Издања Читуље
уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
7°C Ведро
Београд
Последња измена 23:25

Таг: велики рат

Србија
08.09.2018 у 08:00
Човек међу људима
Ово је прича о припаднику легендарне чете 1300 ђака каплара Српске војске у Првом светском рату, носиоцу Албанске споменице, народном лекару врањског краја са стажом више од пола века, др Драгољубу Михајловићу. Рођен је 1895. године у Црквенцу, поморавском селу поред Свилајнца, у сиромашној сељачкој породици опредељеној да се деца школују. Када му је отац добио службу у Врању уписао се у Врањску гимназију, а Први светски рат му прекида школовање. Иако кратковид и слабо ухрањен стојички је поднео велике ратне жртве, борећи се храбро, иако је био хендикепиран због слабог вида. Са четом прелази Албанију уз огроман напор и последњим атомима снаге. Када се мало опоравио мудри људи га шаљу са Солунског фронта 1918. године у Француску на даље школовање. Студије медицине редовно, за пет година,
Београд
05.09.2018 у 23:51
Ратни пут Моравске дивизије
Српска ручна бомба, бајонети и разно друго оружје, шлемови, униформе, ордење, војне књижице, фењери, медицински прибор, млин за кафу, свећњак и још много других предмета употпуњених са више од хиљаду фотографија, од којих су неке први пут приказане, богата су документарна грађа од које је направљена изложба „Ратни пут Моравске дивизије 1914–1918”. Ова поставка Народног музеја из Лесковца, чији су аутори Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, а стручни сарадник Александар Динчић, отворена је у Галерији РТС-а. Изложба се бави српским војником, Моравцем. Када је избио Први светски рат и почела мобилизација, војни обвезници Моравске дивизије, још неопорављени од борби у балканским ратовима, уредно су се одазвали. Учествовали су првог ратног лета у чувеној Церској бици, а онда су се
Србија
31.08.2018 у 15:19
Давидовићу и Карађорђеве звезде и Легија части
„Желим да вас ово писмо затече у здрављу и задовољству. Ја вам нећи моћи да га пошаљем, јер се налазим у непријатељској земљи (Бугарској). Него пишем онако. Ако погинем можда ће се неко наћи да га пошаље. А ти Милице чувај име и образ, јер ако образ изгубиш, све си изгубила. И чувај дете, ако си га родила. Нешто си ми и о томе говорила пред одлазак. Ако си сина родила, а ја се жив не вратим у село, нађени му име Ратко, јер се уз рат родио. А ако је девојчица, нека буде Стана, по мајци... Ако имате што хране, добро сакријте, јер ће вам непријатељ све одузети. Овде хлеба ни од корова. Ми на фронту сада добијамо од Француза конзерве, па лепо. Сити смо и сад имамо пуно муниције. Ако се вратим, купићу ти шиваћу машину. Видео сам у Солуну силне шиваће машине. Све вас поздравља ваш Будо”, пише
Србија
24.08.2018 у 21:51
За мене нема смрти док ми отац не јави
Чачак – Велимир Ђ. Басарић, пешадијски мајор 33. класе Војне академије, погинуо је 28. октобра 1916. на Чукама (Солунски фронт) и сахрањен код цркве у селу Скочивару. Одликован златном медаљом и Карађорђевом звездом са мачевима. Био је необично храбар, неустрашив официр, бравурама силно подизао морал војника. Једног дана на Солунском фронту сео је на пањ према непријатељу који је на њега испалио око 40 граната, док је он мирно пушио. Кад су му пребацили да не треба да се излаже опасности, одговорио је: „За мене нема смрти док ми отац не јави.” Тако је и било. Тог, октобарског јутра 1916. изјутра позвао је официре свога батаљона да им да подушје пошто ће тога дана у 11 часова погинути, јер му је то у сну јавио пок. отац Ђока. Они су се смејали и у шали пили подушје. Ускоро,
Друштво
19.08.2018 у 14:36
Обележена 104. годишњица Церске битке
ЛОЗНИЦА - Код спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице данас је обележена 104. годишњица битке на Церу, прве савезничке победе у Првом светском рату. Државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, а осим њега, пошту су одали и венце положили и представници Мини старства одбране и Војске Србије, Лознице, Шапца, Крупња, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. У знак сећања на једну од најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату, до споменика је пешице стигла колона поштовалаца традиције и историје у традиционалном „Церком маршу”. Ђорђевић је поручио да данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату. Како је
Србија
11.08.2018 у 10:13
Немачким топовима тукао Немце
Миљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да је то најбољи Танасијевић, па ми предаде и један чланак о новим појединостима о ослобођењу Ниша, који је „Политика” објавила 1984. године, прибележио је књижевник и новинар Тихомир Нешић како је и сам сазнао за догађај с краја Првог светског рата, који сада за наш лист описује, Панчевац, Александар Аца Танасијевић, правећи увод причом о свом стрицу Миљку, рођеном у селу Заблаће у околини Чачка, по занимању учитељ и школски надзорник у драгачевском срезу. Додаје да је његов славни предак имао на својим плећима четири рата – Балканске, Први и Други светски, а деда Велисав учествовао је и у Руско-турском рату, док се по почетку Великог, Миљко
Србија
04.08.2018 у 10:00
Српски Гаврош
После оне прве кратке окупације наше престонице од аустроугарске војске, 2. децембра 1914. (по јулијанском календару), приликом тадашњег ослобођења Београда, капетан прве класе Љубомир К. Бели-Марковић (1885–1943), каснији међуратни ђенерал, напредовао је са митраљеским одељењем Четвртог коњичког пука „Великог кнеза Константина Константиновича”. Кретали су се према Калемегдану, јер се ту већ пробио и Други ескадрон истог пука. Противнички табор, чијих је јединица још било у граду, покушавао је да се понтонима пребаци на леву обалу Саве, али је тај њихов покушај био јаком ватром у потпуности онемогућен. Наши су их тукли са калемегданске стазе, која пролази целом дужином крај – од граната изроварене – савске обале. Недалеко од нашег поменутог коњичког пука, усред метежа, плотуна и борби,
Друштво
28.07.2018 у 22:00
Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи”
После прикупљања фотографија и докумената учесника Првог светског рата и дигитализовања картона носилаца Албанских споменица, Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године започео је нови пројекат: прикупљање имена и презимена страдалих и прављење базе меморијалне баштине из периода Великог рата. Идеја је да се кроз пројекат „Споменици јунака из Великог рата” направи јединствена база података о страдалима, као и о свим споменицима у земљи и иностранству везаним за овај ратни период: крајпуташима, споменицима културе, спомен-чесмама, спомен-плочама... Све локације, и гробља и меморијална баштина, биће унете на гугл-мапу, а подаци ће лако моћи да се претражују и биће део сајта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, на којем већ постоји велика база грађе везане за Велики
Србија
28.07.2018 у 10:17
Споменик грчком сељаку
У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен... Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису.    
Србија
07.07.2018 у 08:00
Немогући Србин.
У Великоме рату сва наша избегла деца пре но што су наставила са школовањем у Француској, претходно су морала ићи у припремни једногодишњи разред. Тако је било и са Браниславом Браном Ил. Гојковићем, нашим међуратним професором Треће мушке гимназије у Београду. Док је ишао у једну од таквих припремних школа Сан-Жозеф у Марсељу да би се прехранио, јер оно што је од нашег посланства примао, ипак није било довољно, запослио се као кондуктер на марсељским трамвајима. Плата му је зависила од продатих карата. Марсељци су тада били као и ми данас: волели су да се што је могуће више шверцују, или што мање плате карту. Имали су обичај да уђу у трамвај на станици испред окретнице и плаћали карту која је била најјефтинија за једну станицу: само неколико суа (20 суа је један франак). Уместо да сиђу
Почетна / Тагови
24.09.2018 у 23:32
Жене и пензионери највише воде рачуна о уштеди струје
24.09.2018 у 23:25
Мигранти ће после Брегзита имати веће шансе за посао у Британији
24.09.2018 у 23:22
Грчка се дроновима бори против утаје пореза
24.09.2018 у 22:40
Санкције САД враћају новац олигарха у Русију
24.09.2018 у 22:30
Бање у РС биће доступније пацијентима из Србије
24.09.2018 у 22:16
Модрићу награда за најбољег фудбалера света
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља