понедељак, 20.01.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,2	117,91	117,56
	105,25	105,88	105,57
	109,02	109,67	109,35

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 23:28

Таг: пијаниста

Култура

09.12.2019 у 14:10

Свет је велики, сви можемо имати каријеру

Иако велики светски музичари тренутно радо свирају Бетовена, јер се следеће године обележава 250 година од његовог рођења, то није случај са Борисом Березовским, руским клавирским виртуозом. Овај славни пијаниста и стари знанац београдске публике гостоваће 9. децембра у 20 часова у Коларчевој задужбини, у циклусу „Steinway& Sons”, са делима Шостаковича и Шопена. Без обзира на то што тврди да је Бетовен снажан као сунце, оставио га је за неку другу прилику. Доживећемо уметника у двострукој улози: као солисту и као диригента камерног београдског оркестра „Музикон”. Имали смо прилике до сада да слушамо руског пијанисту у нашој престоници у трију, потом са Симфонијским оркестрима и солистички, а памтимо га као насмејаног и веома опуштеног, на сцени и ван ње. Кад бих три пута свирао

Култура

18.11.2019 у 15:51

Раскошна пијанистичка техника Јевгенија Кисина

У препуној сали Коларчеве задужбине, са публиком која је окружила и клавир на подијуму, пијаниста Јевгениј Кисин одржао је концерт који ће нам дуго остати у сећању. Као својеврсну антиципацију велике Бетовенове годишњице – 250 година од рођења композитора, обележаваће се целе следеће године – Кисин је одабрао три сонате овог аутора (оп. 13, оп. 31 бр. 2, оп. 53) и Ероика варијације, једно од најзахтевнијих дела пијанистичке литературе. Описивати Кисинову уметност говорећи о фасцинантној пијанистичкој техници и дубокој и префињеној емотивности и сензибилности, значило би сводити његово уметничко савршенство на уобичајене параметре. У односу према Бетовену најважније је његово понирање у суштину целокупног опуса која подразумева непрестани дијалог и дуализам – контраст који се не

Култура

15.10.2019 у 12:00

Узбуђење пред наступ

Сећам се последњег гостовања у вашем граду, када сам свирао Брамсов први концерт с Београдском филхармонијом, под диригентском палицом маестра Мухаи Танга. Публика је била врло пажљива током мог наступа и наградила ме је ентузијастичким аплаузом. Лутајући кроз Београд, осетио сам се релаксирано, ваш град није конструисан на савремен начин, али ми је то омогућило да доживим његову културу, која ме је фасцинирала. Због тога сам врло узбуђен што се враћам да наступам пред дивном београдском публиком, каже Ниу Ниу, двадесетдвогодишњи кинески пијаниста уочи концерта у Коларчевој задужбини, који ће бити одржан вечерас у 20 часова на 51. Бемусу. Програм који ћемо чути садржаће једну од Бетовенових соната, јер се следеће године обележава 250 година од композиторовог рођења, а ту су и дела

Култура

15.07.2019 у 14:53

Тишина је некад најлепша музика

После 2014. године, када је имао соло наступ на Фестивалу руске класичне музике „Бољшој”, наш познати пијаниста Александар Маџар свирао је друге вечери ове манифестације, која сада носи назив Кустендорф класик, уз овације публике, са Симфонијским оркестром Кустендорф и уз диригентску управу Србољуба Динића. Маџар предаје на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, често држи радионице при другим образовним установама, а чест је гост у лондонском Вигмор холу, Театру де ла Вил у Паризу, у бриселском Бозару… Након наступа с оркестром Кустендорфа деловали сте надахнуто. Шта је потребно све уклопити да буде постигнут такав склад? Ваљда да немате лош дан. Морамо, по правилу, и добро да се спремимо за ту композицију, иначе познату, али којој је био потребан нови сјај, не само на

Магазин

29.06.2019 у 15:50

Амерички сан доктора за клавире

Када цело детињство проведете иза кулиса сцене Народног позоришта, посматрајући оца како са оперским певачима и музичарима вежба за наступ, онда вам не „преостаје” ништа друго него да се бавите музиком и у 31. години постанете први српски доктор џез клавира. Управо се то десило младом и успешном џез композитору и пијанисти Димитрију Васиљевићу, рођеном Београђанину, који последњих дванаест година живи и ради у САД. Његова музика је софистицирана комбинација америчког џеза, европског класичног наслеђа и традиционалне српске музике. Након деценије музичког одсуствовања из Србије, он је са својим бендом „Њујорк квартет” недавно наступао на 35. ваљевском џез фестивалу, потом је очарао београдску публику на Коларцу, да би музичку турнеју завршио наступом у концертној дворани Банског двора у

Култура

17.06.2019 у 20:00

Убија ли интернет креативност пијаниста

Мада дуго ишчекивани, последњи, повратнички концерти Ива Погорелића у Београду нису прошли без оспоравања његовог новог стила, али то није избрисало сећање на тренутак када је једна нација пред распадом била поносна на наступ тада младог пијанисте на међународном Шопеновом такмичењу у Варшави 1980. године. У Погорелићевој смелој интерпретацији на том чувеном конкурсу био је препознаван узор не само вршњацима него и потенцијални нови путоказ за старије уметнике, па свакако и за генерације које ће доћи. Данас, контрасти између обећања које је ту заискрило – вере да таква надметања уздижу таленте који ће регенерисати наша схватања класика – и стварности која је уследила послужили су једној младој српској пијанисткињи као полазиште за истраживање о бројним шкакљивим питањима. Неуспех

Култура

21.01.2019 у 18:00

Неокласика као нови панк

Откако су наступи Бранке Парлић или „ЛП дуа” постали концертна атракција и за оне који се обично клањају гитарској „буци”, јасно је постало да се савремена клавирска класика почела пробијати из забрана за шачицу посвећеника. У међувремену су и имена других сличних извођача, попут Лубомира Мелника и Макса Рихтера, ушла у свакодневицу шире публике, тако да се оно што се испрва могло отписати као епизодна појава, мода која ће брзо исхлапити, усталило и омасовило у дугорочан тренд и феномен који разјашњење још чека. За једне, то је пуки снобизам и хипстерај. Други ће у томе наслућивати још један симптом старења рокенрола, доба у којем су можда последње генерације којима је он био животно важан ушле у средовечност, па су у себи изненадно откриле попустљивост према једној „мекој” и

Култура

03.01.2019 у 14:00

Сећање на Петра Стојановића

Поводом 30 година уметничког рада Петра Стојановића одржан је свечани концерт 22. фебруара 1938. године у Коларчевој задужбини уз учешће Хора „Станковић” и оркестара Радио Београда и Београдске филхармоније којима је, поред аутора, дириговао и Миленко Живковић. Нико ко је данас на челу ових великих музичких институција није се сетио да на неком од својих концерата ни ове, а ни претходне године (када је било 140 година од рођења и 60 година од смрти композитора) изведе неко од његових дела, све док пијанисткиња Јасмина Јанковић, која је и доктор филологије и помни истраживач и проучавалац српске музичке баштине, није „ишчепркала“ у рукопису раскошне ноте његових клавирских композиција које би обиљем акордске грађе, написане као да пијаниста има бар по шест прстију на свакој руци, управо

Култура

18.12.2018 у 12:54

Сваки уметник тежи виртуозности

За београдски концерт сам изабрао дела Скарлатија и Бетовена, јер сам баш желео да их свирам. Углавном сам бирам репертоар за своје наступе, иако сам недавно учио, по захтеву организатора, клавирски концерт Шостаковича, за фестивал у Портланду, каже Александар Сердар, пијаниста и педагог који ће се у циклусу „Уметник – уредник у гостима” представити вечерас у 20 часова у Коларчевој задужбини. Са својим некадашњим студентом Андријом Мамутовићем Сердар ће у дуу одсвирати и једно Шубертово дело. Наш саговорник се школовао на новосадској академији, а на његово уметничко сазревање су утицали Серђо Пертикароли на Академији Санта Чечилија у Риму и Леон Флајшер на Пибоди конзерваторијуму у Балтимору. Као млади пијаниста учествовао је на интернационалним такмичењима која су му омогућила

Култура

28.11.2018 у 12:56

Виртуозност – препрека за срећу

Музика је непрекидно у мом бићу, са њом живим цео свој живот, свакодневно. Када се ујутру пробудим она је ту и већ бруји у мојој глави, она је мој живот, а не само професија којом се бавим, каже Аркадиј Володос, руски пијаниста, уочи концерта који ће одржати вечерас у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду. – Сећам се топлог пријема којим ме је прошли пут дочекала љубазна београдска публика и радујем се што ћу је поново срести и у оквиру ваше Стенвеј концертне сезоне извешћу дела Шуберта, али и Рахмањинова и Скрјабина. То је значајно зато што последњих осам година нисам свирао руски репертоар, већ сам био окренут немачкој музици Шуберту, Брамсу, Бетовену, Шуману... Са великом радошћу и љубављу поново свирам руску музику. Тешко је замислити веће супротности од Рахмањинова и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

19.01.2020 у 23:30

Договорена реконструкција ВМА од пода до плафона

19.01.2020 у 23:30

Мање представки из Србије у Стразбуру

19.01.2020 у 23:30

Српски извоз без Срба

19.01.2020 у 22:02

У више градова Црне Горе и данас литије и молебани

19.01.2020 у 21:55

У Атини убијена два припадника шкаљарског клана

19.01.2020 у 21:45

Оптичка револуција Ван Ајка ускоро у Генту

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation