петак, 14.08.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	99,24	99,83	99,53
	109	109,65	109,33

Таг: кинотека

Култура

31.03.2020 у 13:02

„Београд, престоница Kраљевине Југославије” на „Јутјубу”

Дигитално рестаурисани документарни филм „Београд, престоница Kраљевине Југославије”, снимљен 1932. године, доступан је на „Јутјуб” каналу Југословенске кинотеке, преноси Танјуг. Уз обавештење да ће одабрана остварења из свог богатог фонда Кинотека постављати периодично на свој „Јутјуб” канал и у наредним данима, истиче се да се поменуто остварење сматра најзначајнијим филмом о Београду између два светска рата, а да је редитељ и сценариста Војин Ђорђевић (1897–1985), познати новинар, фотограф и историчар филма. Сниматељи су били Јосип Новак и Антон Хари Смех, у продукцији Југословенског просветног филма, предузећа које је тридесетих година 20. века снимило велики број туристичких и путописних филмова о лепотама Југославије. Kако је писала ондашња штампа, ова филмска фреска у целости

Београд

23.01.2020 у 22:26

Наш музеј филма

Југословенска кинотека је поводом свог јубилеја – 70 година од оснивања, свечано отворила нову сталну поставку „Наш музеј филма”. Изложба обухвата драгоцене експонате из предисторије и историје филма, а посебна пажња поклоњена је развоју домаће филмске уметности. Најстарији изложени предмети потичу из 19. века, а међу њима су и изузетна царска панорама и прва камера браће Лимијер, те камере с почетка 20. века које су припадале Александру Лифки и српском сниматељу Михаилу Михаиловићу, познатијем као Мика Африка. Део изложбе посвећен је раним биоскопима и пионирима филма на овим просторима, а посебан акценат стављен је на први српски играни филм „Карађорђе” (1911). У уводној речи, Ивана Дедић је у име Министарства културе и информисања подсетила на богату историју Југословенске

Култура

23.01.2020 у 20:00

Век и по српске школе глуме

Поводом 150 година од почетка институционалног драмског школовања у нашој земљи, у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1, сутра у 18 сати биће отворена изложба „Век и по српске школе глуме”. Кроз документе, фотографије, видео и аудио материјале поставка подсећа на историјски развој српске драмске школе, који је обележен упорношћу, нeмирењем сa нeуспeсимa и тeжњом дa сe ствoри континуитет у овој области. Још у 19. веку, по оснивању Народног позоришта 1868. први управник Јован Ђорђевић основао је привремену Позоришну школу 1870, као облик додатног образовања за већ ангажоване глумце. Школом је руководио Алекса Бачвански, глумац који је имао 20-годишње искуство у мађарском позоришту. Од кандидата се тада тражило „да женске нису млађе од 15, а мушки од 18 година, да је добре природе за

Магазин

26.12.2019 у 20:29

Чудесни живот иза камере

У години која се примиче крају, обележена су два јубилеја значајна за домаћу кинематографију: седам деценија Југословенске кинотеке и пола века чувеног ратног спектакла „Битка на Неретви”, најскупљег филма у историји СФРЈ. Оба догађаја је својим радовима повезала, скренувши на њих пажњу шире јавности, уметница Маја Медић објавила је монографију „70 година Југословенске кинотеке”, а у Културном центру Београда приредила изложбу фотографија посвећену култном филму Вељка Булајића. Иначе, и самој ауторки је 2019. била јубиларна – прославила је свој 40. рођендан. – Што се књиге тиче, са директором Кинотеке Југославом Пантелићем сам се договорила да то не буде типична монографија, предложила сам креативнији приступ и добила прилику која се ретко пружа, одрешене руке да могу да се играм.

Култура

29.10.2019 у 20:16

Избори и сусрети диктирају судбину

Од пре неко вече у Музеју Кинотеке у Косовској 11, па до краја октобра, под програмским насловом „Великани светског филма – Клаудија Кардинале” приказују се филмови у којима је ова италијанска дива и интернационална звезда остварила неке од својих најбољих улога. Пред гледаоцима су посластице попут филмова: „Девојка са кофером” Валерија Цурлинија (1961), „Обично непознати лопови” Марија Моничелија (1958), „8 и по” Федерика Фелинија (1963), „Бубова девојка” Луиђија Коменчинија (1964), „Гепард” Лукина Висконтија (1964), „Чудовишне жене” Болоњинија, Моничелија, Пјетранђелија и Салчеа (1966), „Опљачкај ближњега свога” Франческа Мазелија (1968), „Драге звезде Великог медведа” Лукина Висконтија (1965), „Револверашице” Кристијана Жака (1971), „Било једном на дивљем западу” Серђа Леонеа

Култура

05.02.2019 у 12:48

Поетски анархиста и вечити алтернативац

Комеморативни скуп поводом смрти српског, европског и светског редитеља Душана Макавејева одржан је јуче у свечаној сали Југословенске кинотеке у Београду, дворани која ће 23. фебруара понети име „Макавејев”. – Отишао је последњи од велике тројице који су стварали модерни српски и југословенски филм, тачније златно доба нашег филма, из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Онај међународно признати врхунац уметничког стваралаштва земље који је тада водећи француски критичар Марсе Мартен назвао „малом филмском планетом”. Александар Саша Петровић, Живојин Жика Павловић и Душан Макавејев водили су готово две деценије филмско коло у које су се биле ухватиле домаћа и светска филмска критика и „мејнстрим” фестивалске публике, па је уз њих пажњу привукла и читава плејада наших

Култура

22.01.2019 у 15:00

„Дани игре” у Кинотеци

Ревија филмских остварења под називом „Дани игре” сачињена од десет пројекција одржаће се шести пут од 25. до 29. јануара током вечерњих термина у престоничкој Југословенској кинотеци која је део организације ове манифестације уз Београдски фестивал игре и „Вип мобајл” компанију. Представа „Игра”, снимљена филмском техником, отвара „Дане игре”, а реч је о комаду шведског кореографа Александера Екмана припреманом за Балет париске Опере. Ово спектакуларно дело је премијерно приказано прошле године на сцени Опере Гарније и одмах преточено у филм јер су продуценти били свесни да је реч о комаду који због огромне сценографије никада неће моћи да напусти сцену на којој је креирано. Представа евоцира свет детињства и безбрижног задовољства, али разматра и значај игре када постанемо одрасли.

Култура

20.11.2018 у 15:00

Откривен споменик Карлу Малдену

После шест деценија каријере, више од седамдесет филмских наслова, бројних улога на телевизији и у позоришту Младен Секуловић, далеко познатији по свом уметничком имену – Карл Малден коначно је добио свој споменик у Београду. Статуа једног од најзначајнијих холивудских глумаца, који се поносио својим српским пореклом, иначе дело вајара Здравка Јоксимовића, јуче је свечано откривена испред здања Југословенске кинотеке. Упркос невремену, неумољивој киши и незадрживом ветру тискало се мноштво новинарских екипа, али и велики број званица, испред ове институције уочи откривања споменика. „Донео нам је време из Чикага где је одрастао”, нашалио се Ден Тана, глумчев пријатељ и један од главних иницијатора одавања почасти филмском, телевизијском и позоришном великану у виду

Култура

12.09.2018 у 11:01

Соња Савић – девојка из града

Изложба „Соња Савић: Девојка из града” отворена је у Југословенској кинотеци, а биће одржана и ретроспектива њених најбољих играних филмова. Поставку и пројекције филмова Соње Савић, које ће се одвијати током септембра, организују Југословенска кинотека и Уметничка галерија „Надежда Петровић” из Чачка поводом обележавања деценије од смрти једне од најбољих глумица српске кинематографије, преноси Танјуг. Изложбу је отворио редитељ Милутин Петровић, а о глумачкој величини Соње Савић говорио је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, који је рекао да је она била „икона југословенског, српског и европског глумишта”. Откада је ушла у „свет покретних слика”, каже Пантелић, Соња је оставила траг који неће бити „заборављен, избрисан или превазиђен”. Соња Савић дебитовала је

Култура

30.05.2018 у 11:02

Дигитална „Лепота порока”

Култно филмско остварење Живка Николића из 1986. године „Лепота порока” рестаурирано је, а дигитална копија премијерно је приказана под отвореним небом на Калемегданској тераси као део пројекта „Вип кинотека”. Легендарни југословенски класик окупио је великане нашег глумишта – Петра Божовића, Миру Фурлан, Миру Бањац, Милутина Миму Караџића, Бору Стјепановића, Добрилу Ћирковић, Бору Беговића, Милу Мирановић, Миодрага Крстовића, Еву Рас, Весну Пећанац… од којих су неки синоћ били у публици, а међу њима и композитор Зоран Симјановић и директор фотографије Радослав Владић. – Духовити приказ контрадикторне стварности овог поднебља чини овај филм једном од најгледанијих комедија, која добија нову вредност сарадњом Југословенске кинотеке и „Випа” – нагласио је Југослав Пантелић, директор

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

14.08.2020 у 23:03

Бајерн дао осам голова и декласирао Барселону

14.08.2020 у 22:44

ЕУ солидарна са Грчком, позива Турску на смиривање тензија

14.08.2020 у 22:27

Невреме у Сјеници

14.08.2020 у 22:24

Америка запленила иранску нафту на путу ка Венецуели

14.08.2020 у 22:00

„Млекопродукту” и „Млекари Уб” дозволе за извоз у Кину

14.08.2020 у 22:00

Нижу цену киловата од нас има само Кијев