Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,86	118,57	118,22
103,41	104,04	103,73
103,31	103,94	103,63

Економија

24.09.2017 у 22:00

Већа права за купце који плаћају на рате

Купили сте намештај на рате, прекривач од меморијске пене, посуђе или козметику на презентацији коју је фирма организовала у ресторану. Потписали уговор и отишли кући где сте схватили да је одлука о куповини била исхитрена. Ако сте уговорили да робу платите на рате а желите да одустанете – имате право на то у року од 14 дана. По важећим прописима, иако се о томе мало зна, већа права имају они који плаћају на одложено него у кешу.

Економија

19.09.2017 у 22:00

У Србији најмање хиљаду радњи половне гардеробе

У Србији тренутно послује 740 фирми које се искључиво баве препродајом увозне, ношене гардеробе, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Вероватно је да би их у коначном збиру било много више – најмање хиљаду да постоји званичан списак свих оних који су протеклих година ушли у тај, рекло би се, све уноснији посао. – Могуће је да их има и више, али код нас се региструје једна, претежна делатност. Фирме, такође, имају могућност да се баве осталим пословима која су законом дозвољени – наводе у АПР-у. У Управи царине међутим нисмо успели да добијемо податак о количинама те робе која се у Србију увози из Аустрије, Немачке или Италије – одакле одбачена одећа најчешће стиже на наше тржиште.

Економија

18.09.2017 у 22:00

Србија може да сања пољски буџет за аграр

Тек крајем новембра биће познато да ли ће бити одблокиране последње препреке за почетак повлачења новца за српску пољопривреду из ИПАРД фондова Европске уније. Коначну оцену даће представници Генералног директората за пољопривреду Европске комисије који 26. новембра долазе у Београд. Србији је од 2014. до 2020. године на располагању 175 милиона евра бесповратне помоћи за аграр. Али чак и да добијемо зелено светло пољопривредници ће следеће године моћи да конкуришу за свега 15 милиона евра.

Економија

14.09.2017 у 21:46

У теглу више не стаје килограм меда

Савез пчеларских организација Србије (СПОС) сматра да на домаћем тржишту има најмање две трећине неисправног меда и да без сталних контрола неће бити помака у решавању овог проблема. Они питају фирме које пакују мед зашто су замениле етикете на класичној стакленој тегли (од 720 милилитара) у коју стаје тачно килограм чистог меда. На њиховим декларацијама сада пише да та тегла садржи 950 грама меда, уместо килограм, а тегла је остала иста. – Постоји оправдана сумња да у теглама није прави мед. Јер, специфична тежина меда је таква да у ту теглу најчешће стаје килограм меда. Они су то волшебно променили, а амбалажу задржали. Зашто? Када направите вештачки мед он нема ту специфичну тежину као прави и у паковање не може да стане килограм – наводе у СПОС-у.

Економија

12.09.2017 у 22:00

Инспекција пронашла фалсификовани мед у „Идеји”

Министарство пољопривреде из трговинског ланца „Идеја” повлачи ливадски мед под робном марком „К плус”, пошто је утврђено да је реч о фалсификату, сазнаје „Политикин” Потрошач. Мед који је био на акцији од 25. до 27. августа продавао се за 569 динара по килограму, док је уз ову теглу трговац други килограм нудио за само 171 динар, што је попуст од 70 процената. Ово је изазвало сумњу потрошача, а потом и домаћих пчелара који се већ годинама боре против фалсификата меда. Случај је пријављен инспекцији која је одмах реаговала, контролисала овај мед и пронашла фалсификате због чега је и предузела мере, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, за наш лист. – После првобитне контроле, урадили смо и суперанализу која је потврдила претходне налазе и издат је налог да се роба повуче,

Економија

11.09.2017 у 22:00

ПКБ распродаје земљиште док чека приватизацију

Док се чека да Министарство привреде коначно одлучи о моделу по коме ће бити приватизован ПКБ ова корпорација распродаје земљиште и имовину на најбољим локацијама надомак Београда. На продају су понуђени: грађевинско земљиште, производне хале и Управна зграда у Ковилову као и две парцеле у Борчи. Продаје се укупно понуђено око пет хектара, по почетној цени од око 2,7 милиона евра. Интересантно је да ПКБ већ други пут ове године оглашава продају земљишта, а право да конкуришу имају и странци. Према тексту огласа објављеног у „Политици”, до 20. септембра понуде могу да доставе и домаћа и страна правна и физичка лица.

Економија

05.09.2017 у 22:00

Немачки „аријел” и јефтинији и боље пере од хрватског

Код више од половине испитаних производа са тржишта Хрватске и Немачке утврђена је знатна разлика у квалитету, показала је најновија анализа коју је Хрватска, попут других нових чланица ЕУ, спровела како би указала да мултинационалне компаније дискриминишу потрошаче у сиромашнијим државама Уније. Парадоксално је и да су 60 одсто испитиваних производа Хрвати плаћали скупље него потрошачи у Немачкој, а истраживање је показало да само код четири од 26 испитаних артикала (15 одсто) није нађена разлика ни у квалитету ни у цени. Код чак 54 одсто утврђена је разлика у квалитету, и то у прилог потрошачима са западнијег тржишта, преносе хрватски медији.

Економија

16.08.2017 у 09:24

Мултинационалне компаније одбијају да уједначе рецептуре

Мултинационалне компаније упорно одбијају да одустану од праксе дуплих аршина за производе које пласирају на источно и западно тржиште. Без обзира на велико огорчење потрошача у посткомунистичким чланицама Европске уније, компаније очигледно не намеравају да потрошачима понуде производе истог квалитета, пренела је агенција Бета. Како је Чешком радију објаснио дански произвођач месних конзерви „Тулип”, паковања су иста за сва тржишта, али је реч о различитим производима.

Економија

13.08.2017 у 22:00

Туристи сатима чекали исправан аутобус, немају право на жалбу

Група од 80 путника који су преко агенције „Луи травел“ путовали ка грчком острву Евија, стигли су на одредиште после 24 сата. Због квара аутобуса најпре су, према сведочењу путника (у ноћи између четвртка и петка), код Врања чекали седам сати, а онда и у Грчкој, где је требало да стигне аутобус послат из Београда. Незадовољни туристи који су ноћ провели на отвореном тврде да им агенција није понудила никакав смештај у Врању, као и да је аутобус био неисправан од почетка путовања.

Економија

06.08.2017 у 22:00

Зашто банке наплаћују неосноване рекламације

Банке у Србији наплаћују грађанима накнаду за неосновану рекламацију и на овај начин крше закон. Увидом у тарифнике које банке објављују на својим сајтовима, редакција „Потрошача” пронашла је да то чини најмање десет банака које послују на овом тржишту. И поред упозорења НБС да би накнаде требало да прилагоде стварним трошковима, оне уводе ову таксу која је супротна и закону и логици. Притом, наплаћују је од најмање 500 до 1.000 динара, а неке иду још и даље па на већ постојећу таксу додају и износ такозваних стварних трошкова. Једна банка ову услугу тарифира као 20 одсто рекламираног износа.

Пријавите се на нашу маилинг листу