среда, 03.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	97,46	98,04	97,75
	106,43	107,07	106,75

Таг: пијаниста

Култура

07.09.2020 у 20:00

Одржати концерт у овом тренутку је благослов

У време када је тешко заказати концерт и одржати га уживо пред публиком, виолончелисткиња Сандра Белић и пијанисткиња Љиљана Вукеља наступиле су на ровињском фестивалу „Аrт&Моrе” последњег дана јула и освојиле признање. На свечаном затварању ове манифестације 22. августа, њихов концерт крунисан је наградом „Мостови културе”. Препуна лепих утисака о тој, како је рекла „племенитој” акцији, да се од неких темељних уметничких вредности не одустане Сандра Белић за „Политику” каже: – Наступиле смо у отвореном атријуму Фрањевачког самостана у Ровињу, у дивном амбијенту грађевине из 18. века и под звезданим небом, а ровињска публика је још једном показала своју оданост култури. Сјајна организација и избор програма дело су уметничког директора фестивала Роналда Брауса, који се, будући да је

Култура

18.08.2020 у 22:00

Од Солуна до – 180 милиона ТВ гледалаца

Негде у ово време, тачније од 30. августа до 4. септембра 1997. године, била сам извештач „Политике” из Солуна, тадашње Европске престонице културе. Министарка културе, Нада Поповић Перишић, саставила је екипу уметница коју су чиниле: Рада Ђуричин, глумица, Светлана Стевић, интерпретаторка изворне народне музике, Даница Баста, сликарка, Јадранка Јовановић, оперска певачица, Јелица Зупанц, књижевница, Марина Арсенијевић, пијанисткиња, Вукица Микача, уметнички фотограф... Ван ове „државне” репрезентације, у Солун на „Сусрет жена стваралаца између два мора – Црног мора и Медитерана” дошле су и Љиљана Хабјановић Ђуровић и Љиљана Шоп... Тек сад, међутим, после толико година, сазнајем да је Солун био прво, интернационално гостовање – Марине Арсенијевић. Рођена Панчевка, са само четири

Култура

07.08.2020 у 20:00

Концерт у Версају, једини овог лета

Управо сам са сестром Сањом, одсвирала једини концерт за ово лето, у Версају 2. августа, на првом фестивалу „Концерти у Краљевском врту”. Извеле смо Моцарта, Бернштајна и Равела за два клавира. Последњи наступ сам одржала још 8. марта, а и гостовања на јесен су под знаком питања. Велики је то шок како на уметничком, тако и на финансијском плану, каже Лидија Бизјак, наша врхунска пијанисткиња, која већ дуго живи и ради у Француској. Живот без живог културног садржаја је испразно преживљавање Њене прве кораке у савладавању клавира осмислила је професорка Злата Малеш у земунској МШ „Коста Манојловић”. На Факултету музичке уметности у Београду дипломирала је са 19 година, у класи Александра Шандорова, а на Високом националном конзерваторијуму у Паризу била је у класи Жака Рувијеа.

Култура

07.04.2020 у 14:00

Њујорк је парализован

Култура

09.12.2019 у 14:10

Свет је велики, сви можемо имати каријеру

Иако велики светски музичари тренутно радо свирају Бетовена, јер се следеће године обележава 250 година од његовог рођења, то није случај са Борисом Березовским, руским клавирским виртуозом. Овај славни пијаниста и стари знанац београдске публике гостоваће 9. децембра у 20 часова у Коларчевој задужбини, у циклусу „Steinway& Sons”, са делима Шостаковича и Шопена. Без обзира на то што тврди да је Бетовен снажан као сунце, оставио га је за неку другу прилику. Доживећемо уметника у двострукој улози: као солисту и као диригента камерног београдског оркестра „Музикон”. Имали смо прилике до сада да слушамо руског пијанисту у нашој престоници у трију, потом са Симфонијским оркестрима и солистички, а памтимо га као насмејаног и веома опуштеног, на сцени и ван ње. Кад бих три пута свирао

Култура

18.11.2019 у 15:51

Раскошна пијанистичка техника Јевгенија Кисина

У препуној сали Коларчеве задужбине, са публиком која је окружила и клавир на подијуму, пијаниста Јевгениј Кисин одржао је концерт који ће нам дуго остати у сећању. Као својеврсну антиципацију велике Бетовенове годишњице – 250 година од рођења композитора, обележаваће се целе следеће године – Кисин је одабрао три сонате овог аутора (оп. 13, оп. 31 бр. 2, оп. 53) и Ероика варијације, једно од најзахтевнијих дела пијанистичке литературе. Описивати Кисинову уметност говорећи о фасцинантној пијанистичкој техници и дубокој и префињеној емотивности и сензибилности, значило би сводити његово уметничко савршенство на уобичајене параметре. У односу према Бетовену најважније је његово понирање у суштину целокупног опуса која подразумева непрестани дијалог и дуализам – контраст који се не

Култура

15.10.2019 у 12:00

Узбуђење пред наступ

Сећам се последњег гостовања у вашем граду, када сам свирао Брамсов први концерт с Београдском филхармонијом, под диригентском палицом маестра Мухаи Танга. Публика је била врло пажљива током мог наступа и наградила ме је ентузијастичким аплаузом. Лутајући кроз Београд, осетио сам се релаксирано, ваш град није конструисан на савремен начин, али ми је то омогућило да доживим његову културу, која ме је фасцинирала. Због тога сам врло узбуђен што се враћам да наступам пред дивном београдском публиком, каже Ниу Ниу, двадесетдвогодишњи кинески пијаниста уочи концерта у Коларчевој задужбини, који ће бити одржан вечерас у 20 часова на 51. Бемусу. Програм који ћемо чути садржаће једну од Бетовенових соната, јер се следеће године обележава 250 година од композиторовог рођења, а ту су и дела

Култура

15.07.2019 у 14:53

Тишина је некад најлепша музика

После 2014. године, када је имао соло наступ на Фестивалу руске класичне музике „Бољшој”, наш познати пијаниста Александар Маџар свирао је друге вечери ове манифестације, која сада носи назив Кустендорф класик, уз овације публике, са Симфонијским оркестром Кустендорф и уз диригентску управу Србољуба Динића. Маџар предаје на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, често држи радионице при другим образовним установама, а чест је гост у лондонском Вигмор холу, Театру де ла Вил у Паризу, у бриселском Бозару… Након наступа с оркестром Кустендорфа деловали сте надахнуто. Шта је потребно све уклопити да буде постигнут такав склад? Ваљда да немате лош дан. Морамо, по правилу, и добро да се спремимо за ту композицију, иначе познату, али којој је био потребан нови сјај, не само на

Магазин

29.06.2019 у 15:50

Амерички сан доктора за клавире

Када цело детињство проведете иза кулиса сцене Народног позоришта, посматрајући оца како са оперским певачима и музичарима вежба за наступ, онда вам не „преостаје” ништа друго него да се бавите музиком и у 31. години постанете први српски доктор џез клавира. Управо се то десило младом и успешном џез композитору и пијанисти Димитрију Васиљевићу, рођеном Београђанину, који последњих дванаест година живи и ради у САД. Његова музика је софистицирана комбинација америчког џеза, европског класичног наслеђа и традиционалне српске музике. Након деценије музичког одсуствовања из Србије, он је са својим бендом „Њујорк квартет” недавно наступао на 35. ваљевском џез фестивалу, потом је очарао београдску публику на Коларцу, да би музичку турнеју завршио наступом у концертној дворани Банског двора у

Култура

17.06.2019 у 20:00

Убија ли интернет креативност пијаниста

Мада дуго ишчекивани, последњи, повратнички концерти Ива Погорелића у Београду нису прошли без оспоравања његовог новог стила, али то није избрисало сећање на тренутак када је једна нација пред распадом била поносна на наступ тада младог пијанисте на међународном Шопеновом такмичењу у Варшави 1980. године. У Погорелићевој смелој интерпретацији на том чувеном конкурсу био је препознаван узор не само вршњацима него и потенцијални нови путоказ за старије уметнике, па свакако и за генерације које ће доћи. Данас, контрасти између обећања које је ту заискрило – вере да таква надметања уздижу таленте који ће регенерисати наша схватања класика – и стварности која је уследила послужили су једној младој српској пијанисткињи као полазиште за истраживање о бројним шкакљивим питањима. Неуспех

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

02.03.2021 у 23:30

Феномен рокенрол културе

02.03.2021 у 22:33

Нова представа у Битеф театру

02.03.2021 у 22:33

У Немачкој прошле године регистровано 1.606 напада на избеглице

02.03.2021 у 22:22

Косово је суштински део Србије – референдум је одржан 1389. године

02.03.2021 у 22:06

Прекинута корона журка у Македонској улици

02.03.2021 у 22:00

О љубави с љубављу