Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

06.11.2020 у 17:17

Први утисци о Јапану су импресивни. Очарава ефикасност и друштвени ред. Улице, ресторани, паркови, аутомобиле, станице, чисте, возови тачни, људи тихи, љубазни, поготово ако им се обратите на страном језику. Било где да дођете, пажљиво и одушевљено вас слушају, иако вас можда и не разумеју. Задовољни су да чују вашу причу, протумаче је на свој начин те виде могу ли извући неку поуку из тога. А ви имате утисак да сте им важни. Због тога је тешко одолети а да им не будете наклоњени. Уживате у свим благодатима једног софистицираног друштва, организованог до перфекције. Систем здравствене заштите је на завидном нивоу. Свугде се возите на покретним степеницама, било да се налазите у малим (конбини) продавницама, или у супермаркету, тржном центру, вишеспратницама

Мој живот у иностранству

01.11.2020 у 11:35

Сто рубаља за баћушку

Током боравка у Русији, недељом сам одлазио у цркву на литургију. Наравно не увек већ онда кад ми то пословне обавезе дозволе. За разлику од Србије литургија је на руском језику и то је највећа разлика. Све остало је углавном исто. Цркве ипак изгледају другачије. За разлику од наших цркава које су углавном изграђене у византијском или српско-византијском стилу у Русији доминира руски стил. Карактерише га више купола, четири, пет или више, и оне су често упадљивих боја. Иначе, омиљена боја им је златна. Цркве су обично дводомне, (двоетажне). Доњи дом је обично у крипти цркве. Литургије се обављају некад у доњем а некад у горњем дому. Храм у Уфи (Фото Википедија) Једне недеље приликом боравка на литургији, једна жена је пролазила поред нас говорећи 100 рубаља за

Мој живот у иностранству

23.10.2020 у 16:54

Одмах да си се вратио и извинио папагају

Са балкона видим исечак језера Онтарио, раскрснице на којима семафори једни другима предају тробојну штафету, полицијска ротациона светла, постројене канте за смеће у улици Викторија парк. Упињем се да видим ону чувену девојку са двогледом на броду на путу за острво Принца Едварда, ону са слике Алекса Колвила. Упирем, јер сам сâм. Недостаје ми девојка са двогледом... Маркони себи не би дозволио да станује у било каквој згради. Зато је изабрао стан у згради у Кингстон улици број 1080. Ако је ико знао шта је то пристојна стамбена зграда, знао је он, грађевински инжењер у пензији, био је један од оних који су то веома добро знали да процене. Дакле, Маркони сада тренутно сâм живи у двособном изнајмљеном стану, ако изузмемо плавог тиграстог папагаја, у кавезу са куполом, на његовом

Мој живот у иностранству

16.10.2020 у 16:36

Кад Пироћанац купи фарму у Аустралији

Трчим да вам се похвалим као сваки прави Пироћанац - штедели смо и купили фарму. Мало јачи сат вожње од наше куће у Мелбурну. Земље има два хектара, од чега је трећина воћњак кестенова, а има и другог воћа, још увек не знамо каквог, јер је код нас зима, па је лишће опало. На ободима су огромни борови, које би сваки штедљиви Пироћанац посекао за грађу. Ту су и струја, вода, као и пумпу за воду из земље, тако да можемо да заливамо будућу башту. Ограда око фарме (Фото Џ.П.) Кућа је више као добра барака, али је велика. На поткровље се излази степеницама и тамо су две спаваће собе, дневна соба и магацин. Овде на цену земљишта највише утиче удаљеност од велеграда. На 200 километара може да се нађе 20 одсто јефтиније а на 400 је је дупло јефтиније. Други фактор

Мој живот у иностранству

11.10.2020 у 10:48

Један је отац

Наш отац је нестајао полако, пред нашим очима, као када се бруси камен. Природно, као што је његова болест била природна, истовремено и стрпљива и немилосрдна. Ја сам из Србије отишла пре више од двадесет година, а брат и сестра су остали у Београду. Моју слику држао је на витрини, тамо где је поглед завршавао са његовог места на каучу. Првих година смо причали преко телефона, једном недељно по правилу. Када му је слух ослабио, писали смо једно другом преко Интернета. Ја бих писала о деци, о књигама које читам, о времену, о мојој башти. Слала слике мога зеља, изниклог из семена које ми је он купио на Каленићевој. Често бих послала неки математички проблем на коме радим, он је проверавао моје прорачуне. Када би ми рекао да је тачно то што сам урадила, да је проверио и да се

Мој живот у иностранству

03.10.2020 у 11:45

Парадајз ће вам рећи одакле сте

Да се не лажемо, пандемија кроз коју пролазимо јесте грозна, ако човек је прилагодљив и то све може да има и својих добрих страна. За себе бих могао рећи да сам испао пандемијски профитер. Нисам се обогатио на трговини асепсолом, али сам зато некако духовно профитирао. Радио сам од куће, дуго гледао кроз прозор у траву и небо. Имао сам прилике да се сећам свега и свачега и натенане анализирам ствари. Канадско небо овде у Ванкуверу нити је шире нити је уже него небо изнад других места на свету, али трава је врло зелена, прија јој честа киша. Одличан амбијент за медитацију. Признајем, јешан сам тип. И тако, током размишљања, што од гледања кроз прозор, што од досаде, често бих огладнео. Ваљда сам зато пуно размишљао о храни. Кренуо сам од парадајза. Имам друга и

Мој живот у иностранству

25.09.2020 у 20:09

Да ли смо потомству утабали бољу будућност

Живот нам, углавном, други усмеравају. Ниси ми то никада рекла. А ни ја те нисам питао. Чекао сам да сам схватим, тражећи упорно комадиће своје историје поред пута. И своје меморије. „Купусару” сећања која се ставља испод руке у тренутку када ти у чекаоници вечности прозову име. Јер, тамо куда се из те чекаонице полази ништа се осим сећања и не може понети.

Мој живот у иностранству

18.09.2020 у 19:48

Кратке приче из Русије

У Сургуту, Западни Сибир, доручкујемо у хотелском ресторану. Случајни поглед у вис и на више места видим избушен плафон. Питамо келнера шта се десило. Каже јужњаци синоћ се мало веселили па пуцали из пиштоља. Ех, луде руске деведесете године.

Мој живот у иностранству

11.09.2020 у 20:13

Шеснаестогодишње келијање мојих подвига и посрнућа

Шеснаест пуних, и креће седамнаеста. Данас је некоме рођендан. Седамнаести! Некој младој омладинки која се родила на дан када сам ја по први пут летео авионом. Летео, летео и слетео на О Хару. Срећна ми годишњица! Шта прво, кафа или молитва? Па прво лонче на шпорет, па онда молитва, прекратка за опроштај и спасење, још краћа за све оно што ми је на души, али довољно дуга да се замислим и нађем у њој зрнце утехе. Да ми поглед са иконе да до знања да ће све бити у реду, да је све ово само део Његовог плана за мене. Да се се присетим свих оних ситуација у којима сам могао и требао да будем готов, а нисам. Можда као ономад када сам