недеља, 18.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,21	117,91	117,56
	97,96	98,55	98,25
	106,19	106,83	106,51

Таг: књиге

Култура

16.04.2021 у 18:00

Приповетке, есеји и интервјуи Гроздане Олујић

У оквиру „Дела Гроздане Олујић”, Српска књижевна задруга објавила је књиге „Афричка љубичица и друге приче”, „Писци о себи”, као и есеје „Точак времена”. Књигу приповедака „Афричка љубичица” приредила је Зорана Опачић, која је у поговору нагласила да је реч о допуњеном издању из 1985. године и то из „Народне књиге”, које су тада приредили Марко Недић и Тања Крагујевић Вујић. Ову збирку, према речима Опачићеве, превео је на француски језик Ален Капон 1992. године, а велики број прича из првог издања објављен је у периодици од предесетих до осамдесетих година. Осим на српском, неке од ових приповедака појавиле су се и на немачком, енглеском, италијанском, као и на русинском језику. „Приче из ’Афричке љубичице’ наставиле су свој књижевни живот и после издате збирке. Уврштене су у

Култура

13.04.2021 у 13:17

Професор са лесковачке калдрме објавио 200. књигу

Лесковац – На рођендан аутора, 7. априла, изашла је из штампе двестота књига проф. др Драгомира С. Радовановића, најплоднијег лесковачког књижевника под занимљивим наслов „Мреже паукова” у издању Српске духовне академије у Параћину, Удружења књижевника Србије – Подружнице УКС за Поморавски округ, Јагодина. Поводом објављивање 200. књиге, проф. др Живан Стојковић каже да је „вест за неверовање, дивљење, одушевљење и збуњеност. Драгомир С, Радовановић је на тај начин свом граду уручио највећи поклон духовног и књижевног богатства, који је тако постао једини у Србији са недостижним рекордом културног узлета. Лесковцу је тако омогућио да брише помисао да је провинција, јер управо тиме се представља као град књижевног стваралаштва, што захваљујући Радовановићу хрли ка Гинисовој књизи

Култура

12.04.2021 у 20:00

Тајна скривена испод бронзе

Интригантна књига „Тајна београдске Мадоне – тестамент лепоте Леонарда да Винчија” (2020), Веселинa Церовићa, објављена је у издању „Службеног гласника”. Аутор је у разговору за наш лист испричао да је почетком 1971. године у Београду, у салону једне старе београдске даме открио барељеф који је њен животни сапутник, српски дипломата, донео двадесетих година прошлог века из Рима. Задивљен лепотом Даме коју му је показала госпођа Ана, на њеном лицу и наличју није могао да уочи ниједан знак, нити једно слово које би указивало на аутора овог дела. Профил Даме налазио се у барокном раму. Све је било загонетно. „Мадона са полуотвореним очима и загонетним погледом који се вечно памти, освојила је потпуни мир у салону у коме се налазила. На њеном попрсју звезде су нашле своје небо. Остварена

Култура

12.04.2021 у 10:01

За културно добро изузетног значаја проглашено 720 књига

Стара и ретка библиотечка грађа коју чини 720 књига и рукописа проглашена је за културно добро од изузетног значаја, наводи се у Одлуци Владе Србије. Најстарији део библиотечке грађе заштићене као културно добро од изузетног значаја је рукопис шест листова Минеја службеног за децембар из Хиландара или Кареје који је датиран на трећу деценију 14. века, а чува се у Завичајном музеју Јагодине. На списку је, како наводи Танјуг, и више књига штампаних 1800. године и једна за коју се претпоставља да је настала до 1810. године. Библиотечка грађа се чува у Народној библиотеци Србије, библиотекама Матице српске и Града Београда, Завичајном музеју Јагодина, Ресавској библиотеци Свилајнац и Манастиру Каона. Одлука објављена у Службеном гласнику садржи списак свих дела, пописано време

Култура

09.04.2021 у 10:31

Поигравање стереотипима

На трибини „Одјек НИН-ове награде”, одржаној у Установи културе „Пароброд”, Светислав Басара, добитник овог признања за 2020. годину, рекао је да је пометња настала поводом његовог романа „Контраендорфин” типичан пример стварања моралне панике. – Вредније од сваке награде је пометња маргиналних књижевних епизодиста који су узнемирени чињеницом да је „Контредорфин” награђен. Говорили су у јавности да је мој роман којештарија, а Шешељ је успео да прича како измишљам – казао је Басара. Басарино поигравање са стереотипима ушанчених односа на српској књижевној сцени наишло је претходних месеци на бројне осуде домаћих аутора, а из Удружења књижевника Србије у саопштењу јавности затражили су „помиловање за грешног” Светислава Басару поводом његовог романа у којем је описао нешто што се

Култура

08.04.2021 у 21:35

Барбезe у епицентру културе

Олга Кешељевић и Марк Барбеза чинили су епицентар културног круга у којем су се окупљали знаменити европски писци, филозофи и ликовни ствараоци. У том друштву сретали су се Сартр, Ками, Жан Жене, Арто, Кокто, Симон де Бовоар, Алберто и Дијего Ђакомети, Лена Леклерк, Љубица Цуца Сокић, Недељко Гвозденовић, Предраг Милосављевић, Лубарда, Иван Табаковић и други. Пар је живео на релацији Лион‒Париз. Били су добротвори, познати по својој уметничкој збирци. Њиховој животној причи посвећена је књига „Олга Кешељевић и Марк Барбеза: једна сасвим (не)обична српско-француска веза” Дијане Метлић, ванредне професорке историје уметности на Академији уметности у Новом Саду. – Олга Кешељевић била је историчарка уметности и глумица. Рођена је на Цетињу. Њен деда, православни прота Крста Кешељевић,

Међу нама

01.04.2021 у 17:39

Комплекс звани „Иво Андрић”

Ово питање наметнуло ми се после доста мукотрпног напора у читању најновије књиге г. Светислава Басаре, под насловом „Контраендорфин”, овенчане „Ниновом” наградом за најбољи роман у 2020. години. Наиме, не разумем зашто један познати писац (С. Б.) уопште има тако неодољиву потребу да скоро суштину или концентрат свог романа посвети једном другом, још познатијем писцу (И. А.)? И то, по мом мишљењу, тај концентрат своди на бескрајни низ простих, вулгарних, па и неподношљивих (да ли и злих?) коментара и опаски, који се углавном баве искључиво личношћу Иве Андрића? Да ли зато што о делу нашег јединог нобеловца нема и не може да каже (ни приближно тако ружно) ништа? С којим правом г. Басара овако говори и пише о Андрићу, кога, да иронија буде већа, није лично познавао? Да ли човек у

Култура

01.04.2021 у 22:00

Програмски језици и ноте

На који начин се дигиталне технологије користе у српском уметничком музичком стваралаштву у периоду од раних седамдесетих година прошлог века када су први уређаји те врсте ушли у професионалну употребу код нас, па све до данас, анализирао је Милан Милојковић, доцент на катедри за музикологију Академије уметности у Новом Саду. Његову докторску студију из области електроакустичке музике, „Дигитална технологија у српској уметничкој музици”, недавно је објавила Матица српска. ‒ Појам рачунарске музике, као својеврсне подгрупе електроакустичке/електронске музике, сагледавао сам од првих таквих одређења у светској музиколошкој литератури 50-их година прошлог века, све до савремених тумачења, како бих се на послетку определио да се кроз рад највише ослоним на одређење овог поља које је

Култура

31.03.2021 у 18:26

Јединствен зборник

Једна од најранијих књига митрополита Амфилохија, „Историја тумачења Старог завета”, недавно је објављена већ као четврто издање издавачке куће „Јасен” из Београда. У књизи је дат пресек тумачења Светог писма Старог завета кроз векове. Ова књига је, уствари, један зборник студија који је намењен студентима друштвених наука и њим су обухваћени типови тумачења који су својствени древном јудаизму и самом хришћанству на Истоку и на Западу. Основни циљ јеврејског тумачења јесте да покаже значај речи божије за живот. Оно наглашава објашњење једног текста другим текстом. Касније, јеврејска заједница почиње да употребљава и хеленистичке методе тумачења, користећи се философским идејама, али примарни смисао разумевања је испуњавање закона којим се утврђује однос између Бога и човека . Рабински

Београд

26.03.2021 у 23:00

Пад ноћног сокола

Пре двадесет две године, 27. марта у 20.40 часова, у НАТО агресији на бившу СРЈ припадници југословенских ракетних јединица успели су да уз помоћ совјетског ракетног система ПВО С-125 „нева”, оборе фамозног „невидљивог монструма” Америчког ратног ваздухопловства, чудо војне технологије, бомбардер Ф-117. Бивши пуковник Војске Југославије и командант 250. бригаде Противваздушне одбране која је срушила „најтхок”, Золтан Дани, уступио је фрагмент обореног авиона Руском дому – уз ово подсећање у Великој сали овог здања почела је промоција књиге „Пад ноћног сокола” која је преведена на руски језик. Аутор књиге о херојској одбрани и успесима српског ПВО-а у тренуцима супротстављања авијацији Северноатлантске алијансе је пуковник у пензији, некадашњи припадник Треће ракетне дивизије ПВО-а

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.04.2021 у 00:11

„Брас ансамбл” у Народном позоришту

17.04.2021 у 22:51

У Турској забележен рекордан број оболелих у једном дану

17.04.2021 у 22:12

Четворогодишњи дечак на респиратору у УКЦ Ниш

17.04.2021 у 22:02

Звезда промашила два пенала, па славила после преокрета

17.04.2021 у 22:00

Сваки судија ће моћи да пријави притисак Високом савету судства

17.04.2021 у 22:00

Да ли су само странци криви за загађење у Србији