понедељак, 01.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,99	97,58	97,28
	106,75	107,39	107,07

Таг: књиге

Култура

05.10.2020 у 22:15

Чекајући Битеф

„Чекајући Битеф” назив је књиге Вере Коњовић која представља вредно сведочанство о настанку и трајању светског театра у Београду. Дело јe недавно, на Битеф- Прологу, представљено на отвореној сцени на Скверу Мире Траиловић. Осмишљена као тријумфални опроштај од значајног сегмента Битеф фестивала – Битефа на филму, у којем је ауторка непосредно и врло предано учествовала као уметнички креатор, често и као реализатор програма, књига „Чекајући Битеф” бави се дешавањима и људима који су Битеф учинили посебним и светски релевантним догађајем.. – Године 1976. славили смо десет узбудљивих година Битефа. Тај Битеф био је слављенички и по броју и по квалитету прилога, и по значају и гласовитости његових учесника. А био је и Театар нација. Мири Траиловић и Јовану Ћирилову то није било

Култура

02.10.2020 у 18:45

Зло је увек исто, а рат је највеће

Најважнија књига Ђорђа Лебовића „Семпер идем” (Лагуна) преведена је и на хебрејски језик, у издању јерусалимске издавачке куће „Кармел”, уз подршку Министарства културе Републике Србије, а ауторка превода је Дина Катан Бен Цион. Према речима Злате Лебовић, супруге овог нашег познатог писца, драматурга и сценаристе, преводитељка је рођена у Сарајеву 1937. године, немачку окупацију преживела је у једном италијанском кампу за јеврејску децу, а од 1949. године живи у Израелу. Својим животом и ставовима блиска је аутору и његовој животној причи, четрнаестогодишњег дечака који је искусио пакао Аушвица и изгубио четрдесет чланова породице, исприповеданој у овом тестаментарном роману о сталном враћању зла, увек истог. Према речима наше саговорнице Злате Лебовић, Дина Катан је левичарка, са

Култура

02.10.2020 у 20:15

Виминацијум ће тек изнедрити нова сазнања

Богато и изузетно луксузно издање великог формата, од готово седам стотина страница, од чега је озбиљан део у вредним, ретким и до детаља прецизним фотографијама – монографија „Viminacium urbs et castra legionis” (Виминацијум град и легијски војни логор) вероватно је најобимније штиво о овом значајном локалитету (римском војном логору и граду код Старог Костолца) до сада издато, па још на енглеском језику. Али слободно се може рећи и да је то животни пројекат Миомира Кораћа, аутора и директора Археолошког института у Београду. Чињеница да посвећено и са великим жаром већ четири деценије борави у Виминацијуму малтене више него код куће – како ми који га знамо то у шали умемо да кажемо – један је од разлога зашто је одлучио, мада томе није склон, да и званично медијима представи ову своју

Београд

22.09.2020 у 23:29

Острво пеликана

Књига „Острво пеликана” из пера Миодрага Мајића, судије и књижевника, у издању „Вулкана” представљена је у „Дорћол плацу”. Аутор наводи читаоце да се, како каже, загледају у стварност широм отворених очију и запитају да ли је могуће сачувати себе у друштву у којем је судбина појединца безначајна попут зрнца песка, које ветар разноси преносећи га из једног годишњег доба у друго. Мајић у ову причу уводи Ајшу и Габријела, као главне јунаке свог дела, поручујући да њихова судбина може постати било чија, али та њихова прича се већ сада тиче свих нас. Писац напомиње да се судбина ово двоје људи може препознати у маси безимених и непознатих на улицама нашег града, али и било ког другог места на свету. Поклоници писане речи спремни да траже истину сазнаће и како је бити човек који се више

Култура

22.09.2020 у 22:00

Такав је свет данас

Чим чујеш ватрогасну сирену, гледаш вести да би се уверио да се ништа лоше не догађа. Леонару лакне кад отвори „Твитер” и види да људи не причају о некој грозоти која се управо догодила. Све време имаш на уму да нешто страшно може да се догоди. Возиш се јавним превозом, седиш у некој башти и пушиш цигарету, идеш на концерт. Идеш да играш. Али си сада свестан да се можда никад нећеш вратити кући. Земља се руши да би била стављена у службу банака, а најстрашније у целој причи јесте то што је у главу сваког појединца усађено да другачије не може Део из трећег тома романа „Вернон Тродон” француске књижевнице Виржини Депент, објављеног и код нас у издању куће „Booka” у преводу Новака Голубовића, јасно упућује на то да је ауторка и даље на истом курсу сагледавања савременог

