Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,28	117,98	117,63
105,1	105,73	105,41
106,57	107,21	106,89

Економија

11.09.2018 у 14:06

Антић: Минихидролектране се неће градити ако имају лош утицај на околину

АЛИБУНАР - Министар енергетике Александар Антић изјавио је данас да неће бити дозвољена градња минихидроелектрана ако било где у Србији изазивају лош утицај на животну средину и да сваки пројекат треба појединачно анализирати, а не генерализовати ствари. Свака институција треба да ради свој посао по питању градње минихидроелектрана, рекао је Антић одговарајући на питање новинара шта ће бити са минихидроелектранама на Старој планини, где су мештани тражили од владе да се стопира било каква изградња пошто би била огромна еколошка штета, а миноран допринос електроенергетском систему и да ли ће као министар спречити реализацију тог пројекта. „Ако изазива било који лош утицај на квалитет воде, на водоснабдевање у некој средини наравно да такав пројекат не смемо дозволити и нећемо

Регион

17.08.2018 у 22:46

Гаспром тражи од Федерације БиХ отплату ратног дуга за гас

Сарајево - Руска компанија Гаспром затражила је од сарајевске фирме Енергоинвест да настави с отплатом ратног дуга за испоруку гаса, а који износи око 100 милиона конвертибилних марака, преноси лист Дневни аваз. У допису Енергоинвесту руска компанија предлаже да највећи део дуга на себе преузму грађани, и то искључиво из Федерације, односно, како кажу, Влада ФБиХ би требало да прихвати да се грађанима до 2023. године на рачуне за гас додаје 8,55 КМ које би ишле на отплату тог дуговања, преноси Б92.нет. Писмо је достављено Енергоинвесту који, иначе, води ратни дуг за гас и они немају друге опције већ да прихвате услове Гаспрома, јер би у противном последице биле много веће, оцењује Дневни аваз. Лист наводи и да се о овоме у Федерацији „ћути”, јер то, како кажу, није добра прича

31.07.2018 у 08:00

Шест деценија преноса електричне енергије у Србији

На Видовдан, 28. јуна, Јавно предузеће „Електромрежа Србије” обележило је шездесет година од оснивања првог преносног предузећа у Србији, 1958. године, и дан оснивања Здружене електропривреде Србије, 1965. године, у којој је успостављена функција управљања електроенергетским системом. Први пренос електричне енергије у Србији остварен је од Хидроелектране Вучје до Лесковца, 1903. године. Међутим, прва повезивања водова за потребе рудиментарног преноса електричне енергије остварена су у периоду између два светска рата. Значајнији пренос је остварен 1938. године, када је у погон стављена Термоелектрана Вреоци. Такође, у то време изграђени су и пуштени у рад далеководи ТЕ Вреоци–Београд и ТЕ Вреоци–Аранђеловац, на напону од 60 киловата. Истовремено, уведен је и напонски ниво од 35

29.06.2018 у 08:00

„Зелена” енергија из Баната

Када возом или путем кренете из Београда ка Вршцу, негде у атару села Владимировци па даље до Алибунара уочићете мноштво ветрењача. То нису ветрењаче попут оних из романа „Дон Кихот”. У овој нашој причи реч је о модерним челичним грдосијама, чије ће елисе на висини од 178 метара под налетима ветра производити мегавате струје. Ово је трећи ветропарк у Србији. Србија је ветровито подручје, а посебно је позната кошава. Поред Војводине, идеална места за постављање ветрогенератора је потез Ђердапа, што потврђују искуства и пејзажи суседне Румуније, на обронцима Карпата, дуж 110 километара Ђердапске клисуре. Румунија је снагу ветра за добијање електричне енергије почела да користе много пре нас, с обзиром на то да као чланица Европске уније обилато користи њене фондове за ове

Економија

01.06.2018 у 16:17

Брнабић: Изградња нових ветропаркова зависиће од понуде

Бољевац - Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да се у наредном периоду неће повећавати квоте за гарантовану откупну цену струје добијене из ветропаркова и да ће изгрдања нових ветропаркова пре свега зависити од најниже цене на тендерима. Брнабић је одговарајући на питања новинара да ли ће се, поред пројеката изградње ветропаркова у Војводини, градити и ветропаркови у Тимочкој крајини, будући да за то постоји заинтересованост, рекла да је Закон о енергетици предвидео квоту од 500 мегавата гарантоване откупне цене и да су актуелни пројекти највећим делом попунили ту квоту. Она је додала да ће се о томе разговарати са Министарством рударства и енергетике. „Није тренд у Европи да се повећавају квоте већ је тренд такав да се иде на тендер и да посао добије ко понуди

Економија

24.05.2018 у 22:00

Течни природни гас с Крка био би прескуп за Србију

Русија би, уколико се Хрватска сложи, могла да понуди милијарде евра овој бившој југословенској републици за улагања у енергетику, пре свега у градњу новог терминала за течни природни гас (ЛНГ) на Крку, који су првобитно требали да граде Американци. Да то није једина амбиција Русије када је Хрватска у питању, потврдио је ових дана руски амбасадор у тој земљи Анвара Азимова, на панелу „Један на један”, додајући да је председник Русије Владимир Путин, предложио и да Руси реновирају електране у Хрватској, а да би Русија својим новцем довршила гасификацију Хрватске. Предложено је и боље снабдевање руском нафтом и гасом по разумној цени. Русија још чека одговор. Азимов је објаснио да је терминал на Крку важан, јер ће Европска унија морати да увози руски гас, упркос тврдњи да хоће

Свет

07.04.2018 у 10:41

Русија улаже 50 милијарди долара у енергетски сектор Ирана

МОСКВА - Руске енергетске компаније могле би да потроше чак 50 милијарди долара на експлоатацију нафте и гаса у Ирану, изјавио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков. „Компаније попут Росњефта, Гаспрома, Гаспром Њефта, Лукоила, Зарубежњефта и Татњефта, системски раде на развоју налазишта у Ирану”, рекао је Ушаков за руску агенцију Тас с. Његов коментар је уследио након што је Зарубежњефт, после француског Тотала, постао друга компанија која је потписала нови нафтни уговор са Техераном, у оквиру програма који су креирале иранске власти с циљем привлачења међународних нафтних и гасних компанија. Та руска компанија ће инвестирати 740 милиона долара у развој два нафтна поља на западу Ирана, Абан и Западни Пајдар, и повећаће производњу на 150 милиона барела у наредних 10

Свет

06.04.2018 у 08:57

Гасна сламка Украјини и „Снага Сибира” Кини

Чврстим кораком усмерен ка снабдевању највећег светског потрошача природног каса – Кини – од децембра наредне године руски „Гаспром” најавио је да ће Украјина у истом временском периоду моћи да рачуна на – енергетску „сламку”. „Гаспром” је истовремено обећао да европске државе које се граниче с Украјином и директно зависе од снабдевања том рутом неће оставити на цедилу. „Након изградње ’Турског тока’ и ’Северног тока 2’, ’Гаспром’ ће наставити са транспортом гаса кроз Украјину, редукованим количинама од 10 до 15 милијарди кубика годишње”, објавио је у среду Алексеј Милер, извршни директор „Гаспрома”. У преводу, „Гаспром” ће од децембра 2019, када се очекује пуштање у рад „Северног тока 2”, смањити испоруке гаса кроз Украјину за 90 одсто, прерачунале су агенције. „Постоје ту и

Економија

28.03.2018 у 11:30

Антић: До краја године 250 мегавата из обновљивих извора енергије

Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је данас да Србија постаје земља коришћења обновљиве енергије која је у протеклим годинама пустила у рад више од 100 мегавата из обновљивих извора, а да се до краја године очекује 250 мегавата на мрежи из тих извора. Према његовим речима, у плану је да се током 2019. пусти у рад још 200 до 250 мегавата из обновљивих извора, а да је циљ да до 2020. Србија користи обновљиву енергију у износу од 27 одсто. „Србија је питања одрживог развоја и енергетске ефикасности ставила на прво место. То је део наше одговорности и због нас и због генерација које долазе да им оставимо здраву воду, ваздух, земљиште и храну, како би они имали нормалан живот”, рекао је Антић на конференцији „Жене у одрживој енергетици - лидерство за

Економија

12.03.2018 у 14:42

Кина постаје сувласник руске нафтне компаније Росњефт

ПЕКИНГ/МОСКВА - Кинеска фирма Хуаронг Асет Менаџмент, под контролом државе, купила је 36,2 одсто удела у пословној јединици приватног предузећа ЦЕФЦ Чајна Енерџи, преко којег ЦЕФЦ спроводи стицање удела у руском нафтном гиганта Росњефту у вредности 9,1 милијарди долара. Према подацима ЦЕФЦ-а, у које је увид имала агенција Ројтерс, Хуаронг је платио удео у ЦЕФЦ-у у две транше - једну у децембру и једну у фебруару. Хуаронг је под контролом кинеског министарства финансија. ЦЕФЦ Енерџи је прошлог септембра најавио планове за куповину 14,16 одсто акција у Росњефту од Гленкора и фонда Катар Инвестмент Оторити (КИА). „Уобличена је коначна структура акционара Росњефта”, изјавио је главни извршни директор руског нафтног гиганта Игор Сечин за телевизију Росија, преноси Раша тудеј. У

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: енергетика

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу