петак, 05.06.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	103,31	103,93	103,62
	107,96	108,61	108,29

Таг: велики рат

Друштво

03.06.2020 у 16:02

Народни музеј Топлице прикупља податке о Гвозденом пуку

Народни музеј Топлице прикупља документацију за израду монографије о Гвозденом пуку, најодликованијој јединици српске војске у балканским ратовима и Првом светском рату и позива Топличане, потомке његових бораца, да му пређу фотографије, документа, предмете и одликовања како би се у музеју сачували од заборава. На сајту града Прокупља објављено је да директор Народног музеја Топлице Дарко Жарић позива потомке јунака Гвозденог пука да до 30. јуна донесу оно што имају од успомена својих предака, како би било забележено у монографији. „Србија је у ратовима који су се водили на просторима Балкана од 1912. до 1918. године мобилисала више од 100 пукова, разних видова војске, али је само један добио почасни назив Гвоздени пук. Топлица је чувена по јунацима Гвзденог пука и нема куће која

Друштво

30.05.2020 у 21:55

Ратни сликар овековечио краља, регента, војводе.

Легат сликара Михаила Миловановића (1879–1941.) привлачи и у ово време посетиоце ужичког Народног музеја. Тај уметник богате животне биографије – први академски сликар ужичког краја, цењен стваралац вредног опуса, ни крив ни дужан стрељан од партизана 1941. последњих дана Ужичке републике (у овом миленијуму судски рехабилитован) – био је током Великог рата ратни сликар Врховне команде српске војске. Најплоднији међу одабранимa који су на платну овековечили најзначајније личности и теме из војничког живота Срба тог времена. „Краљ Петар Први на коњу”, „Краљ Петар Први у рову”, „Регент Александар осматра положај”, „Регент Александар крај граничног стуба на Кајмакчалану”, портрети српских војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића, Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића

Друштво

23.05.2020 у 13:39

Војводски поп-Јова

За лозничког проту Јована М. Бошковића (1855‒1939) данас верујемо ретко ко зна. Родио се у насељу Оријој Луци, у Данилов-градској општини. Богословско-учитељску школу завршио је на Цетињу. Иако је желео да буде духовник, када је отаџбина била у опасности учествовао је у Црногорско-турском рату 1876/78 и истакао се храброшћу. Када се рат завршио, млади Бошковић примио је, поред разних одличја, и посребрену сабљу димискију од кнеза Николе Првог Петровића. Иако је за изразиту храброст добио и орден од руског цара, димискија му је била најдража. Пошто се поп Јован није слагао са кнезом Николом, 1891. напушта постојбину и са породицом одлази у Србију. У Лозници је добио нов свештенички посао. Због бриге око верника и то без обзира на њихово материјално стање, брзо је постао

Друштво

28.03.2020 у 18:00

Храбри официр у „престоници земље смрти”

Ваљево - У времену пандемије вируса корона, која је и те како погодила и град на Колубари се намеће сећање на још једну тешку епидемију старију од једног века. Пред крај 1914. године, непосредно по завршетку Колубарске битке, Србију је захватила пошаст трбушног тифуса, праћеног пегавим тифусом и рекуренсом. Оболело је више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен је на преко 170.000. Својеврсни центар епидемије било је Ваљево које је имало нешто више од 8.000 становника, а у њему је у неколико месеци 1914. и 1915. умрло 3.500 војника, око 2.000 заробљеника и 4.000 цивила, што грађана ове вароши и околних села, што избеглица... „Ако је Србија те избегличке 1915. године била земља смрти , а била је више од тога, онда је Ваљеву било суђено да буде

Друштво

15.03.2020 у 12:50

Мита Паук

Чачак – То је било за време окупације Србије 1916. Миљин муж отишао је на фронт а она остала са нејаком дечицом код куће. Није јој оставио богзна каквог трошка јер није ни имао, али се ипак надао у срећу и добре људе. Ко вели, наћи ће се неко да их помогне, неће скапати од глади. А и крава је ту. И она ће давати млека и тако ће се некако преживети ови тешки и чемерни дани... Кад је прешао Албанију и после отишао са Крфа на положај, писао је и питао како су. Миља му је јавила да у селу нема ништа ново и да га они сваког дана чекају. Плакало се и уздисало на растојању од хиљаде километара, али се увек исто осећало, једнако дисало и искрено богу молило, јер су се уздаси и сузе сусретали, састајали и ступали у једно, преко врхова наших поносних гора и питомих долина. Но, време је

Друштво

10.03.2020 у 15:26

Дачић положио венац на војном гробљу у Скопљу

Скопље - Министар спољних послова Ивица Дачић положио је данас у Скопљу венац на војном гробљу на којем су сахрањени српски војници погинули у ратовима од 1912. до 1918. године. Дачић је посетио и Цркву Светог Архангела Мијајла - Храм славе, у чијој подземној крипти су похрањени посмртни остаци великог броја припадника српске војске који су страдали у борбама током Првог светског рата из Вардарског, Брегалничког, Косовског, Битољског и Ибарског пука. Спомен костурница у крипти је задужбина краља Александра Карађорђевића. Шеф српске дипломатије борави у Скопљу поводом састанка министара спољних послова учесница „Берлинског процеса” коме заједнички председавају Северна Македонија и Бугарска, преноси Танјуг.

Друштво

07.03.2020 у 19:00

Редов Неђо и његова кобила

Недељко Неђо Нешовић, село Кремна, рођен 1890. године. Девет Божића божићковао у униформи. Чувао козе у младости у Кремнима, па 1910. отишао војску да служи. Али кад је одслужио, уместо да се врати кући у Кремна, позваше га у рат. Прво крвави бојеви против Турака код Куманова и Битоља, па на Брегалници против Бугара. Кад и то некако заврши, онда Швабе на Србију ударише 1914. Одолева редов Неђо са својим ужичким пуком, не да туђину да насвоји. Тако прве и до пола друге ратне године. Али кад затим удари сила са свих страна, поче одступање с војском на југ. Право у албанску голготу. Морало се недаћама одолети, сналазити се и преживети. „Кренусмо уз Руговску клисуру. Поред пута падају од умора и глади наши војници. Све мртвац до мртваца. Из дана у дан све већа глад. После дугачког марша

Култура

21.02.2020 у 08:33

Странкиње о српском војнику у Великом рату

Сећање на смрт духовна је дисциплина која релативизује свакодневне, најчешће беспотребне, бриге и проблеме, а подучава стварном животу, док подсећање на претке, који су у хиљадама и милионима током ратова давали своје животе, овоземаљску егзистенцију чини драгоценом, прескупо плаћеном. Ако бисмо то имали на уму бар у једном часу, свакога дана, другачије бисмо живели, постављали бисмо себи више питања, а сваки одговор упућивао би на то да ова стварност није добра, да није довољна, да је недостојна онога што смо некада били. Та свест бива пробуђена читањем књига каква је и она која говори о женама из великог света, које су у Србију стигле током Првог светског рата, да у немогућим условима негују рањенике и тифусне болеснике, остављајући све и дошавши у страну земљу из хуманих и витешких

Друштво

09.02.2020 у 12:17

Срби на северу Африке учили француски

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог рата 1917. у туниском граду Бизерти. Тамо далеко, на северу Африке, где се у то доба десетине хиљада српских војника и цивила лечило и опорављало од ратних рана и патњи. Овај давнашњи речник из пожешке библиотеке, једне од малобројних установа код нас која поседује ту књигу, уверљиво сведочи да су се Срби и у избеглиштву образовали и знања француског стицали. Како због споразумевања са савезницима тако и зарад општег образовања. Као пример, несаломивог духа – чим оздраве и ојачају, многи су се каквих послова прихватали, поједини и страни језик учили. Погледом на пожутеле странице овог „Француско-српског речника”

Друштво

02.02.2020 у 14:00

Ленка у рату неустрашива, у слободи седморо родила

Међу српским хероинама Великог рата Ленка Пјевић Рабасовић, родом из ужичког села Биоска, заузима значајно место. Као млада девојка, под окупацијом неустрашива, поносна, слободољубива, а после рата у слободи брижна мајка седморо деце – пет ћерки и два сина. Занимљиво подсећање на Ленку објављено је у косјерићком часопису „Наш траг”, листу за чување и неговање традиције ослободилачких ратова Србије који издаје Општинско удружење потомака ратника 1804–1920. „Љубомир Марић”. Текст о Ленки под насловом „Жена храброст” написала је млада Марија Јоксимовић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косјерића, уз сугестије професорке српског језика Славице Јовановић. Пише Марија да је Велики рат прекинуо многе снове о мирном животу, срећи, породици, па и младе Ленке Пјевић из

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.06.2020 у 12:01

Проглашена изборна листа „Сергеј Трифуновић Покрет слободних грађана”

05.06.2020 у 12:01

Дуго им је требало да схвате - Mонтенегро ерлајнс не може да опстане без линије за Београд

05.06.2020 у 11:46

Јурић код тужиоца о политичару педофилу

05.06.2020 у 11:42

Библиотека града Београда почиње са редовним радом

05.06.2020 у 11:20

Јелена Јанковић у микс дублу са Новаком на „Адрија туру”

05.06.2020 у 11:10

Мушкарац из БиХ осумњичен за напад на полицајце у Бруклину