понедељак, 18.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,07	97,65	97,36
	108,87	109,52	109,19

Таг: ликовне уметности

Култура

14.06.2017 у 20:59

Дијалог времена

Пролећни анале у Чачку, од традиционалне ликовне манифестације, како је пре две деценије установљен, данас је живи организам који пулсира афирмишући актуелности са визуелне сцене. Наиме, концепт овог Анала ревитализован је поверењем у ауторски рад и позивањем истакнутих ликовних критичара што, између осталог, доприноси не само аналитичко-критичким опсервацијама већ се и интензивирају комуникативни токови и догађаји на савременој визуелној сцени. У сваком случају, истицањем ауторске селекције, типичне и за рецентну сцену, успостављен је одређени професионални стандард Пролећног анала.

Београд

12.06.2017 у 08:41

Изложба студената Факултета ликовних уметности

Изложба којом се традиционално завршава школска година на Факултету ликовних уметности у Београду отворена је у просторијама факултета. На поставци су, као и до сада, представљени радови студената свих нивоа студија и свих одсека факултета – сликарског, вајарског, графичког и новооснованог одсека нових медија. Академци, различити по областима, марљиво су учили и стварали целе године, а круна њиховог труда је највећа колективна изложба у Србији која је привукла многобројне посетиоце, колеге уметнике и критичаре. (Фото Р. Крстинић) Хиљаде квадратних метара испунила су уметничка дела свих формата, материјала и техника израде. Вајари су

Култура

03.06.2017 у 20:38

Метафора о одлажењу

Камерном изложбом нових слика насталих током прошле и ове године Милан Блануша (1943) обележава пет деценија активног присуства на ликовној сцени. Овај сликар је упадљиви носилац одређених стваралачких идеја у чијој синергији естетички и етички принцип не губи на актуелности у времену, заправо реч је о ангажованом критичком тону субверзивне уметничке поруке. После школовања у Београду Блануша је наставио студије у Брауншвајгу што је за његово формирање веома значајно јер је непосредно утицало на основне особине његовог уметничког карактера блиског Бекмановом духовном братству. У духу времена, Бланушин стваралачки потенцијал усмерен је ка новом реализму који је крајем шездесетих година био актуелан и у крилу нове београдске фигурације. ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ

Култура

10.05.2017 у 20:59

С оне стране манастирских зидина

Визуелна уметница Неда Ковинић (1975) припада генерацији чију су младост и уметничке почетке у Београду и Србији обележиле погубне деведесете, године великих нестабилности, рата, бомбардовања, санкција и дестабилизације свих сегмената друштва и државе. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности и дизајн ентеријера на Факултету примењених уметности у Београду, а од 1996. излагала је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Ови амбициозни и обећавајући први кораци у свет уметности нису Неди Ковинић дали релевантне одговоре на персонална и суштинска питања која је постављала кроз своју уметничку (и животну) праксу. У неизвесном времену урушених вредносних система доминирало је и осетљиво питање идентитета, идеја и идеала, егзистенције, као и неуклапања у

Култура

06.05.2017 у 21:55

Ако је ово арт, ја сам поп

Трајала је само једну ноћ изложба Милића од Мачве те 1962. године, коју је аутор посветио сликару Сави Шумановићу, страдалом од усташке руке, а већ сутрадан дојурила је полиција, покупила све графике које су дотадашњи излагачи поклонили галерији и ставила катанац на врата. Без образложења, уз шапат да се у глуво доба ноћи ту окупљају вампири из прошлости. Отварање је било у галерији „Графички колектив” између 20. и 21. фебруара, баш у поноћ (како то сад авангардно звучи), и у поздравном говору песник Бранко В. Радичевић на полемичан начин говорио је о слободи уметничког стварања. А где су нестале графике нико није знао, док их један члан „Графичког колектива” – наивни удбаш, није „пронашао” испод свог кревета, где му их је, како рече, неко потурио у стан.

Култура

08.04.2017 у 21:53

Историјско и наше време

Једна од особености стваралачког концепта Чедомира Васића (1948) је истраживачка посвећеност и велика пажња на идејном фокусу сваког његовог пројекта – изложбе. Овај фокус се заснива на токовима дијалога историјских датости које се пројектују као огледалска слика у савременим вредносним системима. У том смислу, Васић је позициониран као ангажовани интелектуалац и визуелни уметник који у свом отвореном делу софистицираним и метафорничним формама тангира најосетљивије тачке нашег персоналног и друштвеног времена. И поставка у Новом Саду афирмише промишљање контекста места и његових цивилизацијских знакова: Војводина, њене топографске тачке и изабрана историјска грађа захвалан су полигон за проблематизацију нашег не/разумевања, не/познавања и заборављања судбинских датума, личности и

Култура

05.12.2016 у 09:30

Дискретна присутност

Драгослав Кнежевић (1947) међу сликарима своје генерације, и шире, ужива посебно поштовање као личност која је, упркос егзистенцијалним и другим искушењима, успела да сачува веру у сврсисходност слике и унутрашњу нужност сликарског чина. Његове самосталне изложбе очекују се с великом пажњом јер су, између осталог, и рефлекси стваралачког континуитета, узори упорности и вида сачуване слободе, данас драгоцених реткости.

Култура

29.11.2016 у 12:30

Претећи мирис нафте

Интригантни наслов „Војници на плажи” у нашој првој асоцијацији било би искрцавање на Нормандију, по многима дан Д у Другом светском рату. Али, „на тој црти између песка и неба” то вероватно и није био почетни импулс нашег историчара уметности чија се богата биографија рачва у два основна тока. Наиме, иза историчара уметности Сава Поповића је и велико искуство новинарске професије у којој је уз задатак брзо, информативно, читљиво – веома важан и сам наслов текста. Очито, у симбиози ове две готово паралелне активности Поповић је налазио персонални баланс настојећи да афирмише истраживачку ширину и моћ текста и визуелне поруке. Бежећи од досаде у предвидљивом, он замку поставља насловом, избором, ставом, текстом, дозом субверзивности, а све да би се отворио дијалог и заинтригирала

Култура

10.10.2016 у 21:30

О глобализму, идентитету, миграцијама

Чак и свако површно сећање на панчевачку бијеналну манифестацију ПИЈС, референтну позицију за истраживање југословенске скулптуре у осамдесетим годинама 20. века, блиско је историјском кодирању уметности. И редефинисање ПИЈС-а 2000. године у интернационално Бијенале визуелних уметности настављено је у недавним издањима извесним лутањима. Ово, 17. издање панчевачког Бијенала може се читати и као избледели фрагмент некадашњих великих догађаја.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

18.01.2021 у 22:00

Eнергетскa независност Србије почива на угљу и води

18.01.2021 у 22:00

Колико исхрана утиче на тежи облик ковида 19

18.01.2021 у 21:31

Звезда победила Реал у Мадриду

18.01.2021 у 21:20

Алексићу судија одредио притвор до 30 дана

18.01.2021 у 21:15

„Златни бенгалски тигар” за ирански „Бандар бенд”

18.01.2021 у 21:08

Ухапшен синовац лидера ДФ-а Андрије Мандића