петак, 06.12.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,18	117,88	117,53
	105,72	106,35	106,03
	107,01	107,65	107,33

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 22:52

Таг: књиге

Култура

25.07.2018 у 22:00

Део нас је увек слободан

Није тако далеко време ратова из деведесетих година, када је у Србији војна полиција мобилисала младе људе, пресрећући их на улицама и у кафићима, да би затим били депортовани на ратишта у Хрватској и Босни. То је време безнађа и хаоса на које опомиње Владимир Арсенијевић у свом новом, трећем роману тетралогије „Cloaca Maxima” названом „Ка граници” (у издању „Лагуне”). Први део тетралогије „У потпалубљу”, овенчан НИН-овом наградом, настао је пре више од 20 година, да би 1997. године уследио други – „Анђела” (2016. објављен је римејк „Ти и ја, Анђела”). На недавном представљању трећег дела – „Ка граници”, у препуном гледалишту Центра за културну деконтаминацију, и у разговору са уредницом издања Јасмином Радојичић, Арсенијевић је указао на то да се не слаже са учесталим поређењима

Београд

19.07.2018 у 23:55

Ка граници

„Наша улица је безимена и слепа. Налази се на врху живописног острвског градића...” Тај градић у који читаоце уводи Владимир Арсенијевић на почетку књиге „Ка граници” зове се Омфалос и измишљено је грчко острво. На њега писац „насељава” своје јунаке из београдског ратног лудила. Овде приповедач налази неопходан мир за себе и Хелену, а Анђела ту покушава да превазиђе апстиненцијалну кризу. Из овог места пут ће да их поведе у Атину, где поново живе заборављену слободу у друштву анархиста. Ипак, бежећи ван границе, они се крећу ка оној неминовној граници сопства. Ово је срж Арсенијевићевог новог романа у издању „Лагуне”, који је представљен у Центру за културну деконтаминацију у Бирчаниновој улици. На промоцији се тражило место више, а посетиоци су били у прилици да сазнају шта о овом

Култура

29.06.2018 у 12:20

Иво Андрић и бошњачки национализам

Издавачка кућа „Геопоетика” објавила је студију „Битка за прошлост – Иво Андрић и бошњачки национализам” Зорана Милутиновића, професора јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон (UCL). Издавач Владислав Бајац наглашава да се аутор студиозно бавио злонамерним и негативним интерпретацијама, неистинама и бесрамним закључцима који су до сада изнети поводом научног и књижевног дела Иве Андрића. Негативни одијум је, како додаје, започет шездесетих година 20. века и проширио се деведесетих када је Андрић, кога су називали и „босанским Руждијем”, постао предмет широке политизације. „Страшно је да смо дошли у ситуацију да бранимо Андрића од идеолошке и религијске злоупотребе његовог дела”, каже Бајац. – Више деценија се квазистручњаци

Београд

08.06.2018 у 23:51

Књиге као драги гости

За књигу се као за доброг госта увек нађе места – на полици кућне библиотеке, ноћном сточићу, ташни, коферу спремном за летовање. Ово су само неки од разлога због којих је „Ноћ књиге”, већ осамнаести пут забележила велику посећеност. Онима који воле да читају, скупљају и дарују књиге нису сметали спарина, облаци који су „носили” кишу, ни блокада саобраћаја. Пожурили су у „Делфи” књижаре, па онда лагано пребирали по рафовима тражећи неки нови, али и неки омиљени наслов. Било је оних који су списак направили раније, и дошли по своју пуну кесу енциклопедија и приручника. Другима је пријало да пре него што пазаре, прво листају штива, питају продавце за савет, или преко рамена гледају шта други поклоници писане речи стављају у корпу. Попусти су послужили као прави мамци за

Култура

21.05.2018 у 21:40

У социјализму уметност је била замена за религију

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике. Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност. За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

Друштво

13.05.2018 у 10:00

Зоричин дар Великој Хочи

Недавно сам на овим странама писао о књизи-есеју „Филантроп” (издање „Досије студио” из Београда) српске књижевнице Зорице Б. Перуничић, чије дело на особен истраживачки начин и уз аутобиографски тон говори и о бурној историјској прошлости српског народа, оној давној и скоријој, чије свеже ране, какве су оне изазване НАТО агресијом, и даље снажно притискају нашу свакодневицу. Тема страдања и граничних искушења с којима су се Срби на Косову и Метохији суочавали у Зоричином делу снажно се ослања на изворне документе, архивска врела првог реда, која је за собом оставио њен отац, велики српски историчар др Бранко Перуничић. Велики део те грађе објавио је у познатим

Друштво

13.05.2018 у 09:00

Вољена деца израстају у добре људе

Патња је саставни део живота, а главни узроци патње у савременом свету су страх, похлепа и кривица. Основна потреба свих људских бића јесте да се осећају сигурно, а велики број особа данас страхује за свој живот. Разлога за страх има прегршт – свуда у свету јачају десничарски политички покрети, а припадници националних мањина имају осећај да нису жељени. Иако живе на тлу Америке више од 500 година, Афроамериканци осећају да ту не припадају и да су грађани нижег реда. Барак Обама је од Беле куће направио дом за све расе, али њен садашњи станар води сасвим другу политику, сматра др Салман Ахтар, професор психијатрије на Медицинском факултету „Џеферсон”, аналитичар

Култура

08.05.2018 у 22:00

Не морамо бити мрзитељи да бисмо знали шта је мржња

Као у заборављена времена, када се у редовима чекало за позоришне или концертне карте, пропраћено је и потписивање књига Јуа Несбеа, норвешког и светског бестселер аутора трилера, у књижари „Делфи” у београдском СКЦ-у. У издавачкој кући „Лагуна” кажу да је поводом Несбеовог доласка у Београд владало незапамћено интересовање читалаца. „Лагуна” је објавила укупно 16 Несбеових романа, а најновији је настао у оквиру пројекта „Хогарт Шекспир”, којем је Несбе приложио своју верзију „Магбета”. О слободном пењању, његовом чувеном детективу Харију Хулеу, бављењу музиком, природи злочина, разговарамо са Јуом Несбеом. Занимљиво је то што сте одмах по доласку у Београд отишли на слободно пењање у Топчидер. Да ли постоји нека сличност између писања и физичког савладавања успона, да ли је изазов

Култура

07.05.2018 у 22:00

Нудим читаоцу оно што није знао да жели

Приче су одувек биле ту са мном, и када сам са својих 37 година написао први роман, као да сам се вратио кући. Није то било изненађење, као када сам са бендом снимио први албум. Моји пријатељи рекли су: „Зашто ти је требало тако дуго?”, рекао је јуче у разговору са београдским новинарима Ју Несбе, норвешки и светски познати аутор серијала романа о детективу Харију Хулеу, музичар, бивши економиста и новинар, најпознатији овогодишњи гост свог српског издавача „Лагуне”. Јелена Лома са норвешког је за „Лагуну” превела 16 његових књига, а како се такође могло чути, Несбе спрема нови наставак прича о Харију Хулеу, а на предстојећем Светском првенству у фудбалу навијаће за Србију и Бразил. Ово је друга Несбеова посета Београду, после 40 година, када је као младић са пријатељем путовао Европом

Србија

06.05.2018 у 22:00

Спој првих српских књига с обе стране Дрине

Ужице – Обележавање једног савременог јубилеја, седам деценија Историјског архива Ужице, спојило је недавно у манастиру Рујно петовековну повест прве две српске штампарије са две стране Дрине: горажданске и рујанске. Првопоменута на само годину до пуних пет столећа, а друга је прегазила 480. лето. Дуга историја српске културе и писмености испричана је за ову прилику кроз штампање првих књига. С тим што су се српске штампарије по старости овако поређале: најпре ободска Црнојевића штампарија 1493. у Црној Гори, па горажданска 1519. на подручју данашње Републике Српске, те у манастиру Рујно уз Ђетињу прва штампана књига на тлу Србије „Рујанско четворојеванђеље” 1537. године. Све су настале у тешко време, под турском опасношћу, а само пола века после Гутенберговог изума.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

05.12.2019 у 22:55

Хрватска по сваку цену хоће да задржи Ђукића у затвору

05.12.2019 у 22:55

Домаћинствa прошле године трошила 64.481 динар месечно

05.12.2019 у 22:49

Трећа узастопна победа Звезде у Евролиги

05.12.2019 у 22:33

Дела Паганинија, Брамса, Моцарта…

05.12.2019 у 22:02

Републиканац спречио Сенат да призна геноцид над Јерменима

05.12.2019 у 21:44

Отворена изложба „Дијалог” у Сремској Митровици

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation