Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,96	118,67	118,32
100,28	100,88	100,58
103,91	104,53	104,22

Србија

07.07.2018 у 08:00

Немогући Србин.

У Великоме рату сва наша избегла деца пре но што су наставила са школовањем у Француској, претходно су морала ићи у припремни једногодишњи разред. Тако је било и са Браниславом Браном Ил. Гојковићем, нашим међуратним професором Треће мушке гимназије у Београду. Док је ишао у једну од таквих припремних школа Сан-Жозеф у Марсељу да би се прехранио, јер оно што је од нашег посланства примао, ипак није било довољно, запослио се као кондуктер на марсељским трамвајима. Плата му је зависила од продатих карата. Марсељци су тада били као и ми данас: волели су да се што је могуће више шверцују, или што мање плате карту. Имали су обичај да уђу у трамвај на станици испред окретнице и плаћали карту која је била најјефтинија за једну станицу: само неколико суа (20 суа је један франак). Уместо да сиђу

Србија

01.07.2018 у 15:29

У Скадру се за јело купити није имало ништа.

Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.” Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је артиљеријски наредник Милета М. Продановић (1883–1945) из Прањана код Чачка, напомињући да је увек био у борбеном делу батерије са командиром, а доцније у штабу са командантом одсечне артиљерије на положају, на осматрачници. „Све сам борбене ситуације и догађаје на бојном пољу могао лично видети и убележити у свој дневник”, вели овај народни и демократски првак, страдао на самом крају Другог светског рата, негде око Фоче, од потере КНОЈ-а. Следе записи о новим

Магазин

29.06.2018 у 13:15

Официри са Колубаре умирали у беди

Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом овогодишњег јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? Јунаци у боју, надничари у миру Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому Војске Србије. Претходне две изложбе истог аутора носиле

Србија

22.06.2018 у 22:00

Срби Мојсијеве вере у Великом рату

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина вели наша Библија”, прибележено је за потоње генерације у „Споменици погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”. Потомци Срба Мојсијеваца написаше још и да су доследни тим речима, од када су напустили своју рођену груду, били кроз сва времена добри грађани, свуда куд их је водио пут историје. Повест бележи да је Јевреја, српских ратника било још у Српско-турским ратовима од 1876–1878. године, али је њихова љубав за српску земљу дошла до пуног и свестраног изражаја у Балканским и Првом светском рату, када су као грађани и војници, стари и млади, примили своју дужност искрено и са самопрегоревањем.

Тема недеље

02.06.2018 у 22:00

На Капији слободе

Кајмакчалан – У туристичком водичу за северну Грчку, уз одредницу Ворас, стоји објашњење да је реч о зимском (ски) центру на самој граници с Македонијом. За путнике намернике из Србије Ворас је последња станица пред успон на Кајмакчалан – Капију слободе. Средином септембра 1916. године Кајмакчалан је био поприште једне од највећих, епских битака српске војске у Великом рату, која је окончана њеном величанственом победом. Тренутак када је први српски војник крочио на врх планине Ниџе (македонско име ове планине) значио је повратак у отаџбину. После две године жестоког ратовања, албанске голготе, опоравка на Крфу и борби на Солунском фронту, српска нога је одавде кренула у тријумфалан повратак у своју земљу.

Тема недеље

02.06.2018 у 22:00

Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника

Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углавном услед дејства бугарске артиљерије, што је била цена заузимања „капије слободе”, како су ослободиоци називали ову стратешку тачку на самој граници Бугарске и Македоније. Освојивши врх планине Ниџе, на надморској висини од 2.525 метара, српски ратници могли су да поново закораче на тло домовине, коју су морали да напусте непуних годину дана раније. Савезници који су одлучили да оформе фронт у

Тема недеље

02.06.2018 у 22:00

Споменици победе и опомене

У Грчкој се налази 17, a у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних који чувају сећање на Први светски рат и балканске ратове. Ти бројеви наводе се у Каталогу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у којем су побројани српски војни меморијали и места страдања изван територије наше земље. Из овог министарства за наш лист су навели да Србија нема закључене међународне споразуме с Грчком и Македонијом о заштити ових културних добара. Ипак, према Државном програму обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, може се видети да и грчке државне институције учествују у организацији комеморативних свечаности на српским војним меморијалима на тлу те земље. Истовремено, историчари указују на вредност ових

Србија

01.06.2018 у 22:45

Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива.

Чачак – Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше постављен за окружног начелника. У новом станишту, попут хеленских јунакиња, прикључила се бунтовницима. И, много година касније написала: „Никад не осетих живот тако интензивно, као у паланци за време окупације.” Овако Милица Баковић, библиотекарка из Чачка, отвара причу о ратној части и усуду прве модерне српске песникиње. Кћи чачанског учитеља, Даница Марковић (Чачак 1879 – Београд 1932), пролећа 1917. стала је уз раме топличким устаницима, али је после слома буне почео нови круг пакла за њу. Те судбинске дане лепе књижевнице описује, у сећањима 1932, њена учитељица Милена Бојовић.

Србија

26.05.2018 у 15:35

„Дош’о Шваба чак до Раље…”

Многе песме испеване на почетку Првог светског рата брзо су се пронеле и до нас у Панчеву. Фронт је био близу, рат је беснео и зато није могло бити ни речи о њиховом јавном певању, али су се оне често чуле кадгод су се састајали пријатељи, бележи у својој књизи „Записи старог Панчевца” хроничар ове банатске вароши Гига Стојнов, започињући приповест о стиховима који су испевани на фронту и у позадини ратних дешавања. Занимљиво је, додаје он, да су оне верно пратиле све догађаје на српском ратишту, тако да је одмах на почетку рата 1914. године била популарна песма: „Наша Сава, наша Дрина, Не сме Шваба на Србина…” А када је Аустроугарска војска, којом је командовао „фелдцајгмајстер” Поћорек, прешла у Србију и тамо била до ногу потучена, та велика победа српске војске, у народу је

Србија

05.05.2018 у 11:00

Човечни према побеђеном непријатељу

У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић, своју официрску част преносиле на своје ратнике захтевајући поштовање међународних правила о ратовању, што је довело да као народ будемо од противника поштовани, а од савезника цењени и вољени. У прилог томе Ђенић најпре помиње 1885. годину, време најжешћих борби између Србије и Бугарске, када је по Европи прикупљана помоћ у лековима и санитетском материјалу за нашег противника. Конвоји су били спремни да робу превезу до Софије, али се испречио фронт са српском војском. Тада на молбу Међународног црвеног крста краљ Милан Обреновић одобрава Војној команди да за један дан прекине рат, отвори

Пријавите се на нашу маилинг листу