Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,86	118,57	118,22
103,41	104,04	103,73
103,31	103,94	103,63

Свет

15.11.2018 у 17:33

Есесовац мислио да логораши умиру „од болести и епидемија”

Берлин - Некадашњи чувар у нацистичком концентрационом логору Штутхоф, који се терети по више стотина тачака за саучесништво у убиству, сведочио је пред судом у Минстеру да је знао да људи у том кампу умиру, али не и да их убијају. Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од „болести и епидемија”. У саопштењу, које је прочитао његов адвокат, Рехбоген је рекао да није знао много о „структури унутар кампа”, јавља АП а преноси Танјуг. „Рекли су ми које место да заузмем и ја сам послушао”, рекао је он. Тужилаштво тврди да је он саучесник јер је помогао у раду кампа. Више од 60.000 људи убијено је у гасној комори у кампу Штутхоф.

Свет

14.11.2018 у 17:58

Руска војска уклонила 12.000 комада муниције заостале из рата

Само од почетка ове године инжењеријске јединице Западног војног округа уклониле су више од 12.000 комада муниције која је заостала из времена Великог отаџбинског рата, саопштило је Министарство одбране Руске Федерације. Реч је о укупно око осам тона муниције - углавном минама, артиљеријским и противавионским гранатама употребљаваним током Другог светског рата. Проналазе се и ручне бомбе и муниција за пешадијско наоружање различитих калибара. Представници руске војске добили су више од 1.400 обавештења грађана о заосталој муницији пронађеној приликом грађевинских и пољопривредних радова, али и после ерозије земљишта. Задатак уклањања опасне ратне заоставштине обавиле су специјализоване деминерске јединице. Сва пронађена муниција превезена је на војне полигоне где је уништена

Свет

13.11.2018 у 18:27

Бивши припадник СС-а тврди да није учествовао у зверствима над логорашима

Берлин - Бивши стражар СС јединице Јохан Рехбоген навео је на суђењу у Немачкој, у изјави коју је прочитао његов адвокат, да је био свестан ужасних услова у концентрационом логору Штутхов, али да није учествовоао у зверствима према затвореницима. Рехбогену, који има 94 године, суди се за саучесништво у убиству више стотина људи. Он је рекао да се није супротставио послу за који је био задужен од 1942. до 1944. у том логору због страха да ће бити кажњен, пренела је Немачка новинска агенција ДПА. Он је био у логору Штутхоф крај пољског града Гдањска од јуна 1942. до септембра 1944. године. Тужиоци тврде да је знао да су заточеници логора брутално убијани. Више од 60.000 људи убијено је у том нацистичком логору. Суђење Рехбогену почело је прошле недеље у Минстеру у Немачкој. Он је

Србија

24.10.2018 у 20:00

Истина била највећа жртва

Ваљево – Ово је прва књига о ратним жртвама поражене стране. На овај начин Музеј жртава геноцида поставља један од темеља будуће српске науке, историографије у којој се морају пописати све ратне жртве, без обзира на њихову идеолошку, партијску, војну припадност, јер од Другог светског рата је прошло више од 70 година. Тим речима се у понедељак у Ваљеву др Вељко Ђурић, директор Музеја жртава геноцида из Београда, осврнуо на управо објављену књигу ваљевског историчара Милорада Белића „Жртве Другог светског рата из ваљевске општине – припадници поражених формација, стрељани, нестали”. У разговору са новинарима пред промоцију дела чији је издавач управо Музеј жртава геноцида, др Ђурић је нагласио да установа коју води има обавезу да истражује првенствено српско страдање, као и страдања

Београд

23.10.2018 у 14:51

Дајте чамце, стигла браћа Руси

Pосле Рима, који је слободу дочекао 4. јуна 1944. године, Београд je био друга европска престоница ослобођена немачке окупације. Збило се то после 1.287 дана безнађа. У ратним операцијама учествовали су борци НОВЈ-а и црвеноармејци, а прикључивали су им се и многи цивили. Многи су остали безимени, али и њима припада део славе, па их ваља сачувати од заборава. Међу таквим јунацима био је и Миливоје Матејић, познатији као Мија Рус, сељак, рибар и спадало, незнани јунак из Ритопека, крај обале Дунава петнаестак километара низводно од престонице, а прича о њему можда би могла да исправи једну повесну грешку. Мада се сматра да је Београдска операција почела 14. октобра, испада да то није тачно! Јер, почела је два дана раније, и то крај обала те моћне реке. О томе се највише дознаје од

Друштво

22.10.2018 у 12:45

Преминуо последњи преживели стрељања у Шумарицама (Видео)

Један од ретких ђака који су преживели масовна стрељања у Крагујевцу у октобру 1941. Драгољуб Јовановић преминуо је у 94 години. „Имао је свега 17 година када је био стрељан. У телу је имао чак 11 рана од метака. Био је тешко рањен. Био је на самрти. Нашла га је мајка, скоро на издисају. Тајно га је пренела у њихову кућу и ангажовањем једног доброг лекара неговала и опорављала у наредним месецима”.„Немци су нас постројили у полукруг, а један фолксдојчер нам се обратио речима: Ви, који ометате велике циљеве Трећег рајха...", рекао је једном приликом Јовановић, сећајући трагичних сцена тог 19. октобра 1941. године када је он имао само 17 година. „У том тренутку ја сам поклопио очи, од рафала сам задобио 11 рана, после чега ме илегално лечио доктор Милорад Глишић, а главна медицинска сестра је била моја мајка", говорио је Драгослав о злочину, који му је „сваког дана пред очима”.

Свет

21.10.2018 у 22:32

Умро Норвежанин који је спречио нацистички атомски програм

Осло - Норвежанин, вођа операције којом су нацисти спречени да у Другом светском рату произведу неопходне материјале за производњу атомске бомбе, преминуо је у 99. години. Јоаким Рененберг је 1943. године био на челу операције спроведене иза непријатељских линија у тада окупираној Норвешкој, током које је нацистичко постројење за производњу деутеријума (тешке воде) дигнуто у ваздух, јавља Ројтерс а преноси Танјуг. Када га је тадашњи британски Директорат за специјалне операције одабрао за вођу смелог подухвата, Рененберг је имао само 23 године и био је најмлађи члан тима који је отишао иза непријатељских линија. Рененбергов тим се тада, како наводи Ројтерс, суочио са готово немогућим изгледима за успех. Ранија операција није ни успела да стигне до постројења, а њени чланови су

Србија

21.10.2018 у 19:11

На Кадињачи све више Кинеза

Ужице – Доскора су, после домаћих, посетиоци из Словеније по бројности предњачили у посети Меморијалном комплексу Кадињача. Сада су примат преузели Кинези: у овој сезони они су били најбројнији странци на познатом брду код Ужица где се налази споменик палим борцима Радничког батаљона. У ужичком Народном музеју, надлежном за овај меморијални комплекс, сабрали су да је око 20.000 људи групно или појединачно посетило Кадињачу од априла (кад крећу екскурзије и путовања) до октобра ове године. То је најбројнија посета у последњој деценији. Многи од њих су странци: највише из Кине, Словеније, осталих република бивше СФРЈ, па и Британци, Руси, Американци, Пољаци, понеки Немац... – Гости из Кине све су бројнији на Кадињачи. Готово сваког дана минулог лета макар неколико њих је боравило

Друштво

21.10.2018 у 19:01

Ноћ кад се усијало небо над Београдом

Пред мрак, после пораза Немаца, небо над Београдом се усијало од светлећих ракета. Нико није могао да заустави почасну паљбу у центру ослобођеног града. Није било ни оног – „чувај муницију”. Овако Јован Радовановић описује славље партизанских и совјетских бораца у ноћи између 19. и 20. октобра 1944. по завршетку седмодневне Београдске операције, у којој је учествовао као борац Друге пролетерске бригаде. Тада је имао 22 године и већ трогодишње ратно искуство. Данас има 96 година, а осим што је пуковник у пензији, такође је и дугогодишњи новинар, публициста, књижевник и историчар НОБ-а. Присећајући се за „Политику” детаља ослобођења Београда од немачког окупатора, Радовановић истиче да је његова дивизија 14. октобра, с почетком борби, најпре одређена за резервни састав. Тако је

Магазин

23.09.2018 у 15:25

Сви антифашисти заслужују почаст

Један скорашњи датум прошао је и овога пута потпуно незапажено – 31. август, када је пре 77 година Лозница ослобођена од немачке окупације. Био је то први слободни град, неки кажу и у тадашњој Европи, што је и у нашој јавности мање-више непознат податак. Зато све више историчара, нарочито оних који се баве истраживањима Другог светског рата на нашим просторима, сматра да био овај датум могао да се уведе као нови Дан устанка. Деценијама је седми јули важио као Дан устанка, али је он укинут 2001. године, а двојица српских жандарма у које је пуцао Жикица Јовановић Шпанац судски су рехабилитовани 2009. године. Од тада Србија не обележава устанак против фашизма, иако је крајем лета 1941. године имала слободну територију која се простирала од околине Београда на северу до Увца на југу – и то

Пријавите се на нашу маилинг листу