Издања Читуље
accessibility-tools
субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
4°C Ведро
Београд
Последња измена 22:44

Таг: велики рат

Србија
23.02.2019 у 16:14
Велики јунак – мали Гаврило.
Необична је прича о најмлађем учеснику балканских ратова Гаврилу Кићевићу из Крагујевца. Овај деветогодишњак, син јединац војног лица, добровољно је кренуо с војском напустивши топлину дома, окружење и пажњу седморо сестара. Прикључио се српској армији и у истој јединици са својим оцем, међу трећепозивцима, био распоређен у околини ослобођене Косовске Митровице. Ту је, у непријатељски расположеном албанском окружењу, начинио и по војску значајан подвиг, због чега је произведен у каплара. Игром судбине, балкански ратови биће једини оружани конфликт у коме ће учествовати, иако у неборбеној улози. Дечак ратник, иако нешто старији, није војевао у Првом светском рату, који је убрзо наступио. У зрелим годинама дочекао је и Други светски рат, али су га оружани обрачуни и овога пута мимоишли.
Србија
11.02.2019 у 15:21
Неславан крај.
Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала на Солунском фронту и држала положаје са јужне стране Преспе. На северном делу језера и Перистера биле су утврђене бугарске и немачке јединице, које су скоро сваког дана слале велики моторни чамац до варошице Ресна, на источној обали језера ради извиђања и прибављања хране. Француски артиљерци беху кивни јер нису успевали да тај чамац погоде. Бабунски је неуспешно покушао да замоли команданта 122. дивизије пуковника Дешизела да му дозволи да са четворицом својих
Србија
26.01.2019 у 17:00
Бојни вапај
Када се дознало ко је извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914, истог дана па надаље, руљa je несметано уништавалa дућане и кафане чији су власници били Срби. Аустроугарске власти нису ималe поверења ни у своје лојалне раднике који су пореклом били Срби: они би их или отпуштали, или би их пребацивали на друга радна места, далеко од центра царства, негде по рубу државе. Занимљив податак нађосмо у сплитским новинама Novo doba, бр. 213, од 21. IХ 1920. Текст под називом „Вапај Јадрана” дала је извесна особа која се потписала псеудонимом Стари. Он је био – како је и сам  написао – православни Србин родом из Боке, који је ту и радио све до избијања Великога рата. Власти су га пребациле са службом на острво Хвар где није знао никог и није имао поверења ни
Друштво
26.01.2019 у 12:11
Документарац о Ристи Марјановићу, фотографу српске војске у Великом рату
Документарни филм „Радо иде Србин у војнике“ Војнофилмског центра „Застава филм“ премијерно је приказан синоћ у Комбанк дворани. Директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуковник Горан Иконић, поздрављајући публику, истакао је да је премијера уприличена поводом обележавања 140 година војне штампе и 70 година „Застава филма“ – куће која без прекида бележи војнички живот на овим просторима, негујући филмом традиције и чувајући сећања на наше славне претке. - Да није било Ристе Марјановића и његових фотографија ми данас не би имали јасну слику о јунаштву наше војске од Цера до Кајмакчалана, а свет не би имао потпуну представу о улози и значају српске војске у Великом рату и страдањима које је поднела, поручио је потпуковник Иконић. Документарни дугометражни филм, који је режирао
Друштво
21.01.2019 у 21:30
Сећање на мисију храбрих жена у Великом рату
Из Улице Џејмс број 39 у Лондону, места окупљања, преко удобног малог хотела у Паризу, немирног мора које је пресецао брод „Саидија”, којим су путовале у Солун, априла 1915. године из Енглеске у Крагујевац, њима потпуно непознати град непознате земље, стижу 42 волонтерке, предвођене Мејбел Синклер Стобарт. Тако почиње прича о једној од најзначајнијих мисија у пружању медицинске помоћи оболелим и рањеним војницима, али и цивилном становништву. „Мисија Стобарт” за шест месеци збринула је импозантних 20.000 пацијената. И у српској јавности готово потпуно је непозната.
Србија
19.01.2019 у 23:31
Одани пријатељ
Ретке су особе које пуно столеће од Великога рата, знају за француског пилота Робера Мартинеа (1886–1917). Одмалена се заносио летењем и када је авијација била у повоју почео је и он да се од 1909. њоме занима. Није се обесхрабрио чак и када је био повређен испавши из аероплана током такчмичења Париз–Брисел 1910. Имао је своју летелицу и свој аеродром тако да је могао на миру да се усавршава. Када је светска војна кренула 1914, Робер је био пилот у француској Трећој армији. С почетка 1915. године Французи су послали у Србију као војну помоћ своју ескадрилу МФ-99 под командом Рожеа Витра, у којој је био и Робер Мартине. Он је необично брзо у Србији постао драга и позната особа и то не само у војним круговима, јер је био простосрдачан, темпераментан и вољан да помогне свакоме. Док је
Србија
12.01.2019 у 19:41
Победници се враћају у отаџбину.
Минуше године чемерне и суре, неко навек клекну у балканском кршу а други осташе на ногама, Српска војска враћа се отаџбини. Победничка, јуначка, осакаћена и осокољена, иде на север, завичају своме. Ако рат уопште може имати лепше дане, то су ови. Описује их у дневнику Милета М. Продановић из Прањана код Чачка. „Петак, 5. октобар 1918. Дивизион је био у првом ешалону, креташе се лагано. Пут је био утабан од колона Тимочке дивизије које су прошле, па је удобан. Око девет часова време почиње да се мења, наоблачи се и ветар престаде дувати, црни облаци гомилаху се. Ми улазимо у клисуру Качаничку.
Србија
05.01.2019 у 21:04
Ратна срећа
Ка­да при­ча­мо о чој­ству и ју­на­штву срп­ске вој­ске, би­ли би­смо гре­шни а да не по­ме­не­мо и јед­ног од на­ших ве­ли­ких ју­на­ка из Бал­кан­ских и Ве­ли­ког ра­та ко­ји је ду­го пао у за­бо­рав. То је био ма­јор Ми­ха­и­ло – Ми­ка Ил. Ма­џа­ре­вић (1896–1965). По­сле Ва­љев­ске основ­не шко­ле и два раз­ре­да тр­го­вач­ке шко­ле, по­што је од ма­ле­на во­лео вој­не па­ра­де и уни­фор­ме, упи­сао се у Пе­ша­диј­ску под­о­фи­цир­ску шко­лу ко­ју је за­вр­шио као нај­бо­љи пи­то­мац 21. кла­се 1910. Зве­зди­це на епо­ле­та­ма углав­ном је до­би­јао са­бљом у бо­је­ви­ма и то за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­кој хра­бро­сти и по­зна­ва­њу он­да­шње рат­не так­ти­ке. Иако је имао вој­ну шко­лу, због сво­јих ју­на­штва и на­пре­до­ва­ња спа­дао је у та­ко­зва­не труп­не офи­ци­ре.
Србија
22.12.2018 у 13:43
Овејани Србин, Владимир Фијат
Панчево – „Ето, сад сам војник, добровољац српске војске. Да бих боље представио себе као борца другог позива, описаћу свој изглед, од главе: прави ’панама’ шешир, светлоплаво одело по ондашњој моди, плитке жуте ципеле са високим штиклама и широким пертлама које су при ходу лепршале и краћи зелени ’модл’ мантил. Ни војник ни грађанин, али ипак војник. После првог додира са непријатељем изменио сам донекле изглед. Обуо сам заплењене аустријске резервне лаке цокуле жуте боје, а мантил заменио шињелом непријатеља. Прву шајкачу ставио сам на главу тек после извесног времена. Скинуо сам је са једне крстаче пободене изнад погинулог српског ратника”. То пише Владимир Фијат, добровољац, другопозивац – борац четврте чете првог батаљона шестог пешадијског пука, паметан, спретан, који се служи са
Србија
15.12.2018 у 20:14
Бомбардовање Солуна 1916.
По свршетку албанске голготе, војска централних сила лагано је све више добијала вести о гомилању савезничких трупа свих родова крај лучке вароши Солун, која убрзо постаде, не само вишенародна, већ и вишеконфесионална права кошница. Ради што бољег уочавања тих кретања и њиховог ометања аеропланима, Немци су имали још и морнаричку цепелинску базу која је била смештена у Темишвару, који је тада био столећима у Аустроугарској монархији. База је била веома добро опскрбљена тако да се у њој производио и неопходни водоник, простим раздвајањем два основна елемента који чине воду. Непријатељи нису сматрали да у Краљевини Србији има икаквих објеката које ваља бомбардовати из ваздуха великим балонима, тако да су из темишварске базе само неколико пута извршили извиђања до слома српске
Почетна / Тагови
20.09.2019 у 22:42
„Моје окружење” и етно-џез мелодије
20.09.2019 у 22:30
Кијев неће да потпише „Штајнмајерову формулу”
20.09.2019 у 22:30
Више од 2.000 жена годишње умре од гинеколошких карцинома
20.09.2019 у 22:30
Ташмајданска пећина – неискоришћени туристички драгуљ
20.09.2019 у 22:24
Враћам се теми радничке класе
20.09.2019 у 22:00
Нови Трампов саветник преговарач за талачке кризе
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља