Издања Читуље
accessibility-tools
среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
26°C Ведро
Београд
Последња измена 23:00

Таг: књиге

Београд
08.08.2019 у 23:03
Представљена публикација о Графичком колективу
Изложба „Отисак времена 70, Графички колектив – 70 година” отворена је 19. јуна у Галерији САНУ, а вечерас је у том простору представљена истоимена публикација. Ово обимно монографско дело (260 страна) садржи седам поглавља која фокусирају најзначајније програме, традицију, личности и догађаје у историји Графичког колектива у контексту савремене уметничке сцене. Аутори ових студијских текстова су историчари уметности и ликовни критичари – Ирина Суботић, Гордана Поповић Васић, Љиљана Слијепчевић, Јеша Денегри и Љиљана Ћинкул – који су током деценија пратили, афирмисали и учествовали у лидерској мисији ове Куће уметника, преноси Танјуг. Тим текстовима се проблематизују различити сегменти деловања Графичког колектива, од друштвене и културне атмосфере у којој су инициране и неговане
Култура
01.08.2019 у 14:37
Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мату Грацићу
Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали су књигу „Госпар Мато Грацић: Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”, коју је објавила „Народна просвета”, у којој кроз биографију адвоката др Грацића, прате судбину Срба католичке вере у 19. и првој половини 20. века. Књига, коју др Савић за сада промовише по градовима Херцеговине и ускоро ће у Дубровнику, описује научно-популарно, за оне који се не баве историјом, судбину Срба у Дубровнику и подручју које је од давнине припадало Дубровачкој Републици. Повод да се напише ова књига је одлука Вишег суда у Београду 23. новембра 2015. године да донесе решење којим се рехабилитује адвокат Мате Грацић, рођен 1865. и преминуо у Дубровнику 1944, коме је 1947. због „деловања као народног непријатеља” Први срески суд за
Култура
21.07.2019 у 19:51
Цртеж је отисак прста Владимира Величковића
Током досадашњих шест деценија каријере Владимир Величковић нацртао је сигурно много више цртежа и урадио радова на папиру и картону него што их је могуће сместити унутар корица било које књиге, па чак и у неколико књига. Међутим, број од њих седам стотина који су се нашли у до сада објављених пет луксузних монографија које прате овај део његовог стваралаштва, а у издању галерије „Рима”, импозантан је и више него репрезентативан. То су управо они најбољи. Вишетомни пројекат „Величковић – цртежи”, у којем је свака од књига заправо поглавље посвећено једној деценији његовог рада (што је као одредница и додато наслову сваког издања), окончаће се ове године публиковањем шесте, завршне студије. Међу неколико признатих страних имена која су се ухватила у коштац с тумачењем Величковићевог
Друштво
09.07.2019 у 15:58
Бора и Матија
На први поглед, тешко је повезати Борисава Јовића, некадашњег председника председништва СФРЈ и најближег сарадника Слободана Милошевића, са песником и дисидентом Матијом Бећковићем. Али утисак вара, па Јовић каже да су њих двојица пријатељи још из давних времена. Тако га је Матија наговарао да, уз председавање Југославијом која се распадала, преузме још једну функцију.  Јовић, међутим, није пристао да постане члан политичког савета круне Александра Другог Карађорђевића који је, негде у то време, први пут пољубио свету српску земљу. Бора Јовић је одбио понуду не само зато што је црвени републиканац, већ и због другог, можда и убедљивијег разлога: такво акумулирање функција свакако се не би допало истинском владару Слободану Милошевићу
Култура
02.07.2019 у 18:39
Младом историчару награда Матице српске за „Бурна времена”
Нови Сад – Матица српска наградила је историчара млађе генерације др Миомира Гаталовића за књигу „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966–1969”, објављеној прошле године. „У књизи су 'само' три године, али какве године”, казала је у Новом Саду историчарка, професорка др Мира Радојевић која је била на челу жирија за доделу Mатичине награде за историју „Иларион Руварац”. По начину на који пише и ради, она је упоредила Гаталовићев рад са учењем Руварца који је поставио темеље, подсећа, српској критичкој историографији, али је у то доба с краја 19. века, због свог научног приступа, био оштро нападан као „рушитељ народне традиције”.     Књига „Бурна времена...” завређује, према њеним речима, Руварчеву награду, по обимности истраживања и
Култура
01.07.2019 у 12:06
Српски војници из Њујорке, Ћикаге, Милвоке и Шакрамента
Индустријализација САД и уверење да је Америка земља шансе за материјални успон покретали су европске масе почетком 20. века на далеки пут преко Атланског океана. Одлазак у Америку за српске младиће био је први излазак из њихових села. Прелазећи океан наш исељеник није мењао само своје поднебље, већ и своје биће, од сточара се преображавао у индустријског радника и копача руде. А када је домовина рекла „упомоћ”, за време Великог рата, он се враћао кући и добровољно облачио војничку униформу. Ратни ветерани из САД који су се након рада насели у Банату, Бачкој, Срему, Барањи и Славонији називани су Американцима. Они су жуљали руке у америчким челичанама, железарама и рудницима. Градили су пруге у деловима, како су говорили, „Њујорке, Ћикаге, Милвоке, Шакрамента”. Раде је тако у Америци
Култура
15.06.2019 у 23:00
„Балканска међа” прича о немоћи и неправди
Иван Наумов, аутор романа „Балканска међа”, о руској тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији, према којем је настао и истоимени филм редитеља Андреја Волгина (у марту премијерно приказан и код нас), гост је Србије и свог издавача „Информатике”. Према речима Наумова, рад на књизи и филму дешавао се истовремено, а по својој природи то су два различита дела. „Филмом сам веома задовољан и видим како су добре реакције српске публике. Свестан сам и тога да добија и добре оцене на филмским сајтовима ’ИМДБ’ и ’КиноПоиск’. То је тешко филмско остварење и не одлучују се баш сви да га погледају”, каже Иван Наумов, који је пре дипломе из књижевности прво добио звање инжењера оптике. Аутор је више од 40 прича и новела, као и два романа. Његову књигу „Балканска међа” са
Култура
05.05.2019 у 20:00
Моји јунаци пали су под тешким теретом чисте љубави
Књига приповедака Сање Домазет „Љубав није довољна”, у издању „Службеног гласника”, говори о страственим, уметничким природама, о бескрајним осећањима која настају у преломним тренуцима историје, дајући онима који воле снагу. Јунаци ових краћих проза живе од Москве до Београда, кинеских провинција до јапанских шума смрти, од великих престоница света до Аушвица. Дванаест прича, од којих свака наликује синопсису за роман или филм, говори и о вези литературе и музике, те односу живота и уметности. Приказују и најразличитије облике љубави, истополне односе, чак и инцест.
Друштво
23.04.2019 у 18:55
Последњи преживели логораш Маутхаузена: Плакао сам као дете
Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Маутхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8. мај на
Србија
07.04.2019 у 23:30
Газда Пека и волшебници из „Старе Србије”
Крагујевац – Човек пије да утоли тугу или да распламса жар среће. У кафани „Стара Србија” се углавном пило због овог другог, мада су осећања понекад била помешана. Врата кафане су увек била отворена за сваког, али су у „Старој Србији” најчешће боравили крагујевачки уметници и новинари, поготово од како је овај угоститељски објекат у Карађорђевој улици, крајем прошлог века, преузео Предраг Петковић, алијас Газда Пека. Окосницу недавно представљене књиге „Пекине приче и приче о Пеки” чине приче које су објављиване у листу „Светлост”, од 23. септембра 1999. до 26. априла 2000. године. Те приче су аутентична сведочанства о кафани и гостима, али и о историји Крагујевца друге половине 20. века. Слушајући Газда Пеку, виспреног угоститеља и занимљивог приповедача, написала их је новинарка
Почетна / Тагови
20.08.2019 у 23:23
Камерна музика и пријатељство
20.08.2019 у 23:03
Монодрама о мушко-женским односима
20.08.2019 у 22:55
Порези недовољни за нови инвестициони план
20.08.2019 у 22:55
Разноврсни свет тањира
20.08.2019 у 22:51
Слободан Ковач: Моћно звучи први тренер репрезентације Србије
20.08.2019 у 22:28
Трамп: Русија треба да приступи Г7
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља