уторак, 13.11.2018.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	118,04	118,75	118,4
	104,05	104,68	104,37
	103,25	103,88	103,56

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 23:45

Таг: велики рат

Друштво

11.03.2018 у 10:33

Прегалац и учитељ, а не народни непријатељ

Бајина Башта – Да се неправда не заборави и не понови, а сећање на неправедно погубљеног прегаоца сачува. То је смисао управо објављене књиге „Милорад Алексић – Живот испуњен прегалаштвом”, аутора Зорана Жеравчића, ужичког новинара и публицисте. Памћење заиста заслужује Милорад Алексић (1875– 1944) родом Београђанин, који је у бајинобаштанском крају учитељевао и трага оставио. Он је у голготи Великог рата архиву Земљорадничке задруге Бајина Башта, чији је био један од оснивача, као војник успео на леђима да пренесе у одступању преко албанских гудура и сачува је, па напослетку врати одакле је и понео. Потом је свестрано деценијама доприносио развоју

Србија

10.03.2018 у 12:00

Исидор хајдуковао против окупатора

Ужице – Кад је Ужице 1918. године напуштао аустроугарски окупатор бежећи пред налетом српске војске, у град је међу првим ослободиоцима са својом дружином ушао један – хајдук. У народу знани Исидор Бајић (1891–1957), из шуме и одметништва током окупације борио се против Аустроугара и њихових доушника. Па кад је ослобођење наступало, Исидор је са балкона ужичке гимназије окупљеном народу говорио да предстоји ослобађање целе Србије, да неће бити нареза ни окупаторског режима... И испуни се брзо оно што овај хајдук Ужичанима рече (изузев нареза), али за Исидора ослобођење и живот у новој држави не донесе срећу. Кратко време он је са својом дружином провео у приспелој српској војсци, но убрзо почеше стизати притужбе да је палио, пљачкао, отимао. Бајић, да би спасао главу, реши да се

Србија

02.03.2018 у 22:00

Чувај ми децу, а жена ти џаба.

Чачак – Нема рата без победника и мученика, али у читанкама повесним ретко налазимо слово о срећи или чемеру обичног војника. Нешто од тога прибележио је капетан Радомир Цвијовић, командир Треће чете Десетог пука Српске војске. Учитељ из Дучаловића на Овчару, потоњи потпуковник и народни посланик, на рубове ратног дневника вођеног од августа 1915. до јануара 1916. уносио је и мала збитија као велике сведоке истине: неком рат, неком брат... Тако забележене приповести војника, иду овим путем... Прва... „Наредник је на Добром пољу познао на једном заробљеном Бугарину своје сукнене чакшире, које су код куће остале. Бугарин изјави, да је у том селу

Београд

28.02.2018 у 08:38

Век од херојства Гвозденог пука

Ово је година у којој се свет на организован, озбиљан и гласан начин опрашта од успомена на Први светски рат, изјавио је министар одбране Александар Вулин у Руском дому, на свечаној академији под називом „Гвозденом пуку у част”, поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата. Он је рекао да је претходне четири године Србија још једном преживела своју историју, своју голготу, победу и васкрсење, и за то време велики и моћни су покушали још једном да промене историју.„Покушали су да историјске чињенице прикажу другачије, да својом величином и бројношћу, силом као јединим оправдањем, поново препишу и напишу историју Првог светског рата, окриве жртве, а силнике прикажу као невине. Као у Првом светском рату, пре тачно 100 година, сила није победила”, рекао је министар одбране, преноси

Србија

24.02.2018 у 12:15

Ватрено крштење

Током Балканских ратова и Великога рата начелник војног санитета, српски пуковник др Роман Сондермајер (1861–1923), имао је три сина са супругом Станиславом: Владислава, потпуковника авијације; Тадију (1882–1967), нашег славног пилота ловца из Великога рата и најмлађег Станислава (1898, Београд –1914), који је, као и старији брат Тадија, похађао Другу мушку гимназију и био одличан средњошколац. Станислав се све време угледао на браћу која су му била очигледни узори, а особито на средњег брата јер му је по годинама био ближи. Поред тога, сва тројица су била задојена косовским заветом, чојством и јунаштвом. Ваља имати још на уму да су они, по мајчиној страни, унуци Димитрија Ђурића (1838–1893), ђенерала потоњих Обреновића. Школске 1913/1914, по свршетку шестог разреда гимназије (по

Србија

04.02.2018 у 14:55

Чету сам волео сто пута више него болницу.

Чачак – Рат бејаше минуо али је ожиљак на лицу Михаила Ирижанина остао да навек сведочи о страшноме боју, кад му је куршум избио око. Остави плуг и волове начас, и у ораници родне Прељине стаде да сведочи о свом страдању намернику Милану Шантићу. А овај то 1838. у Београду одштампа у свом ратном зборнику „Витези слободе”... На сам Лучиндан, 1915. посели смо село Кукавицу – приповедао је сељак у долини Чемернице која се кроз Прељину спушта ка Западној Морави. То беше рано 18. октобра, па смо читавог дана водили борбу. Предвече удари киша и стиже ноћ, тешка, хладна. У рововима ужас, нема одбране од поводња, те одем у неку кућицу. Са мном још неколико другова, волео сам карте и увек их носио у џепу. Кад, пред зору, нападоше Бугари и трефик се у неком усеку. На мој вод удари цео батаљон

Друштво

30.01.2018 у 20:35

Најтрагичнији дан у српској војној историји

Књига „Легет 1914” аутора Слободана Лазаревића, која говори о војничкој катастрофи која је потиснута у колективном сећању, представљена је у Дому Војске Србије у Београду. Битка се одиграла 6. септембра 1914. године, почетком Првог светског рата, а тог дана погинуло је или заробљено, подаци у литератури се разликују, између пет и седам хиљада војника из Тимочке дивизије. Како је рекао историчар проф. др Предраг Марковић, реч је о „најкрвавијем дану у српској војној историји”, најтежим губицима ако се посматрају по дану ратовања. Српска војска је пошла преко Саве на захтев савезника који су у лето 1914. године били у тешкој ситуацији на свим фронтовима. У прелазак преко реке се кренуло са Чеврнтије код Шапца на поље Легет у околини Сремске Митровице. Међутим, речни десант је

Култура

28.01.2018 у 22:00

Страдање Рома у Првом светском рату

У раздобљу 1914. до 1918. Роми су делили судбину српског народа. И они су у вихору Првог светског рата били захваћени општом мобилизацијом, на фронту гинули, били рањавани или заробљени. У њиховим редовима било је и војних бегунаца и дезертера, али и подофицира, нижих и виших официра. За своје заслуге и храброст одликовани су Албанском споменицом и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У Галерији науке и технике САНУ вечерас у 18 часова биће отворена изложба „Страдање Рома у Првом светском рату”, а уводну реч одржаће академик Зоран Петровић и аутор изложбе др Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома и генерални секретар Европске ромске уније. – За претходне четири године одржани су бројни скупови поводом годишњице Великог рата, али ниједан није био посвећен Ромима. САНУ је

Србија

27.01.2018 у 11:44

Наши учитељи у Француској

Није непознато да је српска младеж, у немогућности да се у окупирано домовини школује, похађала школе и факултете у земљама савезницама, понајвише у Француској. Иако у изгнанству и презаузета ратним операцијама, српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија просто вапити за школованим људима. Зато је, док су топови грували, организовала српске школе у градовима Француске, а њен специјални изасланик у Паризу на том послу је био Јован Жујовић, председник Српске краљевске академије. Међутим, само најупућенији знају да је у Паризу кратко време (од новембра 1917. до јуна 1918) излазио месечни лист „Учитељ” („L’instituteur), орган Удружења учитеља Срба, Хрвата и Словенаца. Текстови су објављивани на српском, ћирилицом, и на француском језику. Сваки број (или двоброј) имао је 32

Србија

14.01.2018 у 17:03

Батаљон смрти

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље... То се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт... Одоше ђаци у смрт...” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресијавају на сунцу... Овим словима чачански књижевник Антоније Ђурић описује ступање у бој славне српске јединице „Хиљаду триста каплара”. И додаје за „Политику”: – Већ после првих борби назван је „Батаљоном

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.11.2018 у 23:44

Дечак кога је ударила струја пребачен у Тиршову

12.11.2018 у 23:23

Крај Великог рата

12.11.2018 у 23:00

Тереза Меј о Брегзиту

12.11.2018 у 22:44

Ђоковић на старту Мастерса у Лондону бољи од Изнера

12.11.2018 у 22:22

У Италији отворен скуп о будућности Либије

12.11.2018 у 21:58

У израелском удару погођена телевизија Хамаса

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности