажу „шума”, мисао је која отвара вашу нову поетску збирку. Њена реалност је апокалиптични пост-свет, стварност на граници сна и живота? Временска раван збирке је смештена у блиску будућност, и Боб Дилан и Џулијан Асанж су још живи, као и потреба за добром поезијом коју једна од јунакиња цитира, а друга тетовира на рамену. Епиграф збирке о свету

Београд

26.04.2018 у 23:03

Смешна мука

Борис Младеновић из бенда „Јарболи” представио је своју збирку поезије „Смешна мука” соло концертом одржаним у Установи културе „Вук”. Љубитељи једног од фронтмена популарне београдске групе нестрпљиво су чекали крај кратког „протоколарног” разговора о књизи, а убрзо је уследило распевавање. Низале су се песме „Добродошли људи”, „Све је у реду”, „Празник”... – Пишем још откако сам био тинејџер и у овим песмама тачно може да се прати еволуција младог песника певача... Стиховима су изражене неке моје личне недоумице. Увек се ту ради о проблемима са друштвом и системом, и то је уосталом вечити проблем који сви ми на неки начин имамо – објашњава Младеновић. Књига садржи песме које су написане за певање уз припадајућу музику, а готово све су их објавили и изводе

Култура

18.03.2018 у 22:00

Поезија – најсуптилнија уметност Персијанацa

Часопис „Нур” (Светлост) с темама из иранске културе и уметности излази од 1990. године, када је и отворен Ирански културни центар у Београду за подручје СФРЈ. Лист садржи рубрике о књижевности, филозофији, верским и друштвеним темама, а у новом броју први пут представља савремену иранску књижевност. О томе говори Александар Драговић, преводилац и уредник издаваштва у Иранском културном центру у Београду. – Срби и Иранци се књижевно не познају. Иранци знају за Андрићеву „На Дрини ћуприју”, „Дервиш и смрт” Селимовића, Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”, Албахаријеву збирку прича „Крава је усамљена животиња”. А број савремених превода са персијског на српски

Друштво

29.12.2017 у 22:00

Мистерија Лазиног доктората

Лаза Костић скоро целог живота није имао свој дом, библиотеку, радни кутак, смирен живот, а новца понајмање. Његов лекар, пријатељ и биограф Радивој Симоновић забележио је после смрти Лазе Костића (1910): „Од Лазине оставине што је имало да пропадне то је пропало, јер је у шупи било гомила књига и писама у веш корпама и неке на тавану које су пре него што сам их ја могао склонити... деца наследника развукла и утаманила.” Уз то, зна се да је Костић 1880. године продао своју личну библиотеку. Све што је тада имао од књига отишло је бродом у Београд, у Народну библиотеку. Верује се да ни он сам није чувао своју докторску дисертацију.

Београд

01.09.2017 у 08:20

Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду

Меланхолија бурних љубавних ноћи, наизглед наивне дилеме о опстајању, делићи лепоте у суровој свакодневици... биле су неке од тема песама Чарлса Симића које је цењени амерички песник српског порекла читао публици у Дому омладине. Сала „Американа” била је испуњена поштоваоцима поезије једног од најзначајнијих светских песника који у Београду борави пети пут од када је заједно са породицом 1952. године отишао у САД. У свечаној тишини Симић је читао своје песме на енглеском језику, док их је у преводу на српски интерпретирао Дејан Ђуровић, преноси Танјуг. Симић се после читања песама у разговору са преводиоцем Весном Рогановић присећао детињства на београдским улицама. – Истина је да сам школу живота изучио на београдским улицама, пре него што сам се заинтересовао за било какво

Култура

19.08.2017 у 22:00

Епска Србија је чиста поезија

Епска Србија лепша је од оне стварне. Од чувених двораца углавном су остале мрвице, а места славних битака зарасла су у шибље и коров, каже Милисав Савић, чија је књига „Епска Србија”, у издању Друштва Рашка школа из Београда, представљена на Рашким духовним свечаностима. Сасвим природно, каже писац, јер је из Рашке и почео путешествије епском Србијом, пре две године, а у мислима још у детињству када је епска поезија била његова прва лектира.

Култура

12.07.2017 у 10:53

„Бранко Радичевић” Јиргену Израелу

Међународна песничка награда „Бранко Радичевић” припала је ове године угледном немачком песнику Јиргену Израелу. На јучерашњој завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Стеван Тонтић и Мићо Савановић, саопштило је Бранково коло. Јирген је уважен песник препознатљивог и респектабилног израза. У збиркама „Новембарско сунце” (Лајпциг 1988), „Пријатељство” (Лајпциг 2003), „Домовина за леђима” (Берлин 2004), „Читанка 94” (Берлин 2012), као и песмама расутим по часописима, панорамама и антологијама, Јирген Израел је песник продубљеног уметничког и животног искуства, које се, с отвореним духовним видиком, најчешће изражава средствима суздржаног лиризма, далеко од сваке песничке моде, медијски преферираних трендова и агресивног

Култура

22.06.2017 у 06:03

„Васко Попа” Адаму Пуслојићу

Награда „Васко Попа”, којом се одаје признање ауторима домаће савремене поезије и додељује се за најбољу књигу песама, припала је Адаму Пуслојићу (1943) за збирку „Somnabulia Balcanica” у издању „Лексике” из Неготина, саопштено је на јучерашњој свечаности у Удружењу књижевника Србије. Жири у саставу: Јован Зивлак, Владимир Гвозден, Славомир Гвозденовић, Радомир Андрић и Душко Новаковић, истакао је да је Пуслојић још на почетку каријере окарактерисан као песник велике песничке енергије који своју инспирацију налази у традицији надреализма. – И у најновијој књизи не одступа од почетних пропозиција. Његов је језик ослобођен чврстих синтаксичких веза и наглашене логичности, а стих динамичан и бучан. У средишту Пуслојићеве песничке усредсређености су: Бог, космос, Крајина, национална

Пријавите се на нашу маилинг листу