уторак, 25.02.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93
	108,35	109
	110,47	111,13

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 22:48

Таг: велики рат

Друштво

19.08.2018 у 14:36

Обележена 104. годишњица Церске битке

ЛОЗНИЦА - Код спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице данас је обележена 104. годишњица битке на Церу, прве савезничке победе у Првом светском рату. Државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, а осим њега, пошту су одали и венце положили и представници Мини старства одбране и Војске Србије, Лознице, Шапца, Крупња, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. У знак сећања на једну од најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату, до споменика је пешице стигла колона поштовалаца традиције и историје у традиционалном „Церком маршу”. Ђорђевић је поручио да данас обележавамо дан велике и величанствене победе српске војске и државе у Првом светском рату. Како је

Србија

11.08.2018 у 10:13

Немачким топовима тукао Немце

Миљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да је то најбољи Танасијевић, па ми предаде и један чланак о новим појединостима о ослобођењу Ниша, који је „Политика” објавила 1984. године, прибележио је књижевник и новинар Тихомир Нешић како је и сам сазнао за догађај с краја Првог светског рата, који сада за наш лист описује, Панчевац, Александар Аца Танасијевић, правећи увод причом о свом стрицу Миљку, рођеном у селу Заблаће у околини Чачка, по занимању учитељ и школски надзорник у драгачевском срезу. Додаје да је његов славни предак имао на својим плећима четири рата – Балканске, Први и Други светски, а деда Велисав учествовао је и у Руско-турском рату, док се по почетку Великог, Миљко

Србија

04.08.2018 у 10:00

Српски Гаврош

После оне прве кратке окупације наше престонице од аустроугарске војске, 2. децембра 1914. (по јулијанском календару), приликом тадашњег ослобођења Београда, капетан прве класе Љубомир К. Бели-Марковић (1885–1943), каснији међуратни ђенерал, напредовао је са митраљеским одељењем Четвртог коњичког пука „Великог кнеза Константина Константиновича”. Кретали су се према Калемегдану, јер се ту већ пробио и Други ескадрон истог пука. Противнички табор, чијих је јединица још било у граду, покушавао је да се понтонима пребаци на леву обалу Саве, али је тај њихов покушај био јаком ватром у потпуности онемогућен. Наши су их тукли са калемегданске стазе, која пролази целом дужином крај – од граната изроварене – савске обале. Недалеко од нашег поменутог коњичког пука, усред метежа, плотуна и борби,

Друштво

28.07.2018 у 22:00

Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи”

После прикупљања фотографија и докумената учесника Првог светског рата и дигитализовања картона носилаца Албанских споменица, Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године започео је нови пројекат: прикупљање имена и презимена страдалих и прављење базе меморијалне баштине из периода Великог рата. Идеја је да се кроз пројекат „Споменици јунака из Великог рата” направи јединствена база података о страдалима, као и о свим споменицима у земљи и иностранству везаним за овај ратни период: крајпуташима, споменицима културе, спомен-чесмама, спомен-плочама... Све локације, и гробља и меморијална баштина, биће унете на гугл-мапу, а подаци ће лако моћи да се претражују и биће део сајта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, на којем већ постоји велика база грађе везане за Велики

Србија

28.07.2018 у 10:17

Споменик грчком сељаку

У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен... Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису.

Србија

07.07.2018 у 08:00

Немогући Србин.

У Великоме рату сва наша избегла деца пре но што су наставила са школовањем у Француској, претходно су морала ићи у припремни једногодишњи разред. Тако је било и са Браниславом Браном Ил. Гојковићем, нашим међуратним професором Треће мушке гимназије у Београду. Док је ишао у једну од таквих припремних школа Сан-Жозеф у Марсељу да би се прехранио, јер оно што је од нашег посланства примао, ипак није било довољно, запослио се као кондуктер на марсељским трамвајима. Плата му је зависила од продатих карата. Марсељци су тада били као и ми данас: волели су да се што је могуће више шверцују, или што мање плате карту. Имали су обичај да уђу у трамвај на станици испред окретнице и плаћали карту која је била најјефтинија за једну станицу: само неколико суа (20 суа је један франак). Уместо да сиђу

Србија

01.07.2018 у 15:29

У Скадру се за јело купити није имало ништа.

Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.” Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је артиљеријски наредник Милета М. Продановић (1883–1945) из Прањана код Чачка, напомињући да је увек био у борбеном делу батерије са командиром, а доцније у штабу са командантом одсечне артиљерије на положају, на осматрачници. „Све сам борбене ситуације и догађаје на бојном пољу могао лично видети и убележити у свој дневник”, вели овај народни и демократски првак, страдао на самом крају Другог светског рата, негде око Фоче, од потере КНОЈ-а. Следе записи о новим

Магазин

29.06.2018 у 13:15

Официри са Колубаре умирали у беди

Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом овогодишњег јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? Јунаци у боју, надничари у миру Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому Војске Србије. Претходне две изложбе истог аутора носиле

Србија

22.06.2018 у 22:00

Срби Мојсијеве вере у Великом рату

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина вели наша Библија”, прибележено је за потоње генерације у „Споменици погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”. Потомци Срба Мојсијеваца написаше још и да су доследни тим речима, од када су напустили своју рођену груду, били кроз сва времена добри грађани, свуда куд их је водио пут историје. Повест бележи да је Јевреја, српских ратника било још у Српско-турским ратовима од 1876–1878. године, али је њихова љубав за српску земљу дошла до пуног и свестраног изражаја у Балканским и Првом светском рату, када су као грађани и војници, стари и млади, примили своју дужност искрено и са самопрегоревањем.

Тема недеље

02.06.2018 у 22:00

На Капији слободе

Кајмакчалан – У туристичком водичу за северну Грчку, уз одредницу Ворас, стоји објашњење да је реч о зимском (ски) центру на самој граници с Македонијом. За путнике намернике из Србије Ворас је последња станица пред успон на Кајмакчалан – Капију слободе. Средином септембра 1916. године Кајмакчалан је био поприште једне од највећих, епских битака српске војске у Великом рату, која је окончана њеном величанственом победом. Тренутак када је први српски војник крочио на врх планине Ниџе (македонско име ове планине) значио је повратак у отаџбину. После две године жестоког ратовања, албанске голготе, опоравка на Крфу и борби на Солунском фронту, српска нога је одавде кренула у тријумфалан повратак у своју земљу.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.02.2020 у 23:03

Национални дан Кувајта

24.02.2020 у 22:55

Доказао сам да Албанац није баук

24.02.2020 у 22:55

Сајбер криминалци чекају погрешан клик

24.02.2020 у 22:55

За исту релацију платио различиту цену путарине

24.02.2020 у 22:00

Шта све лаже Пинокио

24.02.2020 у 21:59

Комерцијална банка продата словеначкој банци

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation