субота, 27.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Таг: фондови

Хроника

15.10.2016 у 14:00

Токове хуманитарних пара нико не контролише

Сенка која се надвила над свим хуманитарним акцијама откривањем афере „Огњановић” 2013. није уклоњена ни недавном одлуком тужилаштва да Небојшу и Јелену Огњановић, осумњичене за злоупотребу дела хуманитарног новца прикупљеног за њихову ћерку Тијану, кривично не гони. Иако је правно гледано стављена тачка на случај „Огњановић”, многа питања остала су без одговора, али и горчина код оних који и даље сумњају да су били преварени. Покретањем ове афере откривени су и пропусти у области донирања за нечије лечење: у Србији готово да нема контроле токова хуманитарног новца, он се најчешће третира као поклон ономе на чији рачун је уплаћен, а у Кривичном законику не постоји кривично дело злоупотребе новца намењеног за лечење у иностранству. Много је болесних којима су једина нада људи добре

Економија

27.09.2016 у 19:40

Да ли је изгубљен новац из фондова за пољопривреду

Влада Србије створила је предуслове за коришћење ЕУ фондова за пољопривреду, рекла је Јадранка Јоксимовић, министарка задужена за европске интеграције. Ова изјава била је упућена градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу, председнику странке „Заједно за Србију” који је јавно прозвао владу да је због неодговорног понашања изгубљен новац из европских фондова за пољопривреду (ИПАРД). Јоксимовићева је изјавила да је Србији из ИПАРД фондова од 2015. до 2020. године на располагању 175 милиона евра, те да влада чини све да испуни услове за добијање акредитације у првој половини наредне године, пренео је Танјуг. Жучна полемика око новца из претприступних фондова за аграр започела је недавно када је обелодањено да је Европска комисија, после ревизије, привремено одбила акредитацију Србије.

Политика

23.09.2016 у 19:35

Јоксимовић: Захтев за акредитацију није одбијен

Захтев за акредитацију система за управљање претприступним фондовима ЕУ за пољопривреду, ИПАРД, није одбијен, изјавила је данас министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Јоксимовић је навела да је ревизорска мисија Европске комисије, која је у Србији била у мају, а августу послала извештај о недостацима који морају да се уклоне како би новац могао да се користи, те да ће, након што Србија пошаље план за њихово отклањање, бити обављена екстерна ревизија. „Поново ће мисија ЕК верификовати да ли су недостаци отклоњени. То је процес у оквиру истог захтева за акредитацију, што значи да Србија није одбијена”, навела је Јоксимовић у изјави Танјугу. Како је објаснила, нашој нашој земљи је из ИПАРД фондова ЕУ у периоду од 2015. до 2020. године на располагању 175 милиона

Економија

14.05.2016 у 08:05

Да ли је мекше срце тајкуна или генерала Петреуса

Ко је бољи газда: домаћи тајкуни или инвестициони фондови? Ово питање претходних дана мучи запослене у компанијама чији су послодавци домаћи бизнисмени који су запали у дужничко ропство. Aмерички инвестициони фонд ККР, чије је заштитно лице генерал Дејвид Петреус, бивши директор ЦИА, намерио је да откупом дугова домаћих тајкуна стекне власнички удео у појединим презадуженим српским предузећима или заради на продаји имовине. Јер, према подацима Народне банке Србије сваки пети привредник не измирује на време своје обавезе према банкама, па је у проблематичним кредитима заробљено 3,6 милијарди евра. Питали смо домаће економисте ко би боље управљао фирмом и да ли је мешке срце домаћег тајкуна или директора инвестиционог фонда. „Најмекше је срце државе, али то не значи да је то добро”,

Економија

11.05.2016 у 22:00

Менаџери хеџ фондова годишње зараде пола српског БДП-а

Пословна логика инвестиционих фондова, какав је и амерички ККР који се ових дана Србији препоручује да купи дугове пропалих тајкуна, врло је проста: „купи јефтино, продај скупо“. У међувремену, „утегни” фирму. А то значи смањи трошкове преко смањења запослених. И све то у року од три до пет година, колико траје инвестициони циклус. За Србију инвестициони фондови нису непознаница. Неки од њих на овдашњем тржишту већ су били послодавци. Последњи пазар за индустрију инвестиционих фондова у Србији је „Дунав храна група”, у оквиру које послују „Бамби–Банат”, „Књаз Милош”, Суботичка млекара и „Имлек”

