Милан је обичан момак, пристојан, одмерен, неупадљиво обучен. Дипломирани је економиста. Када бисте прошли поред њега, вероватно га не бисте ни приметили, као што нису ни његове комшије из Доње Трнаве и Доње Топонице. (Граница између ова два села са око 1.000 становника на тачно пола пута између Ниш и Алексинца заправо не постоји – ишеташ из дворишта у Топоници и већ си у Трнави.) А онда је...

Млади данас чине четвртину незапосленог становништва у Србији. Те 215.224 душе које тренутно чекају запослење преко бироа рада и ове године моћи ће да рачунају на помоћ државе јер је из буџета издвојено 2,6 милијарди динара, додуше за све категорије незапослених. Сем најтеже упошљивих, и они ће овог пута постати приоритет, посебно ако се зна да међу укупним бројем евидентираних у Националној...

Неусаглашеност понуде и тражње на тржишту рада, неусклађеност образовног система с реалним потребама привреде, закаснело реструктурисање друштвених предузећа, неспособност државе да креира нове послове и ниска стопа самозапослености младих – најчешћи су узроци лошег положаја младих у Србији. Истраживање Уније послодаваца Србије „Бољи услови за запошљавање младих”, спроведено у току прошле...

Заснивање породице у сопственој дечијој соби није српски „специјалитет”. Постаје обичај и у Европи. Скоро половина одраслих младих Европљана живи с родитељима, показује управо објављено истраживање у свим земљама Европске уније. Чак 48 одсто људи између 18 и 39 година, односно 36,7 милиона Европљана, није се осамосталило иако су завршили школу или пронашли посао. А њега је све теже пронаћи....

Док међународна статистика у години пред нама предвиђа глобални економски раст и показује очекивања осетнијег опоравка први пут шест година након почетка светске кризе, очекивања у Србији знатно су скромнија. Последњи извештај Светске банке предвиђа глобални економски раст од 3,2 одсто у целом свету, а подаци „Еуромонитор интернешенела” нешто већи од 3,7 процената. Очекује се и раст потрошње од...

Зарађен и позајмљен новац у протеклих 12 година смо потрошили. У Србију од почетка 2001. до краја 2012. године, са разних страна и по разним основама, ушло чак 75 милијарди евра, тврди економиста Милојко Арсић, један од најбољих познавалаца наших јавних финансија, али и „црних рупа” у којима нестаје новац пореских обвезника. Биле су то за нас огромне паре, али нисмо с тим новцем много урадили –...

Због високог раста јавног дуга, рекордног мањка у буџету и претећег колапса јавних финансија, Србија ће се још неко време праћакати као риба у плићаку који брзо пресушује, упозорава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду. Прерасподелом скромног друштвеног колача опорезивањем уског слоја боље стојећих и повећањем ПДВ-а држава ћe одложити претећи банкрот, али ако не покрене...

Од почетка транзиције у Србију је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Од тога је око 10 милијарди сачувано у резервама Народне банке, а остатак је потрошен на приватну потрошњу, приватне и јавне инвестиције и државну потрошњу. Део страних инвестиција, нарочито оних од приватизације, завршио је у јавној потрошњи – на...

Од међународних финансијских институција истранихвлада Србија је у претходних неколико година добилаинвестиционекредитеувредности око 4,5 милијарди евра. Од тога је искористила само око 1,3 милијарде евра. Због кашњења с пројектном документацијом, решавањем имовинских односа, али и немарности оних који те кредите треба да искористе – одобрени новац чека у просеку око три године, па се плаћају...

Од почетка 2001. до краја 2012. године с разних страна у нашу земљу слила се огромна сума девиза, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука. Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке наших људи из иностранства, слило се, у нето износу, преко 34 милијарде евра, што је било више од узетих нових кредита – 35,6 милијарди евра. По основу страних...