Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,95	118,66	118,3
100,9	101,5	101,2
104,86	105,49	105,18

Магазин

16.07.2018 у 08:00

Прва помисао обичног грађанина јесте да је потребно да се више ангажује полиција како би дрогу „склонила са улице”. Према извештајима медија, полиција је прилично успешна и редовно видимо да је ова или она група дилера ухапшена, а одређена количина дроге заплењена. Међутим, овај приступ, који се стручно зове „репресивни модел”, и који јесте важан, ипак има ограничене могућности и није решење проблема. Корист од предавања и полиције Сматра се да полиција и царина, удружено, могу да уклоне од 20 до 25 одсто дроге која се дистрибуира младима. Како преосталој количини дроге која стигне до тржишта, према законима понуде и потражње, скочи цена, укупна зарада од доспеле дроге неутралише губитак. С друге стране, веће цене делују стимулативно на произвођаче, шверцере и дилере, тако да

Магазин

14.07.2018 у 10:00

Словачка традиција у Селенчи

Облачење колоритне и богате ношње свакодневна је навика Словака који у селу Селенча живе пуних 260 година. Зузана Золарек (71) из овог села у јужнобачком округу, у општини Бач, једна је од малобројних жена, која ручно израђује традиционалну словачку ношњу. Селенчанке се могу видети у широким сукњама како журно на бициклу из центра села хитају у баште, да кувају ручак… О чувању идентитета кроз материјално наслеђе и богате ношње говори се не само у породицама већ и у основној школи „Јан Колар”, а фолклор је једна од омиљених ваннаставних активности. Андријана Цветићанин 10 ПИТАЊА: О НАГРАДАМА И КАЗНАМА Сваки неуспех – прилика да се нешто научи (Фото: Пиксабеј) Многи родитељи не знају како да на одговарајући начин награде успешно дете и како да се поставе према онима који

Магазин

13.07.2018 у 13:15

Злато између четника и партизана

Тона овде, тона тамо, са златом се разбацивало у многим политичким догађајима, превратима, револуцијама. Драгоцени метал имао је драгоцену улогу за многе политичке покрете, организације на турбулентном Балкану у 20. веку, а у тајне политичке моћи и новца ушао је наш публициста Милош Тимотијевић, чија је књига „ Злато четника и партизана – деконструкција једног мита” („Службени гласник”) управо изашла из штампе. За наш лист је представио неке од анализа и закључака до којих је дошао бавећи се не само политиком већ и улогом злата коју има и на сваког појединца. 1. Веома је раширено убеђење да је пуч 27. марта 1941. организован уз активну подршку британске обавештајне службе и злата које је уложено у овај политички пројекат, као и у слична дешавања у Србији почетком 21. века. Да ли су

Магазин

13.07.2018 у 08:15

Ниче нови Бејрут

Либан су тридесетих година прошлог века називали „Швајцарском истока” и мада под француским протекторатом – земља је била у процвату. Ницале су виле, палате, паркови – и корниш, шеталиште уз море. Светски капитал се сливао у земљу банака, један за другим ницали су хотели („Сент Жорж”, „Фениција”, „Алказар”), коцкарнице, казина, бистрои, сук. Богаташи су са свих страна долазили у Бејрут да се проведу. У то доба однос становништва био је: 53 одсто хришћана и 47 одсто муслимана... Угодан живот и благостање постепено су почињали да нарушавају политички неспоразуми, а 1975. године букнуо је грађански рат. Трајао је дуго и однео много људских жртава. Демаркационом линијом која се протеже преко трга Мартир, град се подели на источну –хришћанску, и западну – муслиманско подручје. У неповрат

Магазин

13.07.2018 у 13:38

Нема безопасног „добацивања”

Познати београдски сликар Слободан Данче Мановић имао је чудан обичај да када крај кафанске баште промакне лепа девојка или жена устане, подигне чашу као за здравицу, поклони се и изусти – „Честитамо на лепоти!” Без кревељења. Искрено. Последице су биле још чудније: уместо да му нека од њих опаучи шамарчину, или бар да се обрецне, поред новинарске крчме у сенци здања „Политике”, из дана у дан дефиловало је све више њих, а неке чак и по неколико пута дневно! Опасни комплименти Можда му је „добацивање” честитим женама било унапред опроштено, јер је био мио човек и уредан, увек беспрекорно одевен боем, који тим својим комплиментом никада није прелазио границе уљудног, или зато што су лепе пролазнице у таквом гесту, за разлику од свакодневних простаклука којима су обасипане,

Магазин

12.07.2018 у 08:15

Сабља за хероја Добруџе

Стеван Хаџић је рођен 1868. године у Београду. Настављајући породичну војничку традицију, у Српско-бугарском рату је учествовао као ђак-добровољац Тимочког пешадијског пука. После свршене гимназије, 1886. уписао се у 19. класу Војне академије. Након стицања чина артиљеријског потпоручника, упућен је у Русију на стручно усавршавање. Руско министарство војно га је прво распоредило на стажирање у Костроми, након чега је примљен на Николајевску генералштабну академију (класа 1891–1895). Вртоглава каријера Након повратка у Србију почиње његова вртоглава војничка каријера: од водника у артиљеријском пуку, до 1910. напредовао је до шефа Генералштабног одсека и начелника Министарства војног. Исте године је постављен за војног изасланика у Петрограду, где је остао до почетка

Магазин

11.07.2018 у 13:15

Остао веран лајковачком завичају

Питате ли познатог писца Радована Белог Марковића зашто је остао да живи и ствара у Лајковцу, а могао је у Београду или другде, одговориће у секунди: – Мени је овде лепо, и никад нисам осећао било какву тескобу. Ако ми треба Београд, ето ме у њему за сат времена. Близу су ми и други градови. Лајковац, Колубара, моје село Ћелије, Ваљево, па Повлен, Дивчибаре су оно што волим, чему се сваког јутра обрадујем, и зато сам ваљда и остао веран завичају. И те како се може стварати у малом месту. Битно је шта радите, а не где то чините. Писац романа и приповедака, некада угледан новинар ваљевског листа „Напред”, којег су колеге изузетно цениле, управник библиотеке у овом симпатичном месту. То је, у најкраћем, његова радна биографија. – Моја душа су Ваљево, Колубара, Лајковац и цео тај

Магазин

11.07.2018 у 08:15

Тамо где су хајдуци пресрели бабу

Током неколико дана проведених на Бабином зубу, тешко је одлучити шта је овде лепше и живописније: приче и предања мештана овог дела Старе планине, гостољубивост и укусна јела или дивља природа. Смештен сам у планинарском дому, а у разговору са мештанима сазнајем како је овај топоним на Старој планини добио име. Предање каже да су овим путевима некада Турци преносили благо из Тимочке крајине, преко Дервена за Турску. На том путу често су их пресретали хајдуци и одузимали им дукате. Турци су се онда досетили, нашли неку држећу бабу, и уместо њеног пртљага натоварили је дукатима, а када би им она посао одрадила – богато су је награђивали. Војни пут То се понављало више пута и хајдуцимa неко дојави да она помаже Турцима у преношењу блага. Хајдуци су, потом, пресрели жену на неком

Магазин

06.07.2018 у 13:15

Пази, „птичица” сачувало успомене

Свака фотографија је прича за себе. То су трајне успомене, подсећање на давно прохујало време кад је одлазак код фотографа био празник за целу породицу. Колико су чувени новосадски мајстори фотографије с краја 19. и почетком 20. века, могли да наслуте да фотографисањем значајних, али и обичних људи граде темеље новог доба и новог, у то време прилично скупог заната? Учили занат по Европи Чим је фотографија „ушла у народ”, фотографи су имали све више посла. Фотографски атељеи сачували су велико благо и бројне ликове сачували од заборава. Официр са сабљом Са зидова, из рамова благи осмеси или озбиљна лица. Гледамо слику на којој је извесни Душан Јанковић у војничкој одори. Утегнут, сабља, чизме изгланцане да у њима можеш да се огледаш. Усликао га је, у свом атељеу,

Магазин

06.07.2018 у 08:15

Колач за подвижнике

Стара изрека тврди да су најлепше ствари на свету оне бесплатне – или барем оне најједноставније. Рецимо, као што је уживање у нетакнутој природи и опојном, чистом ваздуху, спокоју манастирског дворишта под крошњом старог дрвета, погледу на море и слаткоћи домаћих колача. Такво искуство смо доживели у Паштровићима. У тишини манастира Прасквица, изнад Милочера, ослушкивали смо гласове птица и јагањаца, онда се попели узаним и стрмим Јегоровим путем до врха Челобрда, са којег поглед пада равно доле на острво Свети Стефан па даље клизи по бескрајној пучини и, најзад, погостили се крцкавим руштулама. За Прасквицу кажу да је „срце Паштровића”, српског племена које је населило овај део део приобаља Јадрана пре једног миленијума, и 1050. изградило цркву и манастир на зеленим падинама

Пријавите се на нашу маилинг листу