Београд

06.03.2016 у 18:30

Стипендије им омогућиле да остваре снове и да помажу другима

Двадесетчетворогодишња је мастер студент психологије на Београдском универзитету. Две године старија Милица Пашић из Новог Сада тренутно усавршава знања на харфи на Моцартеум универзитету у Салцбургу у класи професора Стивена Фицпетрика. Њих две, на први поглед, немају готово ништа заједничко. Али, после погледа на неколико страна њихових густо куцаних биографија брзо се уочава спона – позамашан хуманитарни и волонтерски рад. Милица је после великих поплава, које су пре две године задесиле више крајева Србије, без много двоумљења одлучила да у Аустрији организује хуманитарни концерт. Циљ јој је био да прикупи новац за 24 колеге из поплављених подручја, који су као и она стипендисти Фонда за младе таленте. У науму је успела прикупивши 6.000 евра. – Није било једноставно да се

Друштво

08.02.2016 у 08:05

Политичко деловање под плаштом борбе за демократију

Фондација браће Рокфелер годишње издваја око 28 милиона долара за донације намењене цивилном друштву. Њихово деловање нарочито је усмерено на западни Балкан и јужну Кину. У последњих десет година српском НВО сектору даровали су 5,6 милиона долара, подаци су америчког Фондација центра. За деловање на западном Балкану прошле године издвојено је 2, 25 милиона долара. Тако су се браћа Рокфелер попела на четврто место на листи највећих донатора српског цивилног друштва. Највише новца за Траг фондацију Према подацима Фондација центра у последњих десет година Рокфелер је највише новца даровао Траг фондацији (1,4 милиона долара). У финансијском извештају за 2014. годину ове организације стоји да им је годишњи буџет износио готово 1,3 милион евра, а њихове донације другим

Друштво

03.02.2016 у 22:05

Инсинуацијама на „Политику”

Замислите слику: средовечни високообразовани Београђанин дубоко у ноћи тумара Улицом кнеза Милоша, тражећи Кућу људских права како би на њој искалио бес. Уздржавао се чак две недеље, колико је прошло од када је у „Политици” прочитао последњи од четири текста о финансирању невладиних организација из страних фондова. Како више није могао да се контролише, овај просечни читалац „Политике” дохватио је камен и разбио стакло на њиховим просторијама. Овако би изгледала реконструкција догађаја који се одиграо 22. јануара, ако би истрагу водили активисти Куће људских права, или они који су се загледали у карикатуру Предрага Кораксића Коракса, објављену у листу „Данас”. – Напади су и кулминација кампање које против организација цивилног друштва води државни лист „Политика” користећи методе из

Друштво

16.01.2016 у 09:05

На ваше увреде могу да одговорим само бројкама

Разумем незадовољство невладиних организација о чијем је финансирању „Политика” писала у досијеу „Путеви америчког новца у Србији”. Нису навикли да се било ко у Србији бави овом темом на основу чињеница и бројки, уместо стереотипних оптужби. Свако уређено грађанско друштво, међутим, подразумева транспарентност у финансирању не само партија и политичара, него и медија и невладиних организација. Зато не разумем зашто се моји критичари опиру објављивању чињеница. Да ли је могуће да мисле да само њихове организације треба изузети из начела транспарентности? Да правила за њих не важе?

Друштво

15.01.2016 у 08:05

Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији”

Поводом текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”, објављеног у нашем листу 8. јануара, реаговало је Независно друштво новинара Војводине: „Истраживачки” текст „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова“ обилује нетачним и произвољним информацијама, као и злонамерним интерпретацијама, што и није чудно, јер је очигледно циљ овог текста (као и целог „истраживачког серијала“) да таргетира „стране плаћенике“ и „издајнике“ , а не да информише грађане или покрене дебату о одређеној теми у јавности. Тим пре јер је тема о којој је реч у Србији присутна још од доласка злочиначког режима Слободана Милошевића на власт, а националисти, десничари и екстремисти користе је да би таргетирали непријатеље. Неки људи су атрибут

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

26.02.2021 у 23:26

Мултимедијални спектакл „Немањићи”

26.02.2021 у 22:46

На Косову у 2020. години 35 напада на новинаре, подигнуто пет оптужница

26.02.2021 у 22:29

Ухапшен возач осумњичен да је прегазио младића

26.02.2021 у 22:02

На протесту у Скопљу ухапшено осморо, повређено седам полицајаца

26.02.2021 у 22:00

Пандемија и јавни дуг

26.02.2021 у 21:59

Русија почела да производи „Спутњик Ве” у спреју