Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
121,39	122,12	121,75
108,72	109,38	109,05
111,99	112,67	112,33

Култура

16.05.2017 у 22:00

Општа je тенденција у западној Европи да славистика и њој сличне филологије остају у сенци иза других „профитабилнијих” језика попут арапског, кинеског, јапанског или шпанског, каже Драгана Грбић, лектор за српски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну Српски културни центри у виду лектората српског језика на иностраним универзитетима потиснути су последњих година у корист хрватских, бошњачких, црногорских лектората – тако бар изгледа овај проблем гледан из Београда. Међутим, чињеница је да се на страним универзитетима, када је реч о нашем делу Европе, ствари посматрају уопштеније, наднационално, и да се наш језик често изучава у оквиру јужнословенских студија. О томе за наш лист говори Ангела Рихтер, професорка јужнословенских студија на Универзитету „Мартин Лутер” у

Култура

13.05.2017 у 22:00

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији. Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, као и то што су се министарства просвете и науке и културе и информисања међусобно „жонглирала” одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората.

Култура

10.04.2017 у 22:00

Декларација, српски језик и српскохрватски речник

Декларација о заједничком језику усталасала је претходне недеље јавност указивањем на нетрпељивости које се на територији некадашње Југославије распирују инсистирањем на стриктној разлици између назива, некада заједничког, језика. Потписници декларације, њих сада око 8.000, сматрају да свака борба за језички пуризам представља коришћење језика за изговор преко којег се усађују шовинизам и национализам, али не дају конкретне предлоге како би се то могло превазићи... Ове године из штампе ће изаћи 20. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

Култура

30.03.2017 у 20:00

Заједнички језик раздора

Хрватска је прошле недеље свечано обележила 50 година од потписивања декларације о хрватском књижевном језику, којом су се 1967. њихови интелектуалци побунили против наметања „заједничкога језика” и ударили темеље хрватске независности. А ове недеље више од 200 интелектуалаца из региона подржало је декларацију о повратку заједничког језика на простор некадашње Југославије. Само што се неће звати српскохрватски.

Друштво

19.03.2017 у 12:39

Српски се учи од Канаде до Дубаија

Наса држава наставу на српском организује у десет земаља у свету - Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Финској, Јужноафричкој Републици и Кини, у неким земљама о томе воде бригу наса дијаспора и црква, али и један број самих држава у којима живе наши људи, попут Немачке, Шведске. . . Тако ће у Француској од идуће школске године, како су пренели медији, српски језик ући у тамошњи школски систем, што значи да ће у редовним школама за оне који се определе за њега, као за изборни предмет, он постати део обавезне наставе. Немачке покрајине, у чијој надлежности је образовање, нуде у својим школским програмима учење језика земље порекла деце, па се тако, међу страним језицима од којих је настава турског најпосећенија, налази и српски. У

Култура

09.03.2017 у 16:15

Речи под лупом

Издавачка кућа „Танеси” објавила је зборник радова о лексици српског језика „Речи под лупом”, који је приредила Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ово издање обједињује 36 текстова, објављиваних у „Политици” у току 2015. и 2016. године, у оквиру акције „Сачувајмо српски језик”, коју је покренуо наш лектор Градимир Аничић. Да није било те „Политикине” акције не би било ни ове књиге. Тринаест научника и сарадника Института за српски језик САНУ, који раде и на изради „Речника САНУ”, своја истраживања у оквиру докторских студија прилагодили су новинском изразу и широј публици. Ове текстове, на предлог издавача Симона Симоновића, Рајна Драгићевић сабрала је у овај зборник, желећи, како је рекла, да повеже лексиколошку енергију докторанада, којима је

Друштво

24.02.2017 у 09:03

Почиње акција „Негујмо српски језик”

Акција „Негујмо српски језик” званично почиње и у Србији, а њом се жели да се пажња јавности усмери ка језичкој култури и општој писмености, изјавио је данас министар културе и информисања Владан Вукосављевић. „Предвиђено је да се у градовима Србије одржи прво промоција постера „Негујмо српски језик”, где велики број познатих личности из јавног и културног живота афирмишу тачне одговоре на неке језичке недоумице које су врло честе, акција је била на нивоу града Београда, многи су се одазвали нашем позиву, а сад смо је подигли на виши ниво”, рекао је Вукосављевић за РТС. Напомиње да акција, која почиње у Нишу, подразумева обилазак 17 округа у Србији, а предвиђено је да траје у два дела, до јуна месеца, па након летње паузе. Акција „Негујмо српски језик”, која је трајала у главном

Култура

15.02.2017 у 08:30

У језику се огледају и расколи

Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара. Тим поводом, само дан касније, у Лозници ће бити представљен зборник „Му о Вуку” (Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, 2016), настао у периоду од 2010. до 2015. године током разговора наших стручњака о језику и књижевности, окупљених на Вуковим саборима у Тршићу. Текстови баштине теме од вуковског наслеђа модерне српске поезије, преко преводилачких изазова дела вуковске традиције, па до анализе српске културе од Вука до данас – све се могу објединити једним питањем: Шта ми, људи модерног доба, имамо да кажемо о Вуку? Дајана Ђедовић, дугогодишња директорка лозничког Центра за културу „Вук Караџић” (на челу ове куће била је пуну деценију, од 2006. до 2016. године), која је уједно и уредник зборника, заједно са Војиславом

Друштво

13.02.2017 у 08:05

Вукови Срби, сви и свуда

Текстом „Срби сви у свуда”, објављеном у Ковчежићу 1849. године Вук заправо није рекао ништа ново ни ништа другачије у односу на све што је мислио и писао од Писменице српског језика из 1814. надаље. Само је – вођен сјајним осећајем за језик, а данас бисмо рекли и за маркетинг – више него атрактивним насловом привукао посебну пажњу тадашњих језикословаца, као што је ова звучна конструкција о Србима, налик савременоме политичком слогану, привлачном и данас. Многи су овај наслов тумачили, неки су га у суседству чак и карикирали, а да сâм текст никада нису ни прочитали. Шта је Вук хтео рећи трима речима које почињу струјним гласом [с]? Сада већ као филолог од европског формата, хтео је рећи како сматра да су сви Срби штокавци, и да су сви штокавци Срби. У српски језички корпус Вук, дакле,

Култура

28.01.2017 у 15:00

Јегда, пчела и отаџбина

До два сата после поноћи, подстакнут разговором с пријатељем, на прескок, ужурбано, прочитавао је Аврам своју тек објављену књигу. Није му се допало када је видео да се неке речи често понављају, а нема неких које би за укупно штиво биле права светлост. Потом је о свом брзоплетом поступку пажљивије размислио и стигао у закључак: није лоше, кадикад, писати у круговима ако су спојени; и могло би се, у исти мах, из само једне речи, с једног местa, развити друго казивање, на другом месту. Било би то успешно ако би се свуда препознавала рука која ствари доводи у природан поредак, за доказ да се писац који уме с речима не може од себе одаљити. Међутим, скрајнуо је објашњења која су проврела. Као да су без сврхе. Оно мало читајућег света нерадо прима поетичка тумачења. Запазивши да тако, у

Пријавите се на нашу маилинг листу