Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
118,02	118,73	118,37
103,64	104,26	103,95
104,26	104,89	104,58

Економија

29.10.2018 у 14:45

Месечно уштедимо 4.819 динара, новац за хитне случајеве

У Србији скоро половина грађана (48 процената) штеди новац, а месечно се „у новчанику” сачува у просеку 4.819 динара, показује најновије истраживање Ерсте Групе о штедним навикама и ставовима грађана Србије. Остављање новца са стране важно је за две трећине грађана Србије, а најзначајније је старијима од 50 година, показују резултати истраживања о навикама, понашању, ставовима, мотивима и бригама које грађани Србије имају у вези са штедњом, а које је Агенција за тржишна истраживања ИМАС Интернатионал спровела за Ерсте Групу, преноси Танјуг. Осим у нашој земљи, исто испитивање спроведено је и у Аустрији, Чешкој Републици, Словачкој, Мађарској, Румунији и Хрватској. Према овом истраживању, главни мотив за чување новца у Србији јесте стварање финансијских резерви за хитне

Економија

28.10.2018 у 11:39

Троструко већи износ динарске штедње него крајем 2012.

Србија ове године Светску недељу штедње, која се обележава од 29. октобра до 2. новембра, дочекује са више него троструко већим износом динарске штедње него крајем 2012. године, кажу у Народној банци Србије. Према подацима које је НБС доставила Танјугу, на крају септембра 2018. динарска штедња грађана износила је 56,4 милијарди динара. „То је више него троструко већи износ него крајем 2012. У првих девет месеци ове године, динарска штедња је повећана за 6,2 милијарди динара, односно за 12,3 одсто”, наводе у НБС. Девизна штедња грађана у септембру достигла је ниво од око 9,7 милијарди евра, од чега највећи део, 8,8 милијарди евра односи на штедњу у еврима. Од почетка године девизна штедња је забележила раст од 405,8 милиона евра, од чега се 356,9 милиона односи на раст штедње у

Економија

25.10.2018 у 20:00

Камате минималне, али штедња и даље расте

Приближава се 31. октобар, традиционални дан штедње, а за уштеђени новац, или онај који грађани из разних разлога имају вишак, банке су и даље главна лука, упркос томе што су приноси на девизне депозите и даље ниски. На годину дана орочења камата је око 0,4 одсто, после плаћања пореза држави од 15 одсто. У случају да се неко одлучи да новац да банци на три године принос је 0,8 одсто. Иако камате нису као пре штедња из године у годину расте и премашила је десет милијарди евра. Доминантна је у страним валутама, око 9,7 милијарди евра, док је она положена у динарима око 60 милијарди динара. Из износа који је положен на штедњу јасно је да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они и даље остају верни банкама. Алтернативе су улагања у хартије од вредности, инвестиционе

Економија

30.09.2018 у 20:00

Како тинејџера научити да новац не пада с неба

Тинејџери воле да троше. Лимита нема кад је из родитељског новчаника. Али када им се на располагање стави ограничена сума новца и те како размишљају како ће да је расподеле. Моја шеснаестогодишња ћерка је за прославу рођендана имала неумерене захтеве, почев од позивања тридесетак пријатеља у кафић, али када смо јој рекли да нећемо да платимо све рачуне које нам испоручи и да мора да се уклопи у оно што смо јој дали, потпуно је променила концепт славља. Постоји и практична страна зашто тинејџери треба да имају банковну картицу. Они не носе новчанике, новац претурају по џеповима, често га губе. Сем тога, када дете оде на екскурзију то што има картицу је за родитеље, као и за њега још један вид сигурности. Подржавам финансијско описмењавање, кеш је без везе, каже једна мајка. Банке

Магазин

17.09.2018 у 13:19

На књижицама 9,7 милијарди евра

Штедња је најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу. Свакако да има грађана чији је мотив и физичко чување новца, али ако се посматра динарска штедња, може се рећи да је остваривање прихода од штедње кроз више камате важан разлог који опредељује грађанe за овај вид штедње. Подаци говоре да данас у Србији штеде бројне категорије становништва, имајући у виду велики број малих улога, али и значајно веће учешће високих улога у укупној штедњи. Највећи број партија девизне штедње (80,6 одсто) односи се на штедњу до 500 евра, али је на тим штедним партијама депоновано свега један одсто укупног износа девизне штедње. Ако посматрамо структуру динарске штедње, најзаступљенији су штедни улози мањих износа.

Економија

13.08.2018 у 14:33

Штедња у динарима исплативија него у еврима

Динарска штедња је у последњих шест година утростручена и то са 18 милијарди динара из августа 2012. године на 54,4 милијарде динара у јулу 2018. и наставља да расте, саопштила је Народна банке Србије (НБС). У истом периоду, повећана је и девизна штедња са 7,9 милијарди евра (936 милијарди динара) на 9,7 милијарди евра (1.147 милијарди динара). Како истичу из НБС, поверење грађана у домаћу валуту повећано је захваљујући мерама монетарне политике и постигнутој трострукој стабилности – инфлације, девизног курса и финансијског система.

Економија

12.05.2018 у 22:00

Банке неће швајцарске франке, а њихова штедња расте

У нашим банкама у погледу штедње швајцарског франка дешава се својеврсна алхемија. Банке не примају швајцарце на штедњу, бар не нову штедњу, а положени депозити у валути државе са Алпа – расту. Бар тако показују подаци Народне банке Србије (НБС). Наиме, укупна девизна штедња у швајцарским францима код банака на крају априла 2018. године износила је 400,1 милион швајцарских франака (прерачунато у евре – 333,8 милиона евра) и била је већа 246,2 милиона франака (односно 160 одсто) у односу на крај априла 2008. године што је период пре 10 година. Такође, штедња положена код домаћих банака у швајцарским францима расте из године у годину, па је у 2017. години она повећана 32,1 милион франака (8,9 одсто), док је у прва четири месеца 2018. повећана 8,4 милиона франака (2,2 одсто). Очигледно

Економија

17.01.2018 у 22:00

Срби на рачунима држе 9,3 милијарде евра

Нема боље рекламе за домаћи банкарски систем и укупну стабилност земље од чињенице да у банкама постоји 351 штедна партија са улозима већим од пола милиона евра. Зашто је то реклама? Зато што држава, у случају пропасти банке, гарантује само за депозите до 50.000 евра. Према подацима Народне банке Србије (НБС) за новембар 2017. године, укупна вредност штедних улога преко 500.000 евра износи 337,6 милиона евра. Прерачунато, сваки од ових штедиша има на рачуну нешто мање од милион евра. Тачно 961.913 евра. Ови милионери су „инцидент” у маси свих штедиша. Јер, у банкама је убедљиво највише „ситних” улога до 500 евра, што је 80,7 одсто укупног броја улога, који по вредности учествују са свега један одсто у укупној девизној штедњи.

Свет

09.11.2017 у 16:51

Кипар враћа грађанима штедњу одузету током кризе

НИКОЗИЈА - Кипарска влада је основала фонд из којег ће делимично исплатити одштету депонентима који су изгубили неосигурану штедњу током финансијске кризе у тој земљи 2013. године. Кипарски министар финансија Харис Јоргијадес је изјавио да ће првих 25 милиона евра, опредељених у оквиру буџета за 2017. годину, бити пребачено у тај фонд, док је пребацивање друге транше предвиђено за другу половину 2018. године, преноси агенција АП. Јоргијадес је најавио и да ће у будућности бити исплаћено још средстава зависно од стања јавних финансија, наводи АП, уз подсећање да се на Кипру за само десет недеља одржавају председнички избори. Криза из 2013. године приморала је Кипар да затражи трогодишњи, више милијарди евра вредан спасилачки програм помоћи од партнера из еврозоне и Међународног

Економија

31.10.2017 у 22:00

Покуцај код брокера па замени штедњу за обвезнице

Он је у касним средовечним годинама, има позамашну штедњу за наше прилике, није склон ризику, а нема ни много знања да испроба друге алтернативе за улагање новца којих истина и нема много попут инвестиционих фондова, добровољних пензија и осигурања. Ово је портрет физичког лица, улагача у државне хартије од вредности, који је због ниских приноса на штедњу одлучио да сакупљени новац пресели из банке у дужничке папире које емитује држава и којима финансира минус у државној каси.

Пријавите се на нашу маилинг листу