Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Потрошач

08.04.2018 у 22:00

Како ГМО ипак улази у државе које га забрањују

Србија је у Европи представљена као „бастион” одбране од ГМО-а – није чланица СТО и има закон који строго забрањује и производњу и увоз трансгених усева и производа. Др Татјана Бранков, доцент на Економском факултету у Суботици, која је докторирала на тему ГМО међутим тврди да постоје бар два начина на које генетски модификовани организми улазе у ланац исхране у Србији, као и у другим земљама које имају сличну националну политику. – На првом месту улазиo je путем контаминација, као и кријумчарењем ГМ семена. Пре свега, са територије Косова и Метохије где су стизале велике количине помоћи у храни из Америке, али и илегалним уношењем из Румуније – објашњава Татјана Бранков. Зашто баш Румунија? Румунија од 2016. године не производи ГМО, али је производњом генетски модификоване

Економија

15.03.2018 у 08:45

Данас је Светски дан потрошача

У Србији ће данас, као и у целом свету, бити обележен Светски дан потрошача, 15. март. Из Националне организације потрошача Србије (НОПС) поручују да су проблеми који муче потрошаче у Србији најчешће лош квалитет обуће и одеће, као и став трговаца који одбијају рекламације. Према подацима НОПС-а, у периоду од 2011. до 2018. године било је 31.104 рекламација потрошача, од чега се трећина односи на гаранцију. Према аналитици приговора потрошача НОПС-а, која је достављена Танјугу, од укупног броја евидентираних приговора 21,79 посто се односи на неисправан производ и лошу услугу, а 6,44 посто на непоштовање рока за одговоре на рекламацију. Нешто више од 23.000 пријава односи се на робу, а 7.971 на услуге. Потрошачи се највише жале на квалитет телефона (14,48 одсто), патика

Потрошач

13.03.2018 у 22:00

Купци незадовољни, НОПС најавио бојкот

Незадовољство положајем и заштитом права потрошача расте, па данас, уочи 15. марта, када цео свет обележава овај датум, бројне организације упозоравају да је потребно појачати контроле тржишта и повећати новчане казне за оне који пласирају небезбедну робу. Током прошле године, систем хитног упозоравања на небезбедне производе у ЕУ – „Рапекс” – обавештен је о више од две хиљаде непрехрамбених производа који нису безбедни за употребу. Према мишљењу Европске потрошачке организације БЕУЦ и Европског гласа потрошача АНЕЦ, ово је само врх леденог брега. Број небезбедних производа на тржишту је, сматрају, много већи јер се заједничко тржиште Европске уније не контролише довољно. У Националној организацији потрошача Србије НОПС кажу да ове године неће учествовати у акцијама које

Потрошач

06.03.2018 у 22:00

Европа издвојила 800.000 евра за контролу квалитета производа

Европска унија је у буџету за ову годину обезбедила 800.000 евра за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа. Ова одлука уследила је после притиска земаља источне Европе које тврде да се на овим тржиштима пласирају производи лошијег квалитета него у западним земљама. Европска унија се иначе још крајем прошле године обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета производа и позвала је државе чланице да се укључе. Иако је комисија у ове сврхе определила два милиона евра, издвојено је мање од половине, а на конкурс за доделу ових средстава јавило се 16 земаља Европске уније. Према речима Биљане Борзан, хрватске представнице у Европском парламенту, Хрватска није међу тим земљама иако се у анкети, која је тамо спроведена, чак 80 одсто грађана

Потрошач

20.02.2018 у 22:00

Купцима нејасни рокови трајања на производима

У Европској унији годишње се баци око 90 милиона тона хране, од чега бар 10 одсто због тога што грађани не разумеју најбоље значење ознака о року трајања производа. Европска комисија објавила је велику студију о утицају ознака рокова трајања на бацање хране напомињући како се претпостављало да су велике количине бачене хране повезане с погрешним означавањем прехрамбених производа. – Сада постоје и докази зашто је то тако, па се могу предложити законске и друге мере за сузбијање овог проблема – наводи се у недавно објављеној студији. Истраживање показује како половина грађана земаља ЕУ не разуме разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до” – ознака које су прописане европским законодавством.

Потрошач

13.02.2018 у 22:00

Колективна тужба штити потрошаче од самовоље банака и оператера

Да би заштита потрошача у Србији достигла ниво западних европских држава под хитно је потребно вратити колективну тужбу као могућност заштите права већег броја грађана одједном. Предности колективне заштите су огромне. Рецимо, актуелан проблем са незаконитом наплатом накнада за обраду кредита или бројних приговора на рачун оператера мобилне телефоније могли би да буду решени брже и јефтиније. – Уместо, рецимо 300 појединачних тужби, и исто толико судија, имали бисмо једну једину којом би били обухваћени сви угрожени потрошачи на идентичан начин – каже Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) и подсећа да је Уставни суд још 2012. укинуо одредбе Закона о парничном поступку који је омогућавао колективну тужбу. Истиче да постојећи механизам заштите колективних

Потрошач

28.01.2018 у 22:00

После једног прања „м” постаје „с”

Увозна гардероба која се продаје на тржишту Србије све је лошијег квалитета, посебно она која се нуди на сезонским снижењима која су у току, а често је не прати исправна произвођачка декларација о саставу материјала. Полиестер је практично потпуно заменио памук, а купац више нема никакву шансу да препозна сировински састав робе. Због уштеде у производњи произвођачи, последњих година, прескачу неколико технолошких процеса обраде материјала, што укупну производњу појефтињује за 30 одсто. Резултат тога је оно што смо махом сви искусили – гардероба се после неколико прања превише „скупља” (за читав број) и боја брзо бледи. Овако стање на тржишту гардеробе оцењује Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа и директор текстилне фирме „Модус”. – После једног прања величина „м”

Економија

21.01.2018 у 22:00

Банке тргују уговорима клијената

Осим што банке у Србији међусобно тргују потраживањима (кредитима) грађана, оне истовремено „продају” и њихове уговоре. Ову праксу која је све чешћа на банкарском тржишту правници сматрају незаконитом и обмањујућом за грађане. Како каже адвокат Војин Биљић, по нашем праву, да би дошло до уступања било ког уговора, неопходна је сагласност и банке и клијента. Без тога, додаје, није могуће да клијент једне постане клијент друге банке. – Шта раде банке? Овај посао раде под велом преноса потраживања пошто за то није потребна сагласност клијента. Дакле, једна банка пренесе сва своја доспела и недоспела потраживања другој банци и заједно са потраживањима средства обезбеђења. И то је у складу са законом.

Потрошач

02.01.2018 у 22:00

Раскид уговора са оператером кошта

Економија

03.12.2017 у 22:00

Продају лажне „дормео” јоргане

Купци у Србији жртве су још једне преваре путујућих трговаца који им подваљују копије скупих производа. Последња у низу је „Велсан интернешнел”, фирма која купце привлачи тако што им наводно продаје јоргане „дормео”, а на кућну адресу доставља јефтине кинеске прекриваче по цени од три хиљаде динара. Читатељку која се јавила нашој редакцији, недавно је на овај начин преварила извесна Милица која наводно заступа ову фирму и која јој је лично доставила робу на кућну адресу, а уз „поклон” и картицу за будуће куповине са попустом.

Пријавите се на нашу маилинг листу