Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,95	118,66	118,3
100,9	101,5	101,2
104,86	105,49	105,18

Економија

22.05.2018 у 22:00

Европска унија зауставља трговину личним подацима

Грађани Европске уније би за два дана требало поново да постану неприкосновени власници личних података, пошто су последњих година експанзијом телекомуникација и друштвених мрежа изгубили контролу над њима. Масовне базе података требало би да уреди нови европски пропис или Општа уредба о заштити података о личности (ГДПР) која из корена мења досадашњу праксу свима који се баве прикупљањем и обрадом личних информација и која ступа на снагу 25. маја. Лични подаци одавно су постали роба. Само „Фејсбук” дневно има 1,3 милијарде корисника, али количина информација и података који се деле и на другим друштвеним мрежама, у банкама, онлајн компанијама, преко оператера мобилне телефоније, школа, болница – несагледива је. Последњих дана из Хрватске стижу вести да су грађани затрпани захтевима

Економија

13.05.2018 у 22:00

Скупо искључење с даљинског грејања

Топлане у Србији немају јединствене процедуре за искључивање са система даљинског грејања, показало је истраживање портала „Каматица”. Завршетак грејне сезоне је прави тренутак за све оне који више не желе да трошкове грејања плаћају током целе године и одлучили су да свој стан или пословни простор искључе са система даљинског, односно централног грејања. Како кажу, прошле године са система даљинског грејања у Београду било је укупно 775 искључења, од тога 334 стана и 441 пословни локал. Ово јавно предузеће, ЈКП „Београдске електране”, топлотном енергијом снабдева више од 310.000 станова.

Економија

08.05.2018 у 22:00

Стижу универзални пуњачи за мобилне

Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента поново је покренуо питање увођења јединственог пуњача за електронске уређаје. Иако је још 2014. године усвојена директива која обавезује произвођаче на ову новину, а Европска комисија им оставила могућност да се добровољно прилагоде новом пропису, до данас се ништа није променило. Произвођачи нису показали интересовање нити су дали предлоге како би то најлакше могло да се уради. Биљана Борзан, хрватска европарламентарка и известилац ЕУ за различит квалитет производа, изјавила је да приступ ЕУ овом проблему није дао резултате и да ће од ЕК на заседању у Стразбуру тражити да притисне произвођаче како би проблем што пре био решен. – Грађани имају по неколико пуњача у фиокама, део користе, а део је одавно застарео.

Економија

22.04.2018 у 22:00

Долазак „Лидла” привући ће и друге европске трговце

Велики страни трговци и даље заобилазе Србију. Министар трговине Расим Љајић недавно је рекао да са „хипермаркетима стојимо лоше” јер је њихово учешће на тржишту свега три одсто, док је у другим земљама двоцифрено. Како је изјавио, код нас нема ни дисконтних ланаца, док је у Пољској, рецимо, њихов удео већи од 30 одсто. – Зато је важан долазак „Лидла” јер ће знатно појачати конкуренцију – подвукао је он. Министар је истакао да на регионалном нивоу имамо жестоку конкуренцију јер послује око 45 важних локалних и регионалних малопродајних ланаца, а на државном постоји простор за нове играче.

Економија

15.04.2018 у 22:00

Јагоде oпет „најпрљавије” воће

Јагоде су ове године поново прве на листи пољопривредних производа с највећом количином остатака пестицида. У само једном узорку контроле су показале остатке чак 20 различитих пестицида, док је више од 98 одсто узорака јагода, спанаћа, брескви, нектарина, трешања и јабука било позитивно на остатке најмање једног пестицида, показало је истраживање Америчке радне групе за животну средину, непрофитне невладине организације која оваква истраживања спроводи од 2004. године. Истраживање иначе обухвата рангирање 47 најпопуларнијих врста воћа и поврћа у зависности од контаминације пестицидима. Одмах иза јагода налази се спанаћ у коме је пронађено хемикалија 1,8 одсто више него код других, а онда следе нектарине, јабуке, грожђе, брескве, вишње, крушке, парадајз, целер, кромпир и љута

Потрошач

08.04.2018 у 22:00

Како ГМО ипак улази у државе које га забрањују

Србија је у Европи представљена као „бастион” одбране од ГМО-а – није чланица СТО и има закон који строго забрањује и производњу и увоз трансгених усева и производа. Др Татјана Бранков, доцент на Економском факултету у Суботици, која је докторирала на тему ГМО међутим тврди да постоје бар два начина на које генетски модификовани организми улазе у ланац исхране у Србији, као и у другим земљама које имају сличну националну политику. – На првом месту улазиo je путем контаминација, као и кријумчарењем ГМ семена. Пре свега, са територије Косова и Метохије где су стизале велике количине помоћи у храни из Америке, али и илегалним уношењем из Румуније – објашњава Татјана Бранков. Зашто баш Румунија? Румунија од 2016. године не производи ГМО, али је производњом генетски модификоване

Економија

15.03.2018 у 08:45

Данас је Светски дан потрошача

У Србији ће данас, као и у целом свету, бити обележен Светски дан потрошача, 15. март. Из Националне организације потрошача Србије (НОПС) поручују да су проблеми који муче потрошаче у Србији најчешће лош квалитет обуће и одеће, као и став трговаца који одбијају рекламације. Према подацима НОПС-а, у периоду од 2011. до 2018. године било је 31.104 рекламација потрошача, од чега се трећина односи на гаранцију. Према аналитици приговора потрошача НОПС-а, која је достављена Танјугу, од укупног броја евидентираних приговора 21,79 посто се односи на неисправан производ и лошу услугу, а 6,44 посто на непоштовање рока за одговоре на рекламацију. Нешто више од 23.000 пријава односи се на робу, а 7.971 на услуге. Потрошачи се највише жале на квалитет телефона (14,48 одсто), патика

Потрошач

13.03.2018 у 22:00

Купци незадовољни, НОПС најавио бојкот

Незадовољство положајем и заштитом права потрошача расте, па данас, уочи 15. марта, када цео свет обележава овај датум, бројне организације упозоравају да је потребно појачати контроле тржишта и повећати новчане казне за оне који пласирају небезбедну робу. Током прошле године, систем хитног упозоравања на небезбедне производе у ЕУ – „Рапекс” – обавештен је о више од две хиљаде непрехрамбених производа који нису безбедни за употребу. Према мишљењу Европске потрошачке организације БЕУЦ и Европског гласа потрошача АНЕЦ, ово је само врх леденог брега. Број небезбедних производа на тржишту је, сматрају, много већи јер се заједничко тржиште Европске уније не контролише довољно. У Националној организацији потрошача Србије НОПС кажу да ове године неће учествовати у акцијама које

Потрошач

06.03.2018 у 22:00

Европа издвојила 800.000 евра за контролу квалитета производа

Европска унија је у буџету за ову годину обезбедила 800.000 евра за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа. Ова одлука уследила је после притиска земаља источне Европе које тврде да се на овим тржиштима пласирају производи лошијег квалитета него у западним земљама. Европска унија се иначе још крајем прошле године обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета производа и позвала је државе чланице да се укључе. Иако је комисија у ове сврхе определила два милиона евра, издвојено је мање од половине, а на конкурс за доделу ових средстава јавило се 16 земаља Европске уније. Према речима Биљане Борзан, хрватске представнице у Европском парламенту, Хрватска није међу тим земљама иако се у анкети, која је тамо спроведена, чак 80 одсто грађана

Потрошач

20.02.2018 у 22:00

Купцима нејасни рокови трајања на производима

У Европској унији годишње се баци око 90 милиона тона хране, од чега бар 10 одсто због тога што грађани не разумеју најбоље значење ознака о року трајања производа. Европска комисија објавила је велику студију о утицају ознака рокова трајања на бацање хране напомињући како се претпостављало да су велике количине бачене хране повезане с погрешним означавањем прехрамбених производа. – Сада постоје и докази зашто је то тако, па се могу предложити законске и друге мере за сузбијање овог проблема – наводи се у недавно објављеној студији. Истраживање показује како половина грађана земаља ЕУ не разуме разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до” – ознака које су прописане европским законодавством.

Пријавите се на нашу маилинг листу