Култура

21.09.2020 у 22:00

Набоков о Џојсу

Иако „добровољни изгнаник” из своје домовине, ниједан писац није Ирској подигао такав споменик као Џејмс Џојс (1882–1941), аутор „Уликса”, једног од неколико великих романа 20. века. Даблин је у његовим делима, пре свега у „Уликсу”, постао митски град, у који се сместио цео један свет створен у његовој машти, у којем се мешају прошлост и савременост, пародија и логика, иронија и вербални трикови. То је град који чак има и свој омфалос (пупак света који се у старој Грчкој налазио у Делфима), а у којем обитава и Стивен Дедалус, један од три главна лика романа. У Џојсов лавиринт није лако проникнути (уосталом Стивен Дедалус носи презиме митског градитеља лавиринта на Криту), а многи читаоци оставе роман пре но што стигну до његовог краја. После читања „Огледа о Џојсу”, који долази из пера

Друштво

08.09.2020 у 19:28

Родитељи ђака и овог септембра чекају у редовима испред књижара

Родитељи ђака и овог септембра чекали су у редовима испред књижара како би деци купили уџбенике а како кажу, куповину би им олакшало када би одједном имали читав списак потребних књига за школу, а волели би и кад би на једном месту све могли да их купе. Данијела Карпић, мајка средњошколца, у ред је испред књижаре Завода за уџбенике и за Танјуг да су кренули у потрагу за књигама. „Овде се купује енглески за средњошколце, а већина родитеља гледа да купи и неку половну књигу коју ћемо потражити на Тргу или негде другде”, рекла је Данијела и изразила наду да ће ипак лако доћи до свих уџбеника из комплета за трећи разред средње школе у коју њен син иде. Јадранка Јанковић сматра да неће лако доћи до књига и изражава жаљење што родитељи не добију цео списак истог дана. „Не постоји

Култура

07.09.2020 у 20:09

Лакше ми је да пишем о депресивним и тешким темама кроз шалу

У новој књизи новела Предрага Личине „Бљузга у подне”, у издању београдске „Лагуне”, препознаје се рукопис овог прослављеног аутора филма „Последњи Србин у Хрватској”, који језиком дистопије проговара о нашој стварности. Док се читалац грохотом смеје сижеу у којем је највећи хрватски голман свих времена Лука Видовић, у ствари оперисана жена која је схватила да ће једино тако уновчити своју супермоћ предвиђања будућности од само три секунде, кроз хумор осталих се провлаче теме национализама нашег региона, уништења екологије од пребогате мањине, проблем лажних вести, својатања заједничког нам језика, дехуманизације кроз језива зомби бића... Да ли вам, као аутору дистопија, од почетка ове године новог вируса, говоре да сте предвидели неке ствари? Због чега вам је близак овај жанр снажне

Култура

31.08.2020 у 16:09

Да ли смо добри када нас гледају

Као дечак од 11 година Дан Подјед је замишљао Бога као око које га посматра са висине. Спознајући да, како каже, тамо горе нема никога, обузело га је непријатно осећање усамљености. Након више од три деценије свевидеће око опет га прати, само што је то сад хиљаде ситних очију које га гледају одасвуд. Камере нас снимају на путевима док возимо, када купујемо, идемо тротоаром или улазимо у зграду аеродрома. ‒ Очи су свуда, од њих се више није могуће сакрити. Покушаћемо да пребројимо окца која нас посматрају. Свевидећи поглед може бити и позитиван, јер усмерава човека да се боље понаша па макар то било из страха од казне или искључења из заједнице. Питамо се није ли можда нечији строги поглед оно што уљуди човека, учини га бићем које се обазире и на друге, те га тако чини друштвено

Култура

29.08.2020 у 22:00

Јасеновац никада није био табу тема

Књига хрватског историчара, дипломате и професора Иве Голдштајна „Јасеновац”, у издању новосадске „Академске књиге”, у последње време имала је приличан одјек у нашој јавности. Ово дело надградња је више од 20 година ауторовог бављења овом темом, као и књига које је написао у коауторству са оцем Славком Голдштајном „Холокауст у Загребу” и „Јасеновац и Блајбург нису исто”. Логорски комплекс представља у његовој целовитости, говори о механизмима злочина и критеријумима по којима је геноцид вршен над мушкарцима, женама и децом, о начинима убијања и логорској свакодневици, о броју заточеника и жртава, о томе ко су били извршитељи убистава и који су били њихови мотиви... Према речима логораша Ђорђа Милише, Јасеновац је био пакао због тога што нема бола, муке и патње, које у њему није искусио

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

01.03.2021 у 14:39

Бивши француски председник Никола Саркози осуђен због корупције

01.03.2021 у 14:34

Није било тајне клаузуле при ослобађању Сиријаца из израелских затвора

01.03.2021 у 14:33

Саслушана Дијана Хркаловић

01.03.2021 у 14:17

Оскрнављен Споменик стрељаним Србима и Јеврејима у Крагујевцу

01.03.2021 у 14:10

У ходу навикавање на нову болест с хиљаду лица

01.03.2021 у 14:00

Слаткогорак укус правосудне власти