среда, 01.04.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,15	117,85	117,5
	106,26	106,9	106,58
	110,53	111,19	110,86

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 17:35

Таг: велики рат

Друштво

12.10.2019 у 19:00

Револуционар

Када је неминовност Великога рата била извесна, свако је желео да помогне у одбрани домовине. Србија је примала и добровољце. У добром делу добровољаца били су и момци које је Војна комисија одбацила из разних разлога. Један од таквих младића био је и Радомир Рада Вујовић (1895–1938). Стасао је у Пожаревцу, у бројчано великој породици ковача-колара Димитрија, који се доселио из банатског села Лесковице и брзо развио свој занат. По опредељењу био је члан Радикалне странке. Кућа са радионицом налазила се испод цркве на самом крају Радичевичевог сокака. Рада Вујовић је био добар ђак и другар. Приступио је подмлатку Српске социјал-демократске странке, на чијем је челу тада био Димитрије Туцовић (1881–1914). Желео је да студира медицину, али му је изгледа политика лагано постајала важнија

Друштво

28.09.2019 у 14:07

Обележена 101. годишњица пробоја Солунског фронта

СОЛУН – Комеморативни скуп поводом 101. годишњице пробоја Солунског фронта, одржан је данас на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, у присуству званичника из Србије и земаља савезница и грађана из свих крајева наше земље и региона. Обележавање једног од најславнијих тренутака српске историје почело је поменом који су српским херојима служили свештеници Грчке православне цркве, после чега су венце на спомен костурници положили чланови делегације Владе Србије и Војске Србије, званичници БиХ, чланови делегације Грчке, Француске, Велике Британије и Италије, представници удружења бораца и њихових потомака. Церемонији су присуствовали и питомци Војне академије и Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда који су извели химну Србију. Делегацију Србије предводио је

Друштво

28.09.2019 у 13:30

Одлазак учитеља с ученицима у рат

Учитељ Љубомир Симоничић забележио је шта је 1914. године чуо и видео. Не помиње ни место ни школу у којој се десио овај растанак, али помиње одлазак на Дрину и каже: „Мобилизација. Ђаци једне класе окупљени на зборном месту. Дошло је време да буду војници. Позвати су да крену у бој на границу. Појављује се њихов стари учитељ с пушком у руци. И он иде у бој, у трећем је позиву, његови ученици у првом. Раздрагани су. Очи им пуне суза. После здрављења и разговора, учитељ им поче говор речима: ’Мали моји ученици - јунаци! Куцнуо је час, када треба да се покажемо као јунаци, да смо достојни имена Српског. Дошао је час да осветимо Косово и да испунимо аманет наших неумрлих јунака Вељка, Синђелића, Рајића... Да покажемо да смо достојни потомци њихови. Наша браћа у Босни, Херцеговини, Банату и

Друштво

22.09.2019 у 13:45

Изложба „Србија у Великом рату” отворена у Културном центру Србије у Паризу

Изложба „Србија у Великом рату 1914-1918” отворена је у Културном центру Србије у Паризу, саопштило је данас Министарство одбране. У саопштењу се наводи да су изложбу, која је синоћ отворена, организовали Војни архив и Војни музеј Министарства одбране Србије, Историјски архив Пожаревац и Културни центар Србије у Паризу, а реализацију је омогућило Министарство културе и информисања Републике Србије. Капетан бојног брода Горан Петровић истакао је синоћ на свечаном отварању изложбе, да су организатори изложбе „чувари историје српске војске и да својим радом дају пун допринос да се сјајне и славне победе српске војске, извојеване у борбама за слободу, не забораве”. „Мало је народа било увек на правој страни историје, на страни добра. Мало је малих народа својим жртвовањем уписано

Друштво

10.08.2019 у 19:00

Живот за добро Краља и Отаџбине

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би с почетка првог Балканског рата постао официр. Претурио је Кирило преко плећа и Турски и Бугарски рат и у оба био рањаван. Потом је службовао у Краљеву, у 4. Коњичком пуку, одакле је отишао и у борбу против Аустроугарске. Одмах с почетка Првог светског рата, септембра месеца 1914. године, опет бива тешко рањен у борбама на Мачковом камену. „И ноћ проводимо на путу у колони. Ослушкујемо бахат коњских копита. То дивизијски ордонанси разносе заповести, све до јутра – дивног, сунчаног. На домаку смо Шанца, веле да су тамо трупе пуковника Петра Мишића. Артиљерија се одваја, а пред нама врх Јагодње планине – Мачков камен. Журним

Друштво

03.08.2019 у 21:00

Солунац Велин и регент Александар

Када је Велин Вучковић из села Доњег Статовца трећи пут био мобилисан 1914. године већ се ближио педесетој години. За собом је већ имао два балканска рата (1912. и 1913. године). Прошао је већ много ратних страхота, а његов пук је имао назив „Гвоздени пук” (Други пешадијски пук моравске дивизије „Кнез Михајло”). Овога пута као човек у годинама био је коморџија редов. Након величанствених победа српске војске 1914. године на Церу и у Колубарској бици, дошла је голгота српске војске 1915. године. Овога пута, осим моћне аустроугарске војске, нападају и Немци, а са истока Бугари. Његов пук прима главни удар Бугара кроз Македонију и брани правац Велес–Прилеп–Битољ–Струга–Драч, којим су Бугари хтели да овладају и пресеку повлачење српске војске преко албанских планина до Грчке и Солуна.

Друштво

28.07.2019 у 19:00

Убиство које је променило свет

Прошло је 105 година откако је, 28. јула 1914, српска краљевска влада из Беча добила телеграм следеће садржине: „Пошто краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту коју је предао аустроугарски посланик у Београду, царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољења својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом”. Овај телеграм није значио само објаву рата Србији. Он је значио и почетак Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет до тада видео.

Друштво

21.07.2019 у 14:16

Де Голов витез и српска мајка

Чачак – Поводом посете председника Француске Републике Емануела Макрона Србији, нижу се сећања на негдашње пријатељство два народа. Једно од њих прибележио је и чачански књижевник Антоније Ђурић у својој чувеној повесници „Солунци говоре”, описавши успомене Алексе Петровића који се, као осамнаестогодишњак из околине Младеновца, 1914. јавио у добровољце пошто није имао војни позив. И тако почео да дели судбину Српске војске у Првом светском рату, сведочећи касније овако... „Почетком јануара 1916. били смо у Фијери (Албанија). То је највећи пакао. Сместише нас у неке логоре, ограђене жицом. Логор чувају наши савезници са перушкама, берсаљери... Разапели смо наше исцепане шаторе на влажној ледини, без сламе смо, без хлеба, воде... Десет дана живели смо готово без ичега. Неки италијански

Друштво

17.07.2019 у 20:55

Наш човек у срцу хуманитарне мисије

Кемал спремао се да се због ситуације настале после Балканских ратова, врати у родни Истанбул, а Панчевац, магистар фармације Ђура Лакић купио је његову апотеку уз помоћ својих пријатеља, угледне београдске породице Бајлони. Посао је брзо развио и када је помислио да ће у Битољу годинама остати, избио је Први светски рат. Све до октобра 1915. Лакић ипак несметано ради, а онда се ратна ситуација погоршала за Србе. Војска се повлачила преко беспућа Албаније, а Ђура придружио својој браћи. Имао је само толико времена да кофер напуни неопходним стварима, закључа апотеку и нађе се у једном од последњих возова за Солун. У живописном лучком граду на обали Егејског мора среће се са великом групом земљака и ту укрцава на француску лађу која је наше невољнике требало да одведе у Бизерту. На

Србија

29.06.2019 у 19:00

Чим се Србин опорави он пева и игра

„Ми смо певали кад је било најтеже. Певали смо кад су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас и говорили: ’Какав диван народ!’ Певали смо кад смо умирали на острву Виду, певали смо кад смо гинули на Солунском фронту. Кад бисмо у рововима запевали, Бугари би престајали да пуцају. Зато смо ми народ који никад не може да пропадне.” Овако је о најтежим данима Великог рата и непоколебљивости српских ратника сведочила хероина Милунка Савић, „српска Јованка Орлеанка”, како су је звали Французи. Те њене речи забележене су у књизи „Ходочашће на Крф” аутора Љубомира Сарамандића, кустоса Српске куће на Крфу и књижевника. Ово дело пуно је упечатљивих прича о голготи српске војске у повлачењу преко Албаније, као

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

01.04.2020 у 17:33

Град ће санкционисати приватне вртиће који буду наплаћивали своје услуге

01.04.2020 у 17:27

Додик: Није време за панику, него за одговорност

01.04.2020 у 17:24

Русија развила систем који прати контакте људи са коронавирусом

01.04.2020 у 17:19

Прекршио меру продужене изолације, иде у притвор

01.04.2020 у 17:00

Волео бих да нас ова ситуација све зближи

01.04.2020 у 16:54

Више од 140 држављана Србије се вратило из Беча

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation