Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Друштво

06.05.2017 у 18:58

Одржане комеморације у Хартхајму и Ашаху

ЛИНЦ - Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић положио је венце код спомен плоче страдалим Србима у некадашњем центру за еутаназију у дворцу у Хартхајму у општини Алковен. Он је положио венац и страдалим Србима у Првом светском рату у некадашњем аустроугарском логору ''Ашах''. Комеморацијама су присуствовали кадети Војне академије и студенти Криминалистичко - полицијске академије, као и ученици Гимназије из Бруса који су победили на такмичењу ''Да рат остане само игра''. Председница Удружења заточеника КЛ Маутхаузен Србије Тамара Ћирић рекла је да је према подацима Арчибалда Рајса и докторке Славке Михајловић у ''Ашаху'' било заточено 25.000 Срба - ратних војних заробљеника и цивилних интернираца. Према њеним речима, број оних који

Србија

05.05.2017 у 22:00

Писмо храброг ратника

Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст. Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са својим сељанима кренуо да државу брани.

Друштво

30.04.2017 у 17:48

Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице

ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима. Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи. Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том месту и напомиње да је у Јиндриховицама страдало 7.100 Срба, док на Зејтинлику у Грчкој лежи око 5.000 српских душа. Највише је у логору било Срба, поред Руса и Италијана, каже Ранђеловић, наводи да

Србија

28.04.2017 у 22:00

Са Пацифика на Дрину

Извештавајући о чувеној бици између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на планини Јагодња поред Дрине, „Политика” је у броју од 21. августа 1914. (по старом календару) на првој страни објавила вест: „ЧЕДА ПАВИЋ – Још једна жртва”. Ко је био тај, данас углавном заборављен, човек чију је погибију тадашња редакција овог листа издвојила као посебну, међу око 800 припадника Прве српске армије који су, у сукобу са Шестом аустроугарском армијом, тамо оставили своје животе?

Друштво

21.04.2017 у 20:11

Трст – спона Срба и Италијана у рату и миру

Житељи Трста, као и гости овог италијанског града, од 11. јула моћи ће да више сазнају о страдањима нашег народа и значајној улози Срба у Великом рату. У згради Регионалног савета у Трсту биће постављена изложба „Србија и Срби 1914–1918”, најављено је на конференцији за новинаре одржаној у Архиву Србије. Том приликом ће јавности бити представљена значајна историјска грађа из нашег архива, али и из богате ризнице Српске православне црквене општине у Трсту.

Србија

16.04.2017 у 10:00

Пропаст лађе „Делиград”

Током рата на бојиштима не пропада само жива сила, него и направе које је људски ум направио за мирнодопске потребе, а које су за свог постојања биле необично познате и од људи поштоване. Тако се догодило и са „Делиградом“. Кобилица ове славне лађе је изгледа положена у Француској за потребе Италије 1836, и поринута под именом „Пјаченца”, као речни реморкер на реци По. Због године изградње спада у прву групу најстаријих европских, речних парњача. Царски Руси је купују 1853. године. У то доба док још није постала наша њоме је више пута пловио Дунавом до Царствујушчег града Вијене (Беч) и назад и наш кнез Милош Обреновић I, о чему су наши најстарији лађари често приповедали и показивали на бродски астал и столицу где би стари кнез обично седео или обедовао. На предлог кнеза Михаила

Србија

01.04.2017 у 20:30

Одговор који је Давида Коена коштао живота

Давид А. Коен је био први адвокат међу београдским Јеврејима, а трећи од Јевреја који је свршио правни факултет на Великој школи у Београду. Како кажу они који су га познавали, био је интелигентан, по природи прожет идеалима, врло импулсиван, српски родољуб и велики патриота. У „Споменици погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и Првом светском рату 1912 -1918.” наведено је да „доказа о томе имамо у његовим беседама“ у јеврејским храмовима у Београду, Шапцу, и Пожаревцу, у свечаним приликама.

Србија

25.03.2017 у 20:00

Брат Пјер

Наш познати академик, професор биологије и оснивач Физиолошког института при Београдском универзитету (1910) био је Иван Ђаја (1884–1957), син поморског, а касније и речног капетана Боже Ђаје (1850–1914), Србина родом из Дубровника. Мајка му је била Делфина Депоа-Анже (1861–1902), братаница једног француског бродовласника. Њихово прво дете био је Иван. Млада породица Ђаја долази у Београд, 1890, да Божа преузме команду над нашом најславнијом речном лађом „Делиград”.

Друштво

22.03.2017 у 16:56

Књига о српско-грчким односима између 1912. и 1918. године

Књига „Српско-грчки дипломатски и савезнички односи 1912-1918” др Александре Пећинар је промовисана у београдском Дому Војске Србије. Амбасадор Грчке Илијас Илијадис је истакао да је опште уверење да су српско-грчки односи традиционално добри. – Међутим, такво убеђење представља и замку, јер умемо да занемаримо чињеницу да је неопходно да радимо на нашим односима, да их развијамо и унапређујемо. Исти синдром постоји често и међу члановима породице, када односе с најближима сматрамо загарантованим – рекао је господин Илијадис и подсетио да ауторка књиге управо осветљава тај однос међу двема пријатељским државама током ратова почетком 20. века, који су у великој мери обликовали пут Србије и Грчке до данашњих дана. Рецензент историчар др Миле Бјелајац је истакао да је ова књига

Србија

18.03.2017 у 11:21

Преко света до Солунског фронта

Спасоје Тешић је био једно од седморо деце Стевана и Станице из Доње Врбаве, села на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу. Старији брат Срећко је завршио права и био судија у Прокупљу, па је узео Спасоја да га одшколује. Тако је овај успео да заврши војну академију у Београду у класи чији су официри представљали важан командни кадар у ратовима од 1912. до 1918. године. Спасоје се највише дружио са Богданом Хајнцом, чувеним комитом у Македонији, и легендарним Драгутином Гавриловићем. У Првом балканском рату капетан Тешић је био командир митраљезаца у 10. пуку другог позива који је од Турака ослободио Нову Варош, Нови Пазар и Пећ. У Другом балканском рату се успешно борио против Бугара на подручју Сурдулице и Владичиног Хана, и зато је ванредно унапређен у мајора. Исте године,

Пријавите се на нашу маилинг листу