среда, 01.04.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,15	117,85	117,5
	106,26	106,9	106,58
	110,53	111,19	110,86

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 22:55

Таг: књиге

Култура

01.07.2019 у 12:06

Српски војници из Њујорке, Ћикаге, Милвоке и Шакрамента

Индустријализација САД и уверење да је Америка земља шансе за материјални успон покретали су европске масе почетком 20. века на далеки пут преко Атланског океана. Одлазак у Америку за српске младиће био је први излазак из њихових села. Прелазећи океан наш исељеник није мењао само своје поднебље, већ и своје биће, од сточара се преображавао у индустријског радника и копача руде. А када је домовина рекла „упомоћ”, за време Великог рата, он се враћао кући и добровољно облачио војничку униформу. Ратни ветерани из САД који су се након рада насели у Банату, Бачкој, Срему, Барањи и Славонији називани су Американцима. Они су жуљали руке у америчким челичанама, железарама и рудницима. Градили су пруге у деловима, како су говорили, „Њујорке, Ћикаге, Милвоке, Шакрамента”. Раде је тако у Америци

Култура

15.06.2019 у 23:00

„Балканска међа” прича о немоћи и неправди

Иван Наумов, аутор романа „Балканска међа”, о руској тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији, према којем је настао и истоимени филм редитеља Андреја Волгина (у марту премијерно приказан и код нас), гост је Србије и свог издавача „Информатике”. Према речима Наумова, рад на књизи и филму дешавао се истовремено, а по својој природи то су два различита дела. „Филмом сам веома задовољан и видим како су добре реакције српске публике. Свестан сам и тога да добија и добре оцене на филмским сајтовима ’ИМДБ’ и ’КиноПоиск’. То је тешко филмско остварење и не одлучују се баш сви да га погледају”, каже Иван Наумов, који је пре дипломе из књижевности прво добио звање инжењера оптике. Аутор је више од 40 прича и новела, као и два романа. Његову књигу „Балканска међа” са

Култура

05.05.2019 у 20:00

Моји јунаци пали су под тешким теретом чисте љубави

Књига приповедака Сање Домазет „Љубав није довољна”, у издању „Службеног гласника”, говори о страственим, уметничким природама, о бескрајним осећањима која настају у преломним тренуцима историје, дајући онима који воле снагу. Јунаци ових краћих проза живе од Москве до Београда, кинеских провинција до јапанских шума смрти, од великих престоница света до Аушвица. Дванаест прича, од којих свака наликује синопсису за роман или филм, говори и о вези литературе и музике, те односу живота и уметности. Приказују и најразличитије облике љубави, истополне односе, чак и инцест.

Друштво

23.04.2019 у 18:55

Последњи преживели логораш Маутхаузена: Плакао сам као дете

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Маутхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8. мај на

Србија

07.04.2019 у 23:30

Газда Пека и волшебници из „Старе Србије”

Крагујевац – Човек пије да утоли тугу или да распламса жар среће. У кафани „Стара Србија” се углавном пило због овог другог, мада су осећања понекад била помешана. Врата кафане су увек била отворена за сваког, али су у „Старој Србији” најчешће боравили крагујевачки уметници и новинари, поготово од како је овај угоститељски објекат у Карађорђевој улици, крајем прошлог века, преузео Предраг Петковић, алијас Газда Пека. Окосницу недавно представљене књиге „Пекине приче и приче о Пеки” чине приче које су објављиване у листу „Светлост”, од 23. септембра 1999. до 26. априла 2000. године. Те приче су аутентична сведочанства о кафани и гостима, али и о историји Крагујевца друге половине 20. века. Слушајући Газда Пеку, виспреног угоститеља и занимљивог приповедача, написала их је новинарка

Друштво

04.04.2019 у 22:44

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку. Ништа нетачно нисам рекао. Главне тезе тог сведочења су заправо тачне” казао је Голдштајн, преноси

Култура

25.03.2019 у 12:00

Књига о Штулићу

Живот и дело једног од најцењенијих кантаутора и музичара на простору бивше Југославије Бранимира Џонија Штулића „предмет” су нове књиге познатог хрватског новинара Хрвоја Хорвата, рок критичара и аутора, под називом „Штулић: биографија”. Ово дело биће представљено вечерас у 19 часова у Установи културе Стари град. На првој српској промоцији исцрпног приказа Штулићеве каријере, али и подсећања на музичарево детињство у Скопљу и Јастребарском, студио у Загребу, „Азру” и одлазак у Холандију, поред Хорвата, говориће Пеца Поповић, Петар Јањатовић и Теофил Панчић. Књига, коју је објавио Вечерњи лист, обогаћена је изјавама, интервјуима, сећањима колега и сарадника, али и Штулићевим необјављеним рукописима и приватним фотографијама.

Политика

23.03.2019 у 13:28

На Косову саветују Србе да пошумљавају телад и живину

„Yлогу и значај минерала у пошумљавању телади и других категорија животиња и живине”, „Yзгој птице за гојазност”, „Производња луцерка – пољопривредни мере”, „Улога и значај зрна житарица и зелена оброка у семенима исхране у пољопривреди”, „Гојазност телад за тов” – само су неки од наслова педесетак публикација преведених за косовске пољопривреднике на српском језику. Иако звучи као неслана шала или као бесмислица која се може прочитати само на непрецизном интернет преводиоцу, реч је о називима публикација које је израдила и, у већински српским општинама, дистрибуирала организација Група за економску подршку уз подршку косовског министарства пољопривреде, шумарства и руралног развоја. У овим преводима уместо слова „У”, коришћено је „Y”, које не постоји у српском језику, речи су набацане

Београд

22.03.2019 у 08:35

Ко жели да живи вечно

Како је рокенрол живео легендарни Душан Прелевић, кога је волео, са ким се дружио… поклоницима писане речи открива се у књизи „Ко жели да живи вечно”. Промоција је приређена у клубу „Полет” у оквиру „Контакт конференције”. Са сваке странице избија рокенрол, а како је Преле говорио, „За неке рокенрол почиње са ’Битлсима’. За мене 1948. Те године сам рођен”. На књижевној вечери учествовали су уредница књиге Милица Прелевић, Прелетова кћерка, и глумац Виктор Савић, који је читао одломке из дела. У књизи се налазе 33 приче, подељене у три поглавља. Многобројној публици приказан је и документарни филм о Прелету, „У реду, победио сам...”, аутора Владимира Петровића. Душан Прелевић Преле рођен је у Београду. Као дете тренирао је фудбал у „Булбулдерцу” и „Црвеној звезди”, као и

Београд

10.03.2019 у 09:05

Стихови новинарке „Политике” у светском зборнику

Међународни зборник поезије „Божанствена жено” представљен је у хотелу „Н” на Вождовцу, а привилегију да се њени стихови нађу на страницама књиге, која сабира риме најбољих светских песника, имала је и новинарка „Политике” Мирјана Никић са својом песмом „Стаза”. Ова песма нашла се међу делима око две стотине одабраних поета из читавог света – Аустралије, Африке, Америке, Европе и Азије. Признање да се нађе у оваквом зборнику, каже наша новинарка, подстицај joj je за допуњено реиздање њене збирке „Плашљива реч” за коју је професор др Светозар Игњачевић написао да „у нашу поезију уноси један свеж и нов, аутентичан глас”, а рецензент Мирослав Николић рекао да је у њој настало „неколико избрушених минијатура”. Зборник, који је иначе представљен поводом Међународног дана жена,

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

01.04.2020 у 23:15

У Белгији почела да ради 5Г мрежа

01.04.2020 у 22:40

Немачка продужила мере социјалног дистанцирања до 19. априла

01.04.2020 у 22:36

Директор болнице у Ћуприји позитиван на коронавирус

01.04.2020 у 22:33

Почиње борба за пуњење буџета

01.04.2020 у 22:25

Прекршио самоизолацију и отишао да шверцује дуван

01.04.2020 у 22:15

Ухапшени због ширења лажне вести није извор дезинформације

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation