четвртак, 06.08.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	98,66	99,25	98,96
	108,55	109,21	108,88

Таг: књиге

Култура

05.08.2020 у 20:10

Дођох, видех, пребегох

Панчево – Добар афористичар није баш популаран међу својим „муштерима”, али је зато омиљен међу читаоцима. Јер наш народ воли да се нашали на сопствени рачун, а још више на туђ, па за једног расног сатиричара, какав је Панчевац Зоран Т. Поповић, овде инспирације и посла, увек на претек. Тако свако мало, он избаци нову књигу, а последња у низу „Дођох видех, пребегох”, подебела је укоричена колекција неколико хиљада тек пробраних вратоломија ове кратке форме. Нису томе изненађени ни колеге, ни критика пера пуних хвале... па тако Александар Чотрић вели да је привилегија читати Поповића, придодајући му епитет истинског алхемичара, који је кадар да од сваке теме, па и оне најнекњижевније, створи златну мисао. Поповић, кажу други, „сатиричар од главе до пете, обожава да распали по глупости,

Култура

03.08.2020 у 22:00

Недовршени роман Владана Деснице

У свету, у којем су смрт и рак постали синоними, пронађен је лек за рак, односно за смрт, тако да су људи уместо богатих и сиромашних, паметних и глупих, болесних и здравих, дељени на смртне и бесмртне. Ово није окосница неке нове, популарне, дистопијске књиге, то је почетак недовршеног романа Владана Деснице „Проналазак Атханатика”, (издање новосадског „Прометеја”), који је видовито предвидео ситуације са којима се свет данас сусреће, али је уједно изложио и своја схватања о уметности и уметничкој истини, о романескном жанру, језику, па и завршетку – управо о оном делу који овде недостаје. Затим, о проблемима политика и друштава које је познавао, а које су рефрени и данашњег либералног капитализма. О томе ко чини друштвену „масу”, гомилу... Мирису смрти и нестајања, којим одишу и

Култура

03.08.2020 у 18:00

Дневник једног грађанина

Нова књига о граду архитекте и писца Ђорђа Бобића „Дневник једног грађанина”, у издању „Архипелага”, необично је дело на чијем почетку се наводи ауторов уводни есеј о томе како је настао овај подстицајни и провокативни дневник. Потом следе колорни цртежи, илустрације и карикатуре у којима Бобић у слици, речи и боји из дана у дан, из недеље у недељу и из месеца у месец, у току пет година, од јануара 2015. до краја маја 2020. године, исписује узбудљиву хронику Београда. После неколико књига у којима је трагао за градом и исписивао узроке који су архитектуру кроз историју, а ништа мање ни у савремености, учинили изнуђеном уметношћу, Бобић је направио необичну хронику града у слици и речи. То није било који град, него препознатљиви Београд, нити је то било које време, него управо наше

Култура

30.07.2020 у 20:15

Фрагменти на размеђи филозофије и књижевности

Кажу да је свако своје среће ковач. Само што судба једноме даје и чекић и готово усијано гвожђе, а други га мора ковати често хладно, а често и голом песницом. Ово је записао Божидар Кнежевић (1862–1905), професор историје и преводилац, аутор дела „Мисли” о којем је недавно било речи на скупу „Српска књижевност почетком 20. века, модерност и стари задаци” у Институту за књижевност и уметност у Београду. Проф. др Саша Радојчић приредио је књигу „Божидар Кнежевић” у едицији „Десет векова српске књижевности”. Он пише да Кнежевићу трајно место у културном памћењу нације нису обезбедиле његове опсежне историозофске студије, већ једно позно, са становишта ауторових интенција вероватно и споредно дело. ‒ Иако неспорно пионир у области филозофије историје код нас, Кнежевић је пуно

Култура

19.07.2020 у 19:00

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Шта је то што је изгладнелом, болесном, српском војнику и беспомоћном народу у збегу од Аустроугара, Бугара и Арбанаса, уливало наду да ће пребродити неиздрживу албанску голготу и да ће на крају изаћи победоносан из готово немогуће ситуације Првог светског рата, питање је које одјекује више од стотину година. Један од најсмисленијих одговора дао је Жељко Поповић, аутор књиге „Крф, острво васкрсења Србије” (издање новосадског „Прометеја” и Радио-телевизије Србије) који је образложио да је српском народу у то време снагу давао пример, „опипљив и очигледан”. „У колони, дубоким сметовима, на превојима и у заседама албанских банди, поред празног казана, на узглављу болесничке постеље, били су његови узори: краљ Петар, престолонаследник Александар, војни команданти, војводе и генерали,

Култура

09.07.2020 у 15:35

Ново издање романа „Ухвати зеца”

„Замислила сам је како стоји у соби, поред мене, моја земља, и гледа ме. Била је то жена, пуна модрица, и крварила је на мој под равно из утробе. Била је неплодна, носила је јефтину одећу, имала је очи и косу лажне боје. Али, изнад свега – била је љута. Љута на мене, на моју собу, на књиге око нас. Осетила сам да јој ја, таква, у тој соби, у том граду, идем на живце. Таман кад сам помислила да је имам, нестала је...” Ово је део из поговора новог издања романа „Ухвати зеца” Лане Басташић, књиге први пут објављене пре две године која је била у ужем избору за Нинову награду и Награду „Биљана Јовановић”. Ново, од ауторке дотерано, издање ове књиге, обогаћено поговором у коме Лана Басташић води читаоца на другу страну огледала и показује му како стварност изгледа оданде, објавила је

Култура

01.07.2020 у 20:00

Одбрана установе културе „Кораци” чистом реториком

Поводом примедбе да књиге објављене у установи културе „Кораци” стоје у магацину уместо да дођу до читалаца директор Златко Милојевић је у тексту “Уместо у књижарама, књиге у магацину“, објављеном јуче на рубрици Култура у Политици, навео да аутори могу наћи другог издавача, ако им услови не одговарају, да је у питању некомерцијална делатност као и да те књиге не би другачије биле објављене да нема „Корака”. Сви ови аргументи су неутемељени и служе као чиста реторика којом ова установа жели да се одбрани. Пре свега, град Крагујевац одувек помаже своје ауторе и доскоро су они преузимали цео тираж, који су сами дистрибуирали. Од 2019. године књиге финансиране на тај начин објављују „Кораци”. То значи, да су аутори који су планирали да конкуришу, затечени овом променом у току

Култура

30.06.2020 у 12:05

Уместо у књижарама, књиге у магацину

Крагујевац – Основана искључиво зарад представљања књижевног рада крагујевачких аутора, градска установа културе „Кораци” је прошле године објавила 24 књиге овдашњих стваралаца. „Кораци” штампају само прва издања, док наредна писци могу да објаве сами или у сарадњи са неком другом издавачком кућом. У тиражу од 300 примерака, ауторима је, по слову уговора, уместо хонорара, дато 60 примерака, док је 240 задржала установа. Где су те књиге, да ли и како љубитељи писане речи могу доћи до њих? Упутивши низ примедаба на адресу крагујевачких „Корака”, песник и критичар Никола Живановић, сарадник „Политикиног” суботњег додатка „Култура, уметност, наука”, предочава у разговору за наш лист да су књиге које је прошле године објавила ова градска издавачка кућа недоступне читаоцима, што је случај и

Култура

28.06.2020 у 12:49

У историју појединачно

Више од трећине састава Прве српске добровољачке дивизије на фронту у Добруџи ратне 1916. било је са ових простора, а слично је било и уочи пробоја Солунског фронта када су они чинили готово четвртину свих добровољаца у српској војсци. Ово је речено на промоцији књиге др Милана Мицића „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914–1918” која је одржана у атријуму зрењанинског Народног музеја и привукла неочекивано велику пажњу публике. Скуп је одржан на отвореном и великом простору како би се поштовале мере изнуђене поновним ширењем вируса корона. Милан Мицић је аутор четрдесетак књига којима се, у историографском делу, углавном бави добровољачким покретом и колонизацијом Војводине и у ове две области стручњаци га већ одавно сматрају експертом. У делу које је представљено

Култура

25.06.2020 у 20:00

Три деценије радa, 3.000 наслова и 2.500 аутора

Једна од наших највећих и најзначајнијих издавачких кућа, новосадски „Прометеј”, у овој години прославља три деценије постојања и рада. У личној карти издавача са именом једног од најснажнијих ликова грчке митологије, оличењу храбрости, поноса и пркоса, човекољубивости и тежње за слободом, уписани су импозантни бројеви: 3.000 наслова, 2500 аутора, са посебним нагласком на највеће теме из српске историје, капитална лингвистичка издања и дела чији је циљ неговање језика, на монографије и белетристику домаћих аутора. Волео сам сусрете са Александром Тишмом, сјајну сарадњу сам остварио и са Живојином Павловићем, припремајући његове „Дневнике” Стогодишњицу Великог рата „Прометеј” је обележио низом издања, од 2014. објављивањем првог кола од десет вредних и важних наслова домаћих и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

06.08.2020 у 09:14

Потпредседник хрватске владе: У Груборима почињен ратни злочин над српским цивилима

06.08.2020 у 08:59

Кина тестира 4,8 милиона људи дневно

06.08.2020 у 08:48

Жена од 84 године из Чајетине излечена од ковида

06.08.2020 у 08:40

Обрадовић: Двери неће бити део уједињене опозиције Србије

06.08.2020 у 08:33

Твитер и Фејсбук опет против Трампа јер шири нетачне информације

06.08.2020 у 08:15

Данас облачно, местимично с кишом и грмљавином