четвртак, 01.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,57
	99,81	100,41	100,11
	108,51	109,16	108,84

Таг: српски језик

Регион

17.09.2020 у 09:02

Српска деца у Гламочу не могу да уче матерњи језик

Од нашег дописника Сарајево – У Гламочу, општини на југозападу БиХ са већинским српским становништвом (43,5 одсто), која, као и Дрвар и Грахово, територијално припада Федерацији БиХ (ФБиХ), деци српске националности ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик. При упису у школу српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема. Загарантовано право на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске, ускраћено је српској деци и у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, због чега се већина њих опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара

Култура

13.07.2020 у 20:00

Речи и њихови близанци

Да ли је реч „рука” значењски супротстављена речи „нога”? Да ли се „брду” супротставља „равница” или „долина”? Која је реч супротна именици „човек” – „нечовек”, „животиња”, „Бог”, нека четврта или ниједна? Да ли „кућа” значи баш исто што и „дом” и да ли је „осећајан” исто што и „осетљив”? Када би наука имала прецизне и јединствене одговоре на ова питања, вероватно би било више речника синонима, антонима, паронима. Овакви речници су важни зато што утичу на изоштравање увида у односе међу речима, али и појмовима у односу контрарности или комплементарности, истозначности или сличнозначности, надређености или подређености. Такви речници представљају изврсне приручнике за оне који се српским језиком баве на било који начин, а доприносе и бољем разумевању логичких односа, лексичком богаћењу

Култура

21.06.2020 у 17:26

Више пажње поклањамо учењу страних језика него српског

Први корак који се може начинити у поправљању стања писмености и културе изражавања јесте повећање броја часова српског језика у школама, или бар раздвајање наставе језика од часова књижевности. Колеге из „Друштва за српски језик и књижевност” изнеле су ових дана податак да смо по броју часова матерњег језика на најнижој лествици у Европи, каже за наш лист Рада Стијовић, добитница значајног признања Матице српске – Повеље за неговање српске језичке културе. Проф. др Рада Стијовић, научни саветник, спада у ред најбољих српских лексикографа. Уредник је „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” Српске академије наука и уметности, један је од аутора „Речника српскога језика” у издању Матице српске и аутор два дијалекатска речника. Осим лексикографијом, бави се

Међу нама

13.06.2020 у 09:48

Помодарско ружење српског језика

Ако се погледа на излог или завири унутрашњост наших књижара може се видети да је око 90 процената нових књига српских издавача штампано латиницом па се питамо коме су те књиге намењене ако не српском читаоцу. Коме се ми то додворавамо? Југословенски језици су имали два писма али за Србе једино писмо је ћирилица! Да ли издавачи мисле да ће тираж од 500 примерка повећати на невероватних 550 ако књигу штампају латиницом? Зар мисле да ће се тада Хрвати и Словенци грабити о њихова издања? Српски језик, као и остали, трпео је утицаје других језика – оних народа под чијом смо влашћу били, оних из окружења али и удаљенијих народа. Сада је највећи утицај енглеског језика. Необично, али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама. У доба док смо живели у братству и јединству то

Култура

06.04.2020 у 18:18

Речници на ломачи

Свака реч у речничким дефиницијама одмерава се пажљиво – не сме бити сувишна, мора бити прецизна, треба да је општепозната, што сврсисходнија и што неутралнија, брижљиво усклађена са наменом речника. Зато ова дела настају дуго, пишу се споро, дефиниције се стално премеравају и прекрајају, а њихова израда представља интелектуални изазов првога реда. Ово се нарочито односи на писање једнојезичких речника, у којима се значења речи неког језика описују речима тог истог језика. Због тога, ваљда, у српској лексикографији нема много речника српског језика и зато њихово објављивање треба да представља прворазредни културни догађај, повод за радост и понос, јер се међу корицама тих књига, кроз обрађене речи, за сва времена, за садашње и будуће читаоце, описује мањи или већи део наше језичке и

Београд

02.03.2020 у 08:26

Бекство од прошлости и транге-франге бизнис

Какве услуге муштеријама нуди дућан „Play states Elite”, шта се може купити у бутику „Leather stor”, а шта у сличном под фирмом „Natura Siberica”? Или у „The manual Co”? За продавницу поетског назива „Extreme Intimo” дало би се наслутити којешта, али не и за „Toyzzz”, мада са онолико слова З у логу назив најпре вуче на спавање, или бар досаду. Ту су још и „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Чак се и комшијска бакалница подичила новим, енглеским називом. А како је кренуло, мало ко би се изненадио када би радња Богословског факултета са црквеним потрепштинама и пригодном литературом стешњена уз чешку амбасаду, наспрам кафеа „St. Mark’s Place” у сенци Цркве Светог Марка, данас-сутра осванула под називом – „Аccessories SPC”. Уз ту радњицу, од шездесетак у

Култура

24.02.2020 у 20:00

Заборављене речи српског језика

Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је народна лексика, а избрисан је и заборављен лексички слој славеносрпског језика, који су сачињавале српскословенске, рускословенске, руске и српске народне речи. Славеносрпска лексичка

Друштво

21.02.2020 у 20:00

Информатичари на стазама Николе Тесле

Суботица – Ове године прву награду на конкурсу „Стазама Николе Тесле” Савеза инжењера и техничара Србије освојила је група информатичара коју чине др Стеван Острогонац, Тибор Рац, Роберт Хајнал и Борко Растовић. Награђени су за идеју напреднијег система за аутоматско генерисање препорука који обухвата коришћење различитих типова података којима располажу сајтови за електронско пословање. Тема не говори много онима који нису у свету информатике, али ако се поједностављено каже – омогућава корисницима да лакше пронађу оглас, садржај који траже, а на основу њихових и претходних интересовања људи за које систем процени да су им слични – постаје јаснија. „Систем за аутоматско препоручивање садржаја је интуитивна ствар. То је алгоритам који вам сервира садржај на сајту у складу са оним што

Регион

21.01.2020 у 16:14

Српски језик од наредне године у основним школама у Словенији

ЉУБЉАНА – Српски језик од наредне школске године биће доступан у основним школама у Словенији као додатна активност, а до овога је дошло након повезивања бројних организација Срба у Словенији у једну кровну организацију, те договора влада Србије и Словеније. Због великог интересовања деце рок за пријаву за учење српског језика је продужен до 1. марта, преноси агенција Срна. Председник Савеза Срба Словеније Марко Сладојевић каже да ће се настава српског језика одвијати кроз три предмета, Српски језик, Србија моја отаџбина и Историја и култура српског народа. Он је рекао да ће Словенија обезбедити простор у школама и покрити трошкове за струју, воду и грејање, док ће наставнике плаћати и одабрати Србија. Највише деце до сада је пријављено у љубљанској школи „Ливада”, готово 30,

Култура

12.01.2020 у 21:00

Речник који одузима речи

Издефинисати, издоминирати, изигнорисати, изиницирати, изорганизовати, изреаговати, искоментарисати, искомуницирати, испаузирати, испозирати, испреговарати, испоштовати... Ове новокомпоноване творенице само су део збирке „сувишних речи” које је лингвиста и антрополог Гордана Ђерић прикупила путем анкете спроведене међу својим пријатељима и колегама, изворним говорницима српског језика, и објавила као „Речник сувишних речи”, у издању Књижарнице „Златно руно” и Института за европске студије. Испитаници су према сопственим критеријумима судили речима и на свој начин тумачили синтагму „сувишна реч”. И баш у тој спонтаности, у изостанку лингвистичких теорија и крутих нормативистичких правила којима се лексика обично осматра и оцењује, лежи интригантност овог речника. Говорници, а не

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

01.10.2020 у 17:37

Војном службенику казна јер је на изборима био кандидат за одборника

01.10.2020 у 16:57

Деца повређена на рингишилу због пропуста градских власти Сомбора

01.10.2020 у 16:27

Ђоковић у трећем колу Ролан Гароса

01.10.2020 у 16:00

Хоће ли град додатно обарати цену Сава центру

01.10.2020 у 15:37

Mилановић: Помпео ће покушати да нам „ували” Ф-16

01.10.2020 у 15:23

Меркел: Дипломатија, а не санкције у односима са Турском