Издања Читуље
accessibility-tools
понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
21°C Ведро
Београд
Последња измена 13:52

Таг: велики рат

Друштво
26.01.2019 у 12:11
Документарац о Ристи Марјановићу, фотографу српске војске у Великом рату
Документарни филм „Радо иде Србин у војнике“ Војнофилмског центра „Застава филм“ премијерно је приказан синоћ у Комбанк дворани. Директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуковник Горан Иконић, поздрављајући публику, истакао је да је премијера уприличена поводом обележавања 140 година војне штампе и 70 година „Застава филма“ – куће која без прекида бележи војнички живот на овим просторима, негујући филмом традиције и чувајући сећања на наше славне претке. - Да није било Ристе Марјановића и његових фотографија ми данас не би имали јасну слику о јунаштву наше војске од Цера до Кајмакчалана, а свет не би имао потпуну представу о улози и значају српске војске у Великом рату и страдањима које је поднела, поручио је потпуковник Иконић. Документарни дугометражни филм, који је режирао
Друштво
21.01.2019 у 21:30
Сећање на мисију храбрих жена у Великом рату
Из Улице Џејмс број 39 у Лондону, места окупљања, преко удобног малог хотела у Паризу, немирног мора које је пресецао брод „Саидија”, којим су путовале у Солун, априла 1915. године из Енглеске у Крагујевац, њима потпуно непознати град непознате земље, стижу 42 волонтерке, предвођене Мејбел Синклер Стобарт. Тако почиње прича о једној од најзначајнијих мисија у пружању медицинске помоћи оболелим и рањеним војницима, али и цивилном становништву. „Мисија Стобарт” за шест месеци збринула је импозантних 20.000 пацијената. И у српској јавности готово потпуно је непозната.
Србија
19.01.2019 у 23:31
Одани пријатељ
Ретке су особе које пуно столеће од Великога рата, знају за француског пилота Робера Мартинеа (1886–1917). Одмалена се заносио летењем и када је авијација била у повоју почео је и он да се од 1909. њоме занима. Није се обесхрабрио чак и када је био повређен испавши из аероплана током такчмичења Париз–Брисел 1910. Имао је своју летелицу и свој аеродром тако да је могао на миру да се усавршава. Када је светска војна кренула 1914, Робер је био пилот у француској Трећој армији. С почетка 1915. године Французи су послали у Србију као војну помоћ своју ескадрилу МФ-99 под командом Рожеа Витра, у којој је био и Робер Мартине. Он је необично брзо у Србији постао драга и позната особа и то не само у војним круговима, јер је био простосрдачан, темпераментан и вољан да помогне свакоме. Док је
Србија
12.01.2019 у 19:41
Победници се враћају у отаџбину.
Минуше године чемерне и суре, неко навек клекну у балканском кршу а други осташе на ногама, Српска војска враћа се отаџбини. Победничка, јуначка, осакаћена и осокољена, иде на север, завичају своме. Ако рат уопште може имати лепше дане, то су ови. Описује их у дневнику Милета М. Продановић из Прањана код Чачка. „Петак, 5. октобар 1918. Дивизион је био у првом ешалону, креташе се лагано. Пут је био утабан од колона Тимочке дивизије које су прошле, па је удобан. Око девет часова време почиње да се мења, наоблачи се и ветар престаде дувати, црни облаци гомилаху се. Ми улазимо у клисуру Качаничку.
Србија
05.01.2019 у 21:04
Ратна срећа
Ка­да при­ча­мо о чој­ству и ју­на­штву срп­ске вој­ске, би­ли би­смо гре­шни а да не по­ме­не­мо и јед­ног од на­ших ве­ли­ких ју­на­ка из Бал­кан­ских и Ве­ли­ког ра­та ко­ји је ду­го пао у за­бо­рав. То је био ма­јор Ми­ха­и­ло – Ми­ка Ил. Ма­џа­ре­вић (1896–1965). По­сле Ва­љев­ске основ­не шко­ле и два раз­ре­да тр­го­вач­ке шко­ле, по­што је од ма­ле­на во­лео вој­не па­ра­де и уни­фор­ме, упи­сао се у Пе­ша­диј­ску под­о­фи­цир­ску шко­лу ко­ју је за­вр­шио као нај­бо­љи пи­то­мац 21. кла­се 1910. Зве­зди­це на епо­ле­та­ма углав­ном је до­би­јао са­бљом у бо­је­ви­ма и то за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­кој хра­бро­сти и по­зна­ва­њу он­да­шње рат­не так­ти­ке. Иако је имао вој­ну шко­лу, због сво­јих ју­на­штва и на­пре­до­ва­ња спа­дао је у та­ко­зва­не труп­не офи­ци­ре.
Србија
22.12.2018 у 13:43
Овејани Србин, Владимир Фијат
Панчево – „Ето, сад сам војник, добровољац српске војске. Да бих боље представио себе као борца другог позива, описаћу свој изглед, од главе: прави ’панама’ шешир, светлоплаво одело по ондашњој моди, плитке жуте ципеле са високим штиклама и широким пертлама које су при ходу лепршале и краћи зелени ’модл’ мантил. Ни војник ни грађанин, али ипак војник. После првог додира са непријатељем изменио сам донекле изглед. Обуо сам заплењене аустријске резервне лаке цокуле жуте боје, а мантил заменио шињелом непријатеља. Прву шајкачу ставио сам на главу тек после извесног времена. Скинуо сам је са једне крстаче пободене изнад погинулог српског ратника”. То пише Владимир Фијат, добровољац, другопозивац – борац четврте чете првог батаљона шестог пешадијског пука, паметан, спретан, који се служи са
Србија
15.12.2018 у 20:14
Бомбардовање Солуна 1916.
По свршетку албанске голготе, војска централних сила лагано је све више добијала вести о гомилању савезничких трупа свих родова крај лучке вароши Солун, која убрзо постаде, не само вишенародна, већ и вишеконфесионална права кошница. Ради што бољег уочавања тих кретања и њиховог ометања аеропланима, Немци су имали још и морнаричку цепелинску базу која је била смештена у Темишвару, који је тада био столећима у Аустроугарској монархији. База је била веома добро опскрбљена тако да се у њој производио и неопходни водоник, простим раздвајањем два основна елемента који чине воду. Непријатељи нису сматрали да у Краљевини Србији има икаквих објеката које ваља бомбардовати из ваздуха великим балонима, тако да су из темишварске базе само неколико пута извршили извиђања до слома српске
Синоћ у граду
08.12.2018 у 09:28
Две хиљаде Бокеља у одбрани Српства и отаџбине
Документарна изложба „Тамо далеко 1918–2018” посвећена стогодишњици од пробоја Солунског фронта и победоносном повратку у отаџбину представљена је у Малој галерији Дома Војске Србије. Никола Селаковић, изасланик председника Србије, оценио је да је реч о специфичној изложбеној грађи, делу људи које краси велики ентузијазам, љубав према отаџбини и поштовање према прецима. – Овом изложбом ми се одужујемо синовима нашег народа који су пре сто година, храброшћу, памећу, силином свога срца и оружја, донели Боки и том делу приморја дуго жељену слободу. Најдрагоценији део ове изложбе је управо чињеница да су овде пописана имена хероја који су положили животе на олтар отаџбине и олтар Српства – нагласио је Селаковић.   Он је подсетио да је 27. новембра 1918. године Збор у Котору донео
Србија
01.12.2018 у 14:00
Србија поднела највеће ратне жртве
„Србији је Први светски рат наметнут. Раздобље од 1903. године до почетка овог рата за њу представља крупан напредак, те су неки то раздобље назвали ’Периклеовом ером Србије’. Но, тај период успона нагло је пресечен. Сарајевски атентат Србију је затекао заморену, неприпремљену. У рат је ушла као жртва агресије. Борила се истовремено за ослобођење и уједињење Југословена који су живели под Хабзбурговцима...” „Велики рат Србије трајао је 51 месец. Од непуних 4,5 милиона предратних њених житеља погинуло је на фронту, умрло од рана и болести, истребљено од окупатора и нестало близу 1,2 милиона лица, што износи око 27 одсто. Србија тог доба је била умиралиште. Подаци варирају код разних аутора, али се поуздано зна да су губици Србије несравњено већи од осталих зараћених држава. После Србије
Синоћ у граду
01.12.2018 у 09:47
Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића
Студенти Фармацеутског факултета су се на свој начин придружили обележавању стогодишњице победе у Великом рату сећајући се истовремено научног и књижевног пута академика Стевана Јаковљевића. Све присутне у амфитеатру овог здања поздравила је проф. др Слађана Шобајић, декан, а онда су се за програм побринули будући фармацеути, у улози водитеља и наратора. Први старешина некадашњег Фармацеутског одсека у Београду и писац добро познате „Српске трилогије” био је човек заиста богате биографије о којој је говорила проф. др Ивана Спасовић из Архива САНУ. Јаковљевић је, подсетила је, рођен у Књажевцу 1890. и касније се истакао као одличан студент биологије, али и официр српске војске. Борио се у Првом светском рату, у Другом био заробљен у италијанским и немачким логорима. Књижевно име и
Почетна / Тагови
22.04.2019 у 13:51
Нови узлет Карлсенове каријере
22.04.2019 у 13:33
Ухапшене три особе због шверца кокаина на броду Јадран
22.04.2019 у 13:13
Влада Србије упутила милион евра за помоћ Нотр Даму
22.04.2019 у 13:09
Нова експлозија у Шри Ланки
22.04.2019 у 12:54
Роналдо: Остаћу у Јувентусу 1.000 одсто
22.04.2019 у 12:38
Пропао и трећи покушај продаје хотела „Озрен” у Нишкој Бањи
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља