недеља, 07.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	98,03	98,62	98,33
	105,49	106,12	105,8

Таг: велики рат

Друштво

13.07.2020 у 12:31

Срећа коју је донела слобода

После четири крваве ратне године српска војска у силовитом налету ослобађала је у јесен 1918. део по део отаџбине. Поражени окупатор безглаво се повлачио пред ослободиоцима. Са српским јединицама ступао је и Арчибалд Рајс, швајцарски професор, криминолог, публициста. Дошао је у Србију 1914. на позив српске владе да истражује злочине окупатора над цивилним становништвом, да би током ратних година упознао и заволео српски народ, с којим је остао до краја живота (1929. умро у Београду). Догађаје у ослободилачком походу српске војске ратне јесени Рајс је педантно бележио у свом дневнику. Те записе је водио од 8. септембра 1918. када је у рано јутро кренуо из Солуна ка северу, опрезно напредујући кроз ровове и логоре под артиљеријском ватром, а завршио 8. новембра исте године

Друштво

06.07.2020 у 12:15

Ордење био спреман да брани животом

Запис који следи аутентично слика ратничку одисеју наредника треће чете, трећег батаљона, четвртог прекобројног пука Моравске дивизије српске војске током Великог рата Стојана Томића (1892‒1976) из Бујановца. Дан иза објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 2014. године, Томић се ставио на располагање Врховној команди српске војске заједно са стотину младих регрута из Бујановца и околних села. У центру варошице на Збиришту окупиле су се њихове породице. Суза напретек. То је била прва мобилизација овде после балканских ратова када је Бујановац ушао у састав Краљевине Србије. Сви регрути су на коњима које су повели са собом пошли на фронт. Одећу и обућу са новим испегланим шајкачама такође су понели од куће. Варошки кмет Коста Томић скину капу, прекрсти се и зажеле им добру војничку

Друштво

22.06.2020 у 16:19

Отац Гедеон.

ЧАЧАК – Јулски дан топал, да се једва дише. Усијан ваздух трепери, зној са чела кипти, а нигде се у хладовину не смеш склонити. Нека несвестица хвата све редом, али се опет иде, ради носи. Робље је. Непријатељ стоји над главама интернираних стотину педесет православних свештеника српских који су, као сумњиви по монархију, из свих српских крајева дотерани. Стоји више њихових глава и као врана једнако их кљуца у мозак, тера на посао, простачки псује, удара. Понеки посрће, али опет устаје, склања прљавом руком улепљену косу с лица, помешану са знојем и прашином, и жури напред. Прво су плели асуре и ципеле од сламе, а има већ неколико дана како преносе дрва са жељезничке станице у лагер. Са камилавкама и читама на глави, у црним дугачким хаљинама иду они кроз когор у Нежидеру у Маџарској

Друштво

14.06.2020 у 10:00

Вагон зоби од Србина за окупаторског генерала.

Аустроугарска окупација током Великог рата донела је нововарошком крају, као и целој окупираној Србији, црне дане. Терор власти, отимачине, хапшења и убиства, нарези, глад, јад и чемер... Да несрећа по напаћени народ буде већа, наишле су две неродне године, 1916. и посебно 1917, кад се несрећа надвила и над старовлашку сиротињу, па је глад харала поготово у пролеће, односећи нејач и остареле. О томе је у књизи „Дозивање предака”, објављеној у Новој Вароши пре пет година, писао овдашњи новинар Драгољуб Гагричић, прикупивши своје вредне записе из прошлости овог краја, новинске текстове и фељтоне, особене животне приче отргнуте од заборава. Књига је поменик и завет, мала историјска читанка Старог Влаха, одјек зова огњишта и предака, наводи аутор у уводном слову. Ово трагање по

Друштво

07.06.2020 у 10:00

Живела Србија

Чачак – У даљини се плаве врхови и огранци Алпа, а с јужне стране пружила се пуста раван, да се оком сагледати не може. На средини поља један простор ограђен жицом и на њему направљене дрвене бараке за становање лети и зими. Около жица и на капији удвојена стража са бајонетима а изнад логора небо, где једино своје погледе упиру српски заробљеници. И једну бараку одредише за српску основну школу. Српчади доста. Некога ухватили у бежанији, некога код стоке у пољу, некога дотерали са мајком и сестром, тек скоро близу пет стотина деце у средини Маџарске робују без хлеба и одела. Коме су та деца била опасна? Одговор је био прост. То су деца српских ратника који одоше преко Албаније, и деца оних који се одметнуше у шуму... А где су њихове куће? Куће су има спаљене,

Друштво

07.06.2020 у 09:00

Сто година од Тријанона

Суботица – После подне, 4. јуна у 16.30 часова отпочела су да звоне звона католичких цркава и звонила су 100 секунди, што је требало да симоболише сто година од Тријанона. Након тога у Бачким Виноградима, насељу надомак Суботице, отпочело је обележавање века од потписивања мировног споразума након Првог светског рата и прослава Дана мађарског јединства. Звона су звонила не само у Војводини већ широм Карпатског басена, на просторима који су некада били део Угарске. Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, говорећи у Бачким Виноградима захвалио jе прецима који су од 1920. године одржали мађарски језик и културу, али је и искористио прилику да пошаље јасне политичке поруке о важности изласка на изборе и независно од садашње одличне сарадње Србије и Мађарске, да подстакне

Друштво

03.06.2020 у 16:02

Народни музеј Топлице прикупља податке о Гвозденом пуку

Народни музеј Топлице прикупља документацију за израду монографије о Гвозденом пуку, најодликованијој јединици српске војске у балканским ратовима и Првом светском рату и позива Топличане, потомке његових бораца, да му пређу фотографије, документа, предмете и одликовања како би се у музеју сачували од заборава. На сајту града Прокупља објављено је да директор Народног музеја Топлице Дарко Жарић позива потомке јунака Гвозденог пука да до 30. јуна донесу оно што имају од успомена својих предака, како би било забележено у монографији. „Србија је у ратовима који су се водили на просторима Балкана од 1912. до 1918. године мобилисала више од 100 пукова, разних видова војске, али је само један добио почасни назив Гвоздени пук. Топлица је чувена по јунацима Гвзденог пука и нема куће која

Друштво

30.05.2020 у 21:55

Ратни сликар овековечио краља, регента, војводе.

Легат сликара Михаила Миловановића (1879–1941.) привлачи и у ово време посетиоце ужичког Народног музеја. Тај уметник богате животне биографије – први академски сликар ужичког краја, цењен стваралац вредног опуса, ни крив ни дужан стрељан од партизана 1941. последњих дана Ужичке републике (у овом миленијуму судски рехабилитован) – био је током Великог рата ратни сликар Врховне команде српске војске. Најплоднији међу одабранимa који су на платну овековечили најзначајније личности и теме из војничког живота Срба тог времена. „Краљ Петар Први на коњу”, „Краљ Петар Први у рову”, „Регент Александар осматра положај”, „Регент Александар крај граничног стуба на Кајмакчалану”, портрети српских војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића, Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића

Друштво

23.05.2020 у 13:39

Војводски поп-Јова

За лозничког проту Јована М. Бошковића (1855‒1939) данас верујемо ретко ко зна. Родио се у насељу Оријој Луци, у Данилов-градској општини. Богословско-учитељску школу завршио је на Цетињу. Иако је желео да буде духовник, када је отаџбина била у опасности учествовао је у Црногорско-турском рату 1876/78 и истакао се храброшћу. Када се рат завршио, млади Бошковић примио је, поред разних одличја, и посребрену сабљу димискију од кнеза Николе Првог Петровића. Иако је за изразиту храброст добио и орден од руског цара, димискија му је била најдража. Пошто се поп Јован није слагао са кнезом Николом, 1891. напушта постојбину и са породицом одлази у Србију. У Лозници је добио нов свештенички посао. Због бриге око верника и то без обзира на њихово материјално стање, брзо је постао

Друштво

28.03.2020 у 18:00

Храбри официр у „престоници земље смрти”

Ваљево - У времену пандемије вируса корона, која је и те како погодила и град на Колубари се намеће сећање на још једну тешку епидемију старију од једног века. Пред крај 1914. године, непосредно по завршетку Колубарске битке, Србију је захватила пошаст трбушног тифуса, праћеног пегавим тифусом и рекуренсом. Оболело је више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен је на преко 170.000. Својеврсни центар епидемије било је Ваљево које је имало нешто више од 8.000 становника, а у њему је у неколико месеци 1914. и 1915. умрло 3.500 војника, око 2.000 заробљеника и 4.000 цивила, што грађана ове вароши и околних села, што избеглица... „Ако је Србија те избегличке 1915. године била земља смрти , а била је више од тога, онда је Ваљеву било суђено да буде

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

06.03.2021 у 22:05

Вулин: Вучић прислушкиван 1.572 пута

06.03.2021 у 21:18

Вучић: Одговор државе биће немилосрдан

06.03.2021 у 21:03

Црној Гори прети епидемија малих богиња

06.03.2021 у 21:01

BOX пакети – неодољива понуда за целу породицу

06.03.2021 у 20:54

Кинеска Нова година путује светом

06.03.2021 у 20:30

Вртићи У Алексинцу најскупљи у Србији