недеља, 24.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,33	96,91	96,62
	108,81	109,47	109,14

Таг: књиге

Култура

22.01.2021 у 20:15

Данашњи графити су сутрашњи наслови

Боље ЈУ, него ЕУ. Тако се живи у Европи, без детаљисања поручује један графит забележен у Загребу. Низ сличних графита широм градова некадашње Југославије сакупио је Митја Великоња у књигу „Политички графити”, коју је с енглеског превела Слободанка Глишић, а недавно објавила Библиотека 20. век. Великоња (1965) предаје студије културе на Универзитету у Љубљани и проучава савремене централноевропске и балканске политичке идеологије, супкултуре, колективно сећање и постсоцијалистичку носталгију. ‒ Бели зид је постојао пре фејсбук зида, ово је мој уобичајени одговор на питање зашто сам заинтересован за нешто тако неповратно материјално, технички незахтевно и непокретно, као што су графити и стрит арт. Ја их посматрам кроз намеру која стоји иза њиховог стварања и последицама које имају

Култура

21.01.2021 у 14:15

Прелиставање културног наслеђа

Прикупљање, чување књига и налажење најлакшег пута до читалаца посао је којим се дуго баве и у Зрењанину. Мисију Градске касине и Српске читаонице из 19. века наставља овдашња Народна библиотека. На том трагу је и недавно објављивање „Каталога старих књига” који је штампала ова кућа. Старе и ретке књиге су незаобилазни део историјског и културног наслеђа једног народа и чине основу за изучавање духовног и материјалног живота и стваралаштва, па због тога зрењанински библиотекари скрећу пажњу на овај важан културни допринос. Под покровитељством Министарства културе и информисања, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ је реализовала „Пројекат заштите старе и ретке књиге“ који је започет још 2016. године. У сарадњи са Библиотеком Матице српске комплетна збирка је

Култура

19.01.2021 у 17:27

Шта нам поручују „Политички графити”

У Музеју Југославије вечерас од 19 часова биће одржан онлајн разговор поводом књиге „Политички графити”, у издању Библиотеке 20. век, чији је аутор културолог Митја Великоња, редовни професор и истраживач на Факултету друштвених наука на Љубљанском универзитету. Реч је о штиву које проблематизује графите и уличну уметности стављајући, кроз студије случаја, у фокус постсоцијалистичке политичке графите (и уличне уметничке интервенције) на Балкану и у централној Европи. Графит из Бањалуке, 2012. (Фото: Митја Великоња) Поред аутора, о самој књизи, али и бројним друштвено-релевантним темама, која она покреће, говориће и Иван Чоловић, политички антрополог, издавач и писац, Игор Штикс, писац и политички теоретичар и Љиљана Радошевић, историчарка уметности и менаџерка у култури.

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Београд

17.01.2021 у 11:54

За годину дана прочитао 300 књига

„Читалац године”, престижно признање које додељује Библиотека града Београда, уручено је Денису Рахмановићу, дечаку који је прочитао безмало око 300 наслова у протеклој години. На свечаности поводом Дана Градске библиотеке и њеног 90. рођендана, Денис је поносно седео као најмлађи награђени. Епидемија је утицала на живот свих грађана. Деца су углавном похађала наставу онлајн, имала су више слободног времена, једно време су проводила више времена код куће па је Денис одлучио да квалитетно време проведе уз квалитетну литературу. – Мама и тата су ми читали књиге за децу, сликовнице, а када сам кренуо у први разред наставио сам да читам сам. Научио сам слова већ са пет година и тада сам заволео књигу. У школи сам почео да читам лектиру. Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, Урош Петровић

Култура

14.01.2021 у 14:40

Прича Јелене Ленголд на португалском

Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” објављена је на португалском језику у књижевном часопису „O Redentor do Mundo” у држави Мозамбик. Причу је на португалски језик превела Сандра Тамеле, а објављена је у оквиру издања овог часописа које представља антологију савремених прича које су добиле разне међународне награде. Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” добила је Награду читалаца Европске уније за најбољу европску причу на конкурсу који је одржан 2018. године, а укључивао је све дотадашње добитнике Европске награде за књижевност. Преведена је на више европских језика и објављена у више издања у различитим европским и ваневропским земљама. Књиге ове ауторке објављене су у преводу на једанаест језика.

Култура

12.01.2021 у 22:06

Роман о Мусолинију

Роман „М. Син века“ Антонија Скуратија, једног од најважнијих савремених италијанских писаца, добитника награде Стрега 2019, стигао је и пред наше читаоце у издању Лагуне у преводу Гордане Бреберине. Овај роман је две године заредом на врху листе најчитанијих књига у Италији, преводи се у четрдесет земаља и биће преточен у телевизијску серију. Реч је о роману о фашизму у коме је главни лик Бенито Мусолини, документарном романи, импресивном по броју извора које аутор користи као и утиску који оставља. Пишући роман о фашизму, Скурати открива деценијама потискивану стварност истовремено обнављајући данас преко потребно наслеђе антифашизма. Историографија је сецирала сваки аспект Мусолинијевог живота. Нико, међутим, никада није говорио о њему и фашизму у роману, каже издавач. И то у

Култура

11.01.2021 у 21:10

Не пристај на компромисе

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ. И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје. На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац,

Култура

11.01.2021 у 20:15

Књиге могу да лече као антибиотици

Тек што је њена нова књига „То је љубав, слепа сила”, завршена уочи неодржаног сајма, упркос вирусу корона почела да крчи пут до читалаца, из Москве је Љиљана Хабјановић Ђуровић примила вест да је добила „Златну медаљу А. С. Пушкина”. Обрадовала се и села да пише – завршни део „Острошког тримирја”. Награду ће свакако придружити осталим, а да ли јој и сада као једном од најчитанијих аутора значе као у данима када је писала прве странице. – Награду ми је доделио Међународни фестивал стваралаца словенских земаља „Златни витез” за, како се то образлаже, „изузетан допринос књижевности”. То је у ствари признање за животно дело, и од српских писаца добио га је само Добрица Ћосић 2010. године. Требало је да ми буде уручено у Москви, на великој свечаности у Храму Христа Спаситеља, али због

Култура

06.01.2021 у 20:00

Писци и вера

Ко су ствараоци великих и малих књижевних и уметничких дела, какве су они личности, у шта верују, шта сањају – само су нека од питања која су одувек занимала истраживаче и такозване обичне читаоце. То одмеравање свакодневне личности писца и његовог дела колико може бити занимљиво још више може да постане опасно, јер истраживање зачас постане срцепарајуће завиривање у туђу интиму. Наш угледни психијатар и аутор више студија о односу психијатрије и књижевности др Владета Јеротић (1924-2018) се у књизи Посете, одломци (издавач КОВ) управо креће по поменутом „опасном терену”, износећи лична сведочења и сусрете са Исидором Секулић, Милошем Црњанским, Миланом Кашанином, Рашком Димитријевићем, Михаилом Лалићем и Добрицом Ћосићем. Сводећи себе на улогу пажљивог посматрача и слушаоца својих

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

24.01.2021 у 17:10

Русија оптужује САД да се коментарисањем протеста мешају у њена унутрашња питања

24.01.2021 у 16:53

Уз „Алана Форда” се лакше дише

24.01.2021 у 16:31

Вакцинисани и даље могу да преносе инфекцију

24.01.2021 у 16:08

Додик позвао Изетбеговића да се извини Србима

24.01.2021 у 15:44

Нови сој коронавируса би могао бити и смртоноснији

24.01.2021 у 15:13

Благи пад броја заражених, преминуло 18 људи