недеља, 17.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,54	97,12	96,83
	108,59	109,24	108,91

Таг: велики рат

Друштво

01.08.2020 у 19:00

Историја у објективу војног свештеника.

„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…” Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику”1992. године, писала Марина Зековић. Томе додајући да се у фонду фотодокумената Војног музеја у Београду налазе оригиналне фотографије и мањи број поштанских разгледница које је у рату снимио

Друштво

28.07.2020 у 13:37

На данашњи дан Аустроугарска је Србији објавила рат поштом

Први светски рат почео је на данашњи дан 1914. године - Аустроугарска објава рата Србији стигла је на начин на који никада раније једна земља није објавила рат другој – поштом, тако да су је сви могли прочитати, а због чега у првом тренутку, многи ипак нису у њу поверовали. Никола Пашић, председник српске владе и министар иностраних послова, примио ју је у нишком хотелу „Европа”. Поштар који му је уручио ратну објаву касније је посведочио прве Пашићеве речи: „Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи.” Велики рат, како је називан до почетка Другог светског рата, један је од најзначајнијих ратова које је Србија водила и који заједно са Балканским ратовима био борба за ослобођење и уједињење, трајао је до 11. новембра 1918. године, подсећа историчар

Култура

19.07.2020 у 19:00

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Шта је то што је изгладнелом, болесном, српском војнику и беспомоћном народу у збегу од Аустроугара, Бугара и Арбанаса, уливало наду да ће пребродити неиздрживу албанску голготу и да ће на крају изаћи победоносан из готово немогуће ситуације Првог светског рата, питање је које одјекује више од стотину година. Један од најсмисленијих одговора дао је Жељко Поповић, аутор књиге „Крф, острво васкрсења Србије” (издање новосадског „Прометеја” и Радио-телевизије Србије) који је образложио да је српском народу у то време снагу давао пример, „опипљив и очигледан”. „У колони, дубоким сметовима, на превојима и у заседама албанских банди, поред празног казана, на узглављу болесничке постеље, били су његови узори: краљ Петар, престолонаследник Александар, војни команданти, војводе и генерали,

Друштво

18.07.2020 у 14:00

Двоје заборављених.

Чачак – Било је то на почетку Великога рата, 1914. Када воз писну и крете се из станице, они задрхташе обоје. Још неколико тренутака гледали су свога сина Милана док воз не измаче, и после су га само познали по белој марами којом им је махао из даљине. Кад воз већ оде погледаше се немо, а тај поглед говорио им је много. Нешто их је гушило у грлу и једна пређоше ћутке пут од станице до куће, па се ту као деца расплакаше. „Оде и он са осталом браћом” - рећи ће најзад чича Никола и приђе те нежно повуче жену, која се беше наслонила руком на сто и загледала се. Колико и колико ноћи нису спавали док га не подигоше. Био им је јединац, а они сироти радници. Обоје су ишли у једну фабрику у Београду, радили од јутра до мрака док су га школовали. Кад је после дугог и жељног

Друштво

13.07.2020 у 12:31

Срећа коју је донела слобода

После четири крваве ратне године српска војска у силовитом налету ослобађала је у јесен 1918. део по део отаџбине. Поражени окупатор безглаво се повлачио пред ослободиоцима. Са српским јединицама ступао је и Арчибалд Рајс, швајцарски професор, криминолог, публициста. Дошао је у Србију 1914. на позив српске владе да истражује злочине окупатора над цивилним становништвом, да би током ратних година упознао и заволео српски народ, с којим је остао до краја живота (1929. умро у Београду). Догађаје у ослободилачком походу српске војске ратне јесени Рајс је педантно бележио у свом дневнику. Те записе је водио од 8. септембра 1918. када је у рано јутро кренуо из Солуна ка северу, опрезно напредујући кроз ровове и логоре под артиљеријском ватром, а завршио 8. новембра исте године

Друштво

06.07.2020 у 12:15

Ордење био спреман да брани животом

Запис који следи аутентично слика ратничку одисеју наредника треће чете, трећег батаљона, четвртог прекобројног пука Моравске дивизије српске војске током Великог рата Стојана Томића (1892‒1976) из Бујановца. Дан иза објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 2014. године, Томић се ставио на располагање Врховној команди српске војске заједно са стотину младих регрута из Бујановца и околних села. У центру варошице на Збиришту окупиле су се њихове породице. Суза напретек. То је била прва мобилизација овде после балканских ратова када је Бујановац ушао у састав Краљевине Србије. Сви регрути су на коњима које су повели са собом пошли на фронт. Одећу и обућу са новим испегланим шајкачама такође су понели од куће. Варошки кмет Коста Томић скину капу, прекрсти се и зажеле им добру војничку

Друштво

22.06.2020 у 16:19

Отац Гедеон.

ЧАЧАК – Јулски дан топал, да се једва дише. Усијан ваздух трепери, зној са чела кипти, а нигде се у хладовину не смеш склонити. Нека несвестица хвата све редом, али се опет иде, ради носи. Робље је. Непријатељ стоји над главама интернираних стотину педесет православних свештеника српских који су, као сумњиви по монархију, из свих српских крајева дотерани. Стоји више њихових глава и као врана једнако их кљуца у мозак, тера на посао, простачки псује, удара. Понеки посрће, али опет устаје, склања прљавом руком улепљену косу с лица, помешану са знојем и прашином, и жури напред. Прво су плели асуре и ципеле од сламе, а има већ неколико дана како преносе дрва са жељезничке станице у лагер. Са камилавкама и читама на глави, у црним дугачким хаљинама иду они кроз когор у Нежидеру у Маџарској

Друштво

14.06.2020 у 10:00

Вагон зоби од Србина за окупаторског генерала.

Аустроугарска окупација током Великог рата донела је нововарошком крају, као и целој окупираној Србији, црне дане. Терор власти, отимачине, хапшења и убиства, нарези, глад, јад и чемер... Да несрећа по напаћени народ буде већа, наишле су две неродне године, 1916. и посебно 1917, кад се несрећа надвила и над старовлашку сиротињу, па је глад харала поготово у пролеће, односећи нејач и остареле. О томе је у књизи „Дозивање предака”, објављеној у Новој Вароши пре пет година, писао овдашњи новинар Драгољуб Гагричић, прикупивши своје вредне записе из прошлости овог краја, новинске текстове и фељтоне, особене животне приче отргнуте од заборава. Књига је поменик и завет, мала историјска читанка Старог Влаха, одјек зова огњишта и предака, наводи аутор у уводном слову. Ово трагање по

Друштво

07.06.2020 у 10:00

Живела Србија

Чачак – У даљини се плаве врхови и огранци Алпа, а с јужне стране пружила се пуста раван, да се оком сагледати не може. На средини поља један простор ограђен жицом и на њему направљене дрвене бараке за становање лети и зими. Около жица и на капији удвојена стража са бајонетима а изнад логора небо, где једино своје погледе упиру српски заробљеници. И једну бараку одредише за српску основну школу. Српчади доста. Некога ухватили у бежанији, некога код стоке у пољу, некога дотерали са мајком и сестром, тек скоро близу пет стотина деце у средини Маџарске робују без хлеба и одела. Коме су та деца била опасна? Одговор је био прост. То су деца српских ратника који одоше преко Албаније, и деца оних који се одметнуше у шуму... А где су њихове куће? Куће су има спаљене,

Друштво

07.06.2020 у 09:00

Сто година од Тријанона

Суботица – После подне, 4. јуна у 16.30 часова отпочела су да звоне звона католичких цркава и звонила су 100 секунди, што је требало да симоболише сто година од Тријанона. Након тога у Бачким Виноградима, насељу надомак Суботице, отпочело је обележавање века од потписивања мировног споразума након Првог светског рата и прослава Дана мађарског јединства. Звона су звонила не само у Војводини већ широм Карпатског басена, на просторима који су некада били део Угарске. Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, говорећи у Бачким Виноградима захвалио jе прецима који су од 1920. године одржали мађарски језик и културу, али је и искористио прилику да пошаље јасне политичке поруке о важности изласка на изборе и независно од садашње одличне сарадње Србије и Мађарске, да подстакне

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

17.01.2021 у 10:48

Улице првог приоритета очишћене од снега

17.01.2021 у 10:12

У леденим данима нема леда на Дунаву и Сави

17.01.2021 у 10:00

Србин убијен у Филаделфији

17.01.2021 у 09:49

Верујем да ће Билчиков извештај бити избалансиран

17.01.2021 у 09:40

Мексико на челу фронта против „инквизиције” на интернету

17.01.2021 у 09:21

Цене брашна стагнирају упркос поскупљењу пшенице