Издања Читуље
accessibility-tools
понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
19°C Ведро
Београд
Последња измена 20:03

Таг: велики рат

Србија
21.04.2019 у 10:17
На командном месту кад је најтеже
Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је командовао сердар Јанко Вукотић, армијски ђенерал и Почасни ађутанат Њ. В.
Србија
13.04.2019 у 15:10
Драгачевцу похвала војводе Мишића
Мислило се да је погинуо, те је Радомир Станојевић, грешком добио споменик 1915. године – још за живота. А овај Драгачевац, свој овоземаљски пут окончао је 24 године касније у набујалој Моравици, враћајући се са панађура у Ариљу. Лежи овенчан Орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима, на гробљу родног села Горње Краварице, у ком се родио 1884. године, а читав живот био земљорадник кредитне задруге. С једним прекидом – док је јуначио у Великом рату. Милисав Д. Протић у књизи „Драгачево и његови славни синови” наводи да о јунаштву Радомира Станојевића, најречитије сведочанство јесте Похвална наредба војводе Живојина Мишића, команданта Прве армије српске војске, датирана на 25. мај 1918. године. Мишић похваљује наредника Станојевића из кадра Треће чете Првог батаљона 21. Пешадијског
Србија
06.04.2019 у 22:00
Заборављени јунаци
Наш искрени пријатељ турски ђенерал Есад-паша Топтани није био једини честити Албанац који нам је до гроба остао веран, јер их је било још. Ова прича сеже деценију пре избијања Великог рата, у оно доба када су се комитске (четничке) јединице бориле ради одбране Срба који су и даље били под Турцима. У селу Одановцу крај Гњилана живела су двојица младих и честитих горштака истих имена: Алим Достан и Алим Алија. Поштовали су их иако нису били ни аге, ни бегови. Свака неправда их је болела, као и вековна турска окупација, а исто и самовлашће албанских главара. Пошто су витешки одгајани сам комитски покрет им се допадао јер је био скоро епски, а слободарска Србија им је била прави узор у свему. Брзо су постали комите код војводе Вука, јер су својим делима показали своју верност. Када су их
Србија
30.03.2019 у 21:00
Заборављена хероина Великог рата
Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе утицале су на њену одлуку да се придружи оцу и брату, што је и учинила. Навикавање на герилски начин живота и адаптирање на војничко устројство није ишло
Србија
23.03.2019 у 18:26
Остарели краљ је био спреман да умре за отаџбину
У најтежој невољи отаџбине, док је новембра ратне 1915. Шваба надирао, а српска војска и народ се повлачили, остарели краљ Петар упутио је своју поруку народу у повлачењу: „Знам да су сви Срби готови умрети за отаџбину. Године су ми одузеле оружје из руку. Ваш изабрани Краљ нема више снаге да поведе своју војску у бој на живот и смрт. Ја сам само слаби старац који ништа не може да уради, сем да вас благослови, све вас, српски војници, грађани, жене и децо српска. Али вам се на једно заклињем – ако нам нове борбе спремају срамоту, да будемо побеђени, нећу преживети ту пропаст, него са отаџбином умрети и ја. Петар, с. р.” На ову краљеву поруку подсећа књига „Ходочашће на Крф” аутора Љубомира Сарамандића. Њене странице сведоче о голготи српске војске у повлачењу преко Албаније и о
Србија
16.03.2019 у 15:23
Под заставама два цара и једног краља
„Свима нам је Добруџе било до грла”, записао је Милић Павић, командант првог пука. Та реченица ишла је од уста до уста бораца Прве српске добровољачке дивизије, која је крајем 1916. године на Дунаву код Игулче данима скелом прелазила реку када је стигла наредба да се и пребачени врате. „Тако нешто може да нареди само идиот. Дивизија у оваквом стању није у стању да ратује”, беснео је пуковник Стојан Поповић, прибележио је Милић у својим сећањима, па и то да је командант дивизије пуковник Хаџић провоцирао Поповића, наредивши му да издвоји за борбу способне војнике ради повратка на фронт. Поповић је свом претпостављеном одговорио: „Господине пуковниче, мој пук има 200 војника способних за борбу, а то је чета. Ја сам командант пука, а не чете, дајте ми пук па ћу да извршим ваше наређење.”
Друштво
12.03.2019 у 15:11
Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису
БИЗЕРТА – Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је исковано истинско и трајно пријатељство наша два народа”, рекао је Дачић, преноси Танјуг. Он је подсетио да
Србија
23.02.2019 у 16:14
Велики јунак – мали Гаврило.
Необична је прича о најмлађем учеснику балканских ратова Гаврилу Кићевићу из Крагујевца. Овај деветогодишњак, син јединац војног лица, добровољно је кренуо с војском напустивши топлину дома, окружење и пажњу седморо сестара. Прикључио се српској армији и у истој јединици са својим оцем, међу трећепозивцима, био распоређен у околини ослобођене Косовске Митровице. Ту је, у непријатељски расположеном албанском окружењу, начинио и по војску значајан подвиг, због чега је произведен у каплара. Игром судбине, балкански ратови биће једини оружани конфликт у коме ће учествовати, иако у неборбеној улози. Дечак ратник, иако нешто старији, није војевао у Првом светском рату, који је убрзо наступио. У зрелим годинама дочекао је и Други светски рат, али су га оружани обрачуни и овога пута мимоишли.
Србија
11.02.2019 у 15:21
Неславан крај.
Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала на Солунском фронту и држала положаје са јужне стране Преспе. На северном делу језера и Перистера биле су утврђене бугарске и немачке јединице, које су скоро сваког дана слале велики моторни чамац до варошице Ресна, на источној обали језера ради извиђања и прибављања хране. Француски артиљерци беху кивни јер нису успевали да тај чамац погоде. Бабунски је неуспешно покушао да замоли команданта 122. дивизије пуковника Дешизела да му дозволи да са четворицом својих
Србија
26.01.2019 у 17:00
Бојни вапај
Када се дознало ко је извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914, истог дана па надаље, руљa je несметано уништавалa дућане и кафане чији су власници били Срби. Аустроугарске власти нису ималe поверења ни у своје лојалне раднике који су пореклом били Срби: они би их или отпуштали, или би их пребацивали на друга радна места, далеко од центра царства, негде по рубу државе. Занимљив податак нађосмо у сплитским новинама Novo doba, бр. 213, од 21. IХ 1920. Текст под називом „Вапај Јадрана” дала је извесна особа која се потписала псеудонимом Стари. Он је био – како је и сам  написао – православни Србин родом из Боке, који је ту и радио све до избијања Великога рата. Власти су га пребациле са службом на острво Хвар где није знао никог и није имао поверења ни
Почетна / Тагови
22.04.2019 у 20:00
Успони и падови у италијанском друштву
22.04.2019 у 20:00
Племе Бјелопавлића против НАТО-а
22.04.2019 у 19:56
Кошаркаши Будућности после сат времена на терену, игра се
22.04.2019 у 19:52
Бомбардовање РТС-а варварско дело без оправдања
22.04.2019 у 19:49
На одмор у иностранство и за 20 евра
22.04.2019 у 19:30
Како су на Шекспира утицале комшије
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља