субота, 16.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,54	97,12	96,83
	108,59	109,24	108,91

Таг: преводилац

Култура

21.08.2020 у 18:00

Превести афоризме није лако, али је узбудљиво

Суботица – Светислав Недучић живи у малом пограничном месту Мако на југу Мађарске и како је рекао у разговору за „Политику”, вођеном посредством електронске поште, тек одласком у пензију успео је да се посвети превођењу на начин који је желео. – Први превод књиге који сам објавио биле су „Папрене приче” Александра Чотрића. Изабрао сам овог аутора јер су се његове приче готово сваке седмице појављивале у „Српским недељним новинама”. Његову прву причу објавио сам у литерарном часопису града Мако „Марошвидек” – казао је Недучић. Након тога, наставио је да преводи афоризме Драгутина Минића Карла из књиге „Мини(ћ) приче” те Бојана Љубеновића „Писма из Србије”, приче Радоја Домановића. – Посебно волим да преводим афоризме, јер су духовити, изразе се са мало речи. То су увек језгровите

Култура

03.06.2019 у 20:00

Због Киша у Београду

Када су њене тетке причале на јидишу она би прислушкивала као свако радознало дете. Како је по оцу Јеврејка, Јелени Сагалович, преводиоцу из Москве, наш писац Данило Киш је и по тој линији био близак. Управо је завршила превод на руски Кишовог „Пешчаника” и у Београд је дошла због још понеке консултације са Мирјаном Миочиновић, пишчевом супругом и изврсним познаваоцем његовог дела. Књигу ће на јесен објавити „Новое издатељство” из Москве. – Преводећи „Пешчаник” у руском тексту несвесно су ми излетеле и неке речи на јидишу – каже Јелена Сагалович која је пре две године превела Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”. Александар Ромањенко и Игор Јуферев раније су превели приповетку „Дечак и пас” из „Раних јада”, као и избор из „Енциклопедије мртвих”. За издавачку кућу „Рудомино”,

Култура

13.05.2019 у 10:14

У океану српског песништва

У Москви је недавно преминуо књижевник и један од најзначајнијих преводилаца са српског на руски језик, члан Удружења Адлигат, Андреј Базилевски. Базилевски је био доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки” Руске академије наука. Био је и састављач и преводилац три капитална дела: антологије српске поезије са више од три хиљаде страна, тротомне „Антологије српског песништва 20. века”, од Лазе Костића до наших дана, двојезичне антологије „Српски песници 20. века” и изузетно обимног антологијског избора српског песништва деци и о деци „Књига радости”. Био је један од најпосвећенијих и најмарљивијих преводилаца српске поезије. Сам је превео више од пет хиљада српских песама на руски језик. Чак се и тешко болестан борио даноноћно преводећи и

Култура

18.03.2019 у 20:00

Географија света у Набоковљевим причама

Бриљантне „Сабране приче” Владимира Набокова, које су донекле биле засењене његовим романима, читамо у издању београдске „Дерете”, у два тома. Критички материјал битан је део овог издања. Уредник овог капиталног издавачког подухвата је Александар Шурбатовић, који је и један од његових преводилаца. Многе од ових краћих проза читамо први пут на српском језику. Од непроцењиве су вредности Набоковљеви коментари на неке од прича, као и коментари приређивача, пре свих, његовог сина Дмитрија Набокова.У којој мери је за вас ово издање представљало изазов, будући да сте ангажовали читав преводилачки тим? Приповетке су превођене са руског и енглеског. Финална верзија текста сравњена је са енглеским, и то само зато што је Набоков једино ту верзију и одобрио. Већину приповедака је превео

Друштво

20.02.2019 у 15:11

Абдулах из Авганистана, први мигрант предузетник у Србији

У Србији је више од 30 миграната у 2018. години добило радну дозволу и запослило се уз помоћ Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила (АПЦ), а Абдулах из Авганстана отворио агенцију за пружање преводилачких услуга и тако постао први мигрант предузетник у нашој земљи. Четрдесетогодишњи Абдулах у Србији живи скоро три године, а азил у нашој земљи добио је крајем прошле године. Да се окуша као самостални предузетник одлучио је да би, како каже, помогао избеглицама, али и невладиним организацијама и свим другим институцијама које се у Србији баве мигрантима, избеглицама и азилантима. „Када сам пре три године дошао у Србију, било је тешко наћи преводиоца за пашто и урду језике, зато сам одлучио да помогнем другима, али и да радим нешто да преживим”, испричао је за Танјуг предузетник

Култура

29.11.2018 у 15:19

„Роман о Лондону” на енглеском

На Лондонском сајму књига у марту 2020. године биће представљен превод на енглески језик „Романа о Лондону” Милоша Црњанског, готово 50 година након објављивања оригинала. Превод је у потпуности финансирало Министарство културе и информисања РС и важи као приоритетан пројекат, а поверен је Вилу Фирту, Аустралијанцу који живи у Берлину и преводи литературу с територије некадашње Југославије. – Издавач енглеског издања биће мала кућа из Њу Орлеанса (Dialogos), која је већ успешно сарађивала с вашим министарством па ужива његово поверење. Удружење српских писаца у иностранству понудило је да организује књижевно вече у просторијама Амбасаде Републике Србије у Лондону зa време лондонског сајма, а разговарам с кустосом збирке за југоисточну Европу Британске библиотеке о одржавању научног

Култура

03.05.2018 у 22:00

За мене је најважнији филозофски лик мога оца

Књига личне преписке „Бранко Вукелић, Писма из тамнице”, члана обавештајне групе Рихарда Зоргеа, дописника „Политике” из Јапана, и његове супруге Јошико, вођена од 1941. до 1945 године, током његовог боравка у истражном затвору у Токију, а после пресуде на доживотну робију, у казнионици Абашири на северном острву Хокаидо, објављена је у „РТС издаваштву”. Књигу је приредио и превео с јапанског Хироши Јамасаки Вукелић. Сва писма Бранка Вукелића, њих 159, пренета су у целости, онако како су пристизала супрузи Јошико. Она је аутор предговора „О мом Бранку” који говори о њиховом познанству и зближавању, о обавештајном раду Зоргеове групе, о Вукелићевом хапшењу, а написала је и коментаре уз поједина писма. Због чега је ова књига важна за вас и вашу породицу? Мој отац Бранко Вукелић има

Култура

21.04.2018 у 10:05

Бунтовна до краја

Отишла је у легенду последња из плејаде француских преводилаца који су, попут Киша, Драгослава Андрића, Ивана Димића, Новака Стругара, сви били ученици нашег најпознатијег романисте професора Миодрага Ибровца – Дана Милошевић, доајен српског преводилаштва, чија библиографија садржи више од 80 наслова из области као што су естетика, историја, економија, антропологија и првенствено књижевност. Преводила је с подједнаким жаром Пруста, Камија, Кундеру, Јонеска и Бесона, као и мемоаре генерала Де Гола. Превела је и књигу „Тио са Јужног мора“ Нацукија Икезаве, мада је говорила да не треба преводити са превода. Међутим, како је сама рекла, подухватила се тога на захтев самог Икезаве који је сматрао да његово дело на француском у потпуности одговара његовом оригиналу на јапанском. Да би

Култура

20.02.2018 у 22:00

Културу су увек хтели да претворе у слушкињу политике

Наш познати преводилац Никола Бертолино објавио је „Књигу о завичајима”, аутобиографску причу дату кроз контекст збивања која су превасходно дефинисана националним односима у некадашњој Југославији. „Детињство сам провео у непрекидним селидбама. Тако сам у раном добу био лишен могућности да се саживим са неком околином. Било ми је суђено да ме не прожме никакав национални дух и да останем нетакнут митовима повезаним с крвљу и тлом. Од почетка сам био један од оних које је Морис Барес презриво назвао искорењенима” – каже Бертолино (1931), чију је књигу објавила кућа „Ренде”. „Књига о завичајима” доноси причу о распаду земље, кроз личну визуру живота између родног Буенос Ајреса, одрастања у разним местима Југославије, до школовања и рада у Београду. Ово је и књига о сопственом осећању

Култура

25.12.2017 у 22:00

Откривам постмодернизам и хумор Давида Албахарија

Традиционалну награду српског ПЕН центра која се додељује страном преводиоцу за ширење наше културе у свету ове године добила је Елен Елијас Бурсаћ, рођена Американка која је дипломирала руски језик у Америци, а докторирала у Загребу. На енглески је превела књиге српских писаца и аутора из региона: „Очеви и оци” Селенића, „Гец и Мајер”, „Снежни човек”, „Учење ћирилице”, „Пијавице”, „Глобтротер”, Давида Албахарија”, „Холограм страха” Славенке Дракулић, „Никог нема дома” и „Баба Јага је снела јаје” Дубравке Угрешић, „Sonnenschein” Даше Дрндић, „Шехерезада у Сарајеву” Емире Ларсон, „Инвазија крава” и „Јосиф и његова браћа” Карима Заимовића, „Хотел Загорје” Иване Бодрожић… – Додела признања ПЕН-а заиста ме је дирнула. На преводилачким сусретима видела сам колеге који као и ја преводе

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

16.01.2021 у 09:41

Три године од убиства Оливера Ивановића

16.01.2021 у 09:34

Браћа настрадала у пожару у Орловату

16.01.2021 у 09:29

Испаљена „зоља” на ресторан у Раковици

16.01.2021 у 09:00

Као да крај није ни сасвим близу

15.01.2021 у 23:00

Клади се преко интернета, па ће ти порезници закуцати на врата

15.01.2021 у 22:57

Полиција у акцији ухапсила петорицу и запленила 300 грама дроге