Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 24.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
0°C Snow
Београд
Последња измена 23:30

Таг: велики рат

Друштво
12.09.2018 у 10:45
Ратни дневник Луја Франше д’ Епереа
Књига „Мемоари. Солунски фронт, Србија, Балкан” маршала Франше д’ Епереа представљена је у француској амбасади. Домаћин промоције био је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони. Он је подсетио на значај овог дела, а о ратним мемоарима сабраним међу корицама говорили су и Војислав Павловић, директор Балканолошког института, и Клод де Сен-Пјер, унука Франше д’ Епереа, која која је приредила књигу. Она на овај догађај дошла у пратњи кћерке Флоријан де Сен-Пјер. Ратни дневник објавила је Издавачка кућа „Прометеј” поводом обележавања сто година од завршетка Првог светског рата. Унука чувеног француског маршала признала је да јој је драго што је допутовала у земљу која цени њеног деду и што је у прилици да сведочи о његовом  херојству. – Професор Павловић је долазио у
Друштво
11.09.2018 у 21:26
Представљен ратни дневник маршала Франше Депереа
Промоција ратног дневника „Мемоари: Солунски фронт. Србија.Балкан” маршала Франше Депереа, одржана је вечерас у Франсуској амбасади у Београду. Уз присуство бројних представника јавног живота у Србији, министра одбране Александра Вулина и председника САНУ Владимира Костића о књизи су говорили Клод де Сен-Пјер, унука Франше Депереа, амбасадор Француске у Београду Фредерик Мондолини и Војислав Павловић, директор Балканолошког института. Клод де Сен-Пјер је приредила књигу коју је објавила издавачка кућа Прометеј у оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата. Унука славног француског генерала казала је да је веома почаствована јер је у држави која веома цени њеног деду. „Драго ми ј што сам у прилици да сведочим о херојству мога деде. Професор Павловић је долазио у Париз и
Србија
08.09.2018 у 08:00
Човек међу људима
Ово је прича о припаднику легендарне чете 1300 ђака каплара Српске војске у Првом светском рату, носиоцу Албанске споменице, народном лекару врањског краја са стажом више од пола века, др Драгољубу Михајловићу. Рођен је 1895. године у Црквенцу, поморавском селу поред Свилајнца, у сиромашној сељачкој породици опредељеној да се деца школују. Када му је отац добио службу у Врању уписао се у Врањску гимназију, а Први светски рат му прекида школовање. Иако кратковид и слабо ухрањен стојички је поднео велике ратне жртве, борећи се храбро, иако је био хендикепиран због слабог вида. Са четом прелази Албанију уз огроман напор и последњим атомима снаге. Када се мало опоравио мудри људи га шаљу са Солунског фронта 1918. године у Француску на даље школовање. Студије медицине редовно, за пет година,
Београд
05.09.2018 у 23:51
Ратни пут Моравске дивизије
Српска ручна бомба, бајонети и разно друго оружје, шлемови, униформе, ордење, војне књижице, фењери, медицински прибор, млин за кафу, свећњак и још много других предмета употпуњених са више од хиљаду фотографија, од којих су неке први пут приказане, богата су документарна грађа од које је направљена изложба „Ратни пут Моравске дивизије 1914–1918”. Ова поставка Народног музеја из Лесковца, чији су аутори Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, а стручни сарадник Александар Динчић, отворена је у Галерији РТС-а. Изложба се бави српским војником, Моравцем. Када је избио Први светски рат и почела мобилизација, војни обвезници Моравске дивизије, још неопорављени од борби у балканским ратовима, уредно су се одазвали. Учествовали су првог ратног лета у чувеној Церској бици, а онда су се
Србија
31.08.2018 у 15:19
Давидовићу и Карађорђеве звезде и Легија части
„Желим да вас ово писмо затече у здрављу и задовољству. Ја вам нећи моћи да га пошаљем, јер се налазим у непријатељској земљи (Бугарској). Него пишем онако. Ако погинем можда ће се неко наћи да га пошаље. А ти Милице чувај име и образ, јер ако образ изгубиш, све си изгубила. И чувај дете, ако си га родила. Нешто си ми и о томе говорила пред одлазак. Ако си сина родила, а ја се жив не вратим у село, нађени му име Ратко, јер се уз рат родио. А ако је девојчица, нека буде Стана, по мајци... Ако имате што хране, добро сакријте, јер ће вам непријатељ све одузети. Овде хлеба ни од корова. Ми на фронту сада добијамо од Француза конзерве, па лепо. Сити смо и сад имамо пуно муниције. Ако се вратим, купићу ти шиваћу машину. Видео сам у Солуну силне шиваће машине. Све вас поздравља ваш Будо”, пише
Србија
24.08.2018 у 21:51
За мене нема смрти док ми отац не јави
Чачак – Велимир Ђ. Басарић, пешадијски мајор 33. класе Војне академије, погинуо је 28. октобра 1916. на Чукама (Солунски фронт) и сахрањен код цркве у селу Скочивару. Одликован златном медаљом и Карађорђевом звездом са мачевима. Био је необично храбар, неустрашив официр, бравурама силно подизао морал војника. Једног дана на Солунском фронту сео је на пањ према непријатељу који је на њега испалио око 40 граната, док је он мирно пушио. Кад су му пребацили да не треба да се излаже опасности, одговорио је: „За мене нема смрти док ми отац не јави.” Тако је и било. Тог, октобарског јутра 1916. изјутра позвао је официре свога батаљона да им да подушје пошто ће тога дана у 11 часова погинути, јер му је то у сну јавио пок. отац Ђока. Они су се смејали и у шали пили подушје. Ускоро,
Друштво
19.08.2018 у 14:36
Обележена 104. годишњица Церске битке
ЛОЗНИЦА - Код спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице данас је обележена 104. годишњица битке на Церу, прве савезничке победе у Првом светском рату. Државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, а осим њега, пошту су одали и венце положили и представници Мини старства одбране и Војске Србије, Лознице, Шапца, Крупња, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. У знак сећања на једну од најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату, до споменика је пешице стигла колона поштовалаца традиције и историје у традиционалном „Церком маршу”. Ђорђевић је поручио да данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату. Како је
Србија
11.08.2018 у 10:13
Немачким топовима тукао Немце
Миљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да је то најбољи Танасијевић, па ми предаде и један чланак о новим појединостима о ослобођењу Ниша, који је „Политика” објавила 1984. године, прибележио је књижевник и новинар Тихомир Нешић како је и сам сазнао за догађај с краја Првог светског рата, који сада за наш лист описује, Панчевац, Александар Аца Танасијевић, правећи увод причом о свом стрицу Миљку, рођеном у селу Заблаће у околини Чачка, по занимању учитељ и школски надзорник у драгачевском срезу. Додаје да је његов славни предак имао на својим плећима четири рата – Балканске, Први и Други светски, а деда Велисав учествовао је и у Руско-турском рату, док се по почетку Великог, Миљко
Србија
04.08.2018 у 10:00
Српски Гаврош
После оне прве кратке окупације наше престонице од аустроугарске војске, 2. децембра 1914. (по јулијанском календару), приликом тадашњег ослобођења Београда, капетан прве класе Љубомир К. Бели-Марковић (1885–1943), каснији међуратни ђенерал, напредовао је са митраљеским одељењем Четвртог коњичког пука „Великог кнеза Константина Константиновича”. Кретали су се према Калемегдану, јер се ту већ пробио и Други ескадрон истог пука. Противнички табор, чијих је јединица још било у граду, покушавао је да се понтонима пребаци на леву обалу Саве, али је тај њихов покушај био јаком ватром у потпуности онемогућен. Наши су их тукли са калемегданске стазе, која пролази целом дужином крај – од граната изроварене – савске обале. Недалеко од нашег поменутог коњичког пука, усред метежа, плотуна и борби,
Друштво
28.07.2018 у 22:00
Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи”
После прикупљања фотографија и докумената учесника Првог светског рата и дигитализовања картона носилаца Албанских споменица, Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године започео је нови пројекат: прикупљање имена и презимена страдалих и прављење базе меморијалне баштине из периода Великог рата. Идеја је да се кроз пројекат „Споменици јунака из Великог рата” направи јединствена база података о страдалима, као и о свим споменицима у земљи и иностранству везаним за овај ратни период: крајпуташима, споменицима културе, спомен-чесмама, спомен-плочама... Све локације, и гробља и меморијална баштина, биће унете на гугл-мапу, а подаци ће лако моћи да се претражују и биће део сајта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, на којем већ постоји велика база грађе везане за Велики
Почетна / Тагови
23.01.2019 у 23:44
Уметничко кроћење метала
23.01.2019 у 23:33
Концерт поводом кинеске Нове године
23.01.2019 у 23:30
Стоматолошки факултет добио најмодернији скенер
23.01.2019 у 23:30
Каква је будућност смедеревског „Хестила”
23.01.2019 у 23:30
Кокаин, адвокати, сведоци и заједнички непријатељи
23.01.2019 у 23:23
У Француској ускоро листа „Жутих прслука” за изборе за Европски парламент
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља