Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,89	118,6	118,25
100,39	100,99	100,69
103,86	104,49	104,17

Култура

25.08.2018 у 20:28

Дело Александра Белића (1876-1960) сагледано је у историји славистике у оквиру округлог стола који је одржан у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, на 16. Међународном конгресу слависта у Београду. Учествовали су Миодраг Јовановић (Црна Гора), Себастијан Море (Швајцарска), Јаромир Линда (Чешка), Љубомир Поповић, Божо Ћорић, Милосав Тешић, Срето Танасић и Јован Делић, а модератор разговора била је Драгана Мршевић-Радовић. Овом приликом представљено је и трокњижје „Александар Белић српски лингвиста века“, у издању Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Култура

24.08.2018 у 22:00

Вук Караџић је задужио читав словенски свет

Учесница 16. Међународног конгреса слависта у Београду је и Габријела Шуберт, дугогодишња професорка на Катедри за јужну славистику и Студије југоисточне Европе на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени, инострана чланица САНУ од 2006. године, као и дописна чланица Мађарске академије наука. Бави се народном књижевношћу, немачко-јужнословенским књижевним и културним везама, културном семиотиком, савременом јужнословенском приповетком... Поред осталих, ауторка је и књиге „Срби и Немци у 20. веку. У сенци званичне политике”. На овом конгресу похвалила је организацију и разноврсност програма, где је посебно уочила нову секцију интернет стилистике. Једна од ваших тема на овом конгресу слависта јесте и „Српски рјечник”, поводом 200 година од првог издања, у светлу Вукове сарадње са Немцима.

Култура

22.08.2018 у 21:33

Вучић приредио пријем за учеснике светског конгреса слависта

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је у времену у којем живимо, са „скраћеним верзијама” знања и информација, по формули „све у 140 карактера, очигледна потреба за „новим просветитељством” и људима који промовишу шире и темељније духовне вредности. „Чини ми се, када погледам, да је све сведено на 140 карактера, на скраћене верзије знања и информација, да је дошло време да се бавите послом због којег је славистика настала”, рекао је Вучић на пријему, у Председништву Србије, за учеснике 16. међународног Конгреса слависта. Вучић се захвалио славистима што су Београд и Србију начинили престоницом тако важне теме и замолио их, оне који су дошли из других земаља, да се у Београду и Србији осећају као код своје куће, свој на своме, посебно се захваливши пријатељима са простора

Београд

20.08.2018 у 23:26

Српска лексикографија од Вука до данас

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ. – Један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – 200 година од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића – рекла је Драгићевићева. Публика ће се, према њеним речима, како наводи Танјуг, упознати са значајем тог речника, фазама израде те књиге над књигама, са Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему. Поставка је обогаћена и аутентичним документима које је Вук сакупљао као

Култура

20.08.2018 у 18:41

Отворен 16. Међународни конгрес слависта

Химном Републике Србије „Боже правде”, коју је отпевао Хор „Обилић” АКУД „Бранко Крсмановић” у препуној Сали хероја Филолошког факултета Универзитета у Београду, отворен је 16. Међународни конгрес слависта у Београду. Учеснике овог скупа је најпре поздравио и пожелео им добродошлицу Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, рекавши да Београд потврђује своју мисију да буде мост који спаја слависте и словенске земље. Нагласио је да је конгрес посвећен „патријарху” српске лингвистике Александру Белићу. Сувајџић је изразио наду да ће на Студентском тргу бити подигнут споменик „Српском рјечнику” Вука Караџића: „То је књига над књигама, књига памтивек”, додао је.

Друштво

12.08.2018 у 11:15

Вукосављевић: Закон не фаворизује ћирилицу

Министар културе Владан Вукосављевић каже да Предлог за измену закона о службеној употреби језика и писма не фаворизују ћирилично писмо већ само тражи доследно спровођење закона и рекао да очекује да то решење ускоро буде пред Владом и посланица. Поводом полемика које су законске измене изазвале у јавности, министар за РТС каже да је важно да тема језика буде присутна у јавности и да се супротстављају мишљења, да се из свих углова сагледа једна тематика која изазива или може изазивати контроверзе. „Ја сам задовољан што је то дошло у жижу пажње јавности и мислим да ће из тога проистећи добре последице”, рекао је Вукосављевић који је прецизирао да се не ради о новом Закону о службеној употреби језика и писма, већ о изменама и допунама, као и да ће претходити и јавна

Култура

06.08.2018 у 09:00

Српска лексикографија од Вука до данас

Међу јубилејима српске културе, 2018. година заузима важно место. Ове године навршава се двестота годишњица изласка из штампе првог издања Српског рјечника (1818), дела у којем је Вук Караџић спровео револуционарну реформу српског језика. Овом реформом Вук је поставио народни језик у основицу књижевног језика и тиме покренуо нову епоху у српској књижевности. Вук Караџић представља најзначајнију личност српске и једну од најзначајнијих личности европске филологије 19. века, а рад на речнику чини једну од тежишних тачака његовог разгранатог дела. Стога на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас“, која ће се одржати од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ, део посвећен настанку Српског рјечника заузима не само полазно већ и нарочито истакнуто место. За

Култура

29.07.2018 у 22:00

Двеста година Вуковог речника

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” биће једна од главних пратећих манифестација на 16. Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа. Изложба ће бити уприличена, у организацији САНУ и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ). Изложбу је иницирао проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног славистичког комитета, а финансијски су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Један од главних циљева ове изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – двестагодишњице од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука

Култура

15.07.2018 у 21:31

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе. Чланови Граматичке комисије МСК (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Пријавите се на нашу маилинг листу