Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
119,04	119,75	119,39
101,2	101,81	101,51
104,51	105,14	104,82

Политика

11.08.2017 у 10:29

Селаковић: Декларацијом Србија подвлачи црту испод 20. века

Циљ Декларације о опстанку српске нације је очување српског језика и културе од пропадања, јер имамо шта да штитимо, каже генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Он каже да српски језик и српско писмо нестају из дана у дан, да нам је постало природно да већ прва или друга генерација потомака наших исељеника у Канади или САД слабије говоре или уопште не говоре српски језик. У земљама у окружењу где српски народ вековима живи, наглашава, данас су угрожена основна права, а међу јнима и право на матерњи језик, на образовање, информисање. „Србија сада подвлачи црту испод 20. века. Века који нам је донео и много славе и много горчине. Века који је донео много победа, али много више страдања. Века после кога треба да се преиспитамо где смо у Европи и на Балкану и шта је

Друштво

09.08.2017 у 18:00

БНВ од Шарчевића тражи успостављање сарадње са институцијама БиХ

„У циљу унапређења квалитета образовања Бошњака на матерњем језику, БНВ тражи да се интензивирају активности на успостављању образовне сарадње, како би се обавиле све неопходне радње за потписивање билатералнога споразума између Владе Србије односно Министарства просвете и Већа министара БиХ односно Министарства цивилних послова оквиру којег постоји сектор за питање образовања”, наводи се у саопштењу. БНВ је такође упутило одговор Министарству просвете и као релевантну институцију која може допринијети побољшању квалитета образовања на босанском матерњем језику предложило Веће министара БиХ, наводи се у саопштењу које је потписао председник већа Сулејман Угљанин. БНВ предложило је и теме од посебног значаја у области образовања на босанском, које ће бити основа за преговоре и

Култура

26.07.2017 у 22:00

Босански лавиринт за српски језик

Идем код хећим-баше да ми стави саргију, а после водим куче код ћехима хајванског, пошто га је ујео баја. Ова реченица би у преводу са босанског на српски, гласила: Идем код примаријуса да ми стави завој, а после водим куче код ветеринара, пошто га је ујео инсект. Ово је само један од примера којим су својевремено у Босни и Херцеговини доказивали колико се српски језик разликује од босанског, тако што су медицинске изразе замењивали оријентализмима.

Култура

17.07.2017 у 21:44

Декан у Никшићу протерао српски језик

Подгорица – На Филолошком факултету у Никшићу, у студијском програму за стране језике и преводилаштво више неће бити предмета српски језик. Уместо њега студенти ће учити нестандардизовани „црногорски језик” на који ће бити „преведена” и дела српских писаца. Овај ненаучни и неприхваћени начин увођења непризнатог језика у научне, образовне институције, па чак и на катедри за српски језик и књижевност забрињава све србисте у Црној Гори након вести да је пре неки дан кодификацију црногорског језика одбио и Амерички технички комитет чије је седиште у Конгресној библиотеци у Вашингтону, образлажући то чињеницом да је тај језик „једна од варијанти” српског језика о чему је писао и наш лист.

Култура

12.07.2017 у 22:00

Нови предмети и више часова српског језика

Одавно је познато да је настава српског језика мало заступљена у основној школи, у средњој је премало часова српског језика, а на факултетима се српски језик и не учи. Ко год погледа како је с националним језиком на другим странама сложиће се да се ту ствари морају мењати, каже научни саветник проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика. Недавно представљена Стратегија развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године посебно се бави питањима језика и писма, констатујући да „језичка култура у јавном простору, као и заступљеност ћирилице као историјског писма српског народа трпе негативне последице које изискују системска решења и подршку”. Како би у просвети већа пажња била посвећена језику и писму, предложено је увођење различитих изборних програма, као и предмета култура

Култура

16.05.2017 у 22:00

Српски или хрватски – није важно

Општа je тенденција у западној Европи да славистика и њој сличне филологије остају у сенци иза других „профитабилнијих” језика попут арапског, кинеског, јапанског или шпанског, каже Драгана Грбић, лектор за српски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну Српски културни центри у виду лектората српског језика на иностраним универзитетима потиснути су последњих година у корист хрватских, бошњачких, црногорских лектората – тако бар изгледа овај проблем гледан из Београда. Међутим, чињеница је да се на страним универзитетима, када је реч о нашем делу Европе, ствари посматрају уопштеније, наднационално, и да се наш језик често изучава у оквиру јужнословенских студија. О томе за наш лист говори Ангела Рихтер, професорка јужнословенских студија на Универзитету „Мартин Лутер” у

Култура

13.05.2017 у 22:00

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији. Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, као и то што су се министарства просвете и науке и културе и информисања међусобно „жонглирала” одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората.

Култура

10.04.2017 у 22:00

Декларација, српски језик и српскохрватски речник

Декларација о заједничком језику усталасала је претходне недеље јавност указивањем на нетрпељивости које се на територији некадашње Југославије распирују инсистирањем на стриктној разлици између назива, некада заједничког, језика. Потписници декларације, њих сада око 8.000, сматрају да свака борба за језички пуризам представља коришћење језика за изговор преко којег се усађују шовинизам и национализам, али не дају конкретне предлоге како би се то могло превазићи... Ове године из штампе ће изаћи 20. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

Култура

30.03.2017 у 20:00

Заједнички језик раздора

Хрватска је прошле недеље свечано обележила 50 година од потписивања декларације о хрватском књижевном језику, којом су се 1967. њихови интелектуалци побунили против наметања „заједничкога језика” и ударили темеље хрватске независности. А ове недеље више од 200 интелектуалаца из региона подржало је декларацију о повратку заједничког језика на простор некадашње Југославије. Само што се неће звати српскохрватски.

Друштво

19.03.2017 у 12:39

Српски се учи од Канаде до Дубаија

Наса држава наставу на српском организује у десет земаља у свету - Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Финској, Јужноафричкој Републици и Кини, у неким земљама о томе воде бригу наса дијаспора и црква, али и један број самих држава у којима живе наши људи, попут Немачке, Шведске. . . Тако ће у Француској од идуће школске године, како су пренели медији, српски језик ући у тамошњи школски систем, што значи да ће у редовним школама за оне који се определе за њега, као за изборни предмет, он постати део обавезне наставе. Немачке покрајине, у чијој надлежности је образовање, нуде у својим школским програмима учење језика земље порекла деце, па се тако, међу страним језицима од којих је настава турског најпосећенија, налази и српски. У

Пријавите се на нашу маилинг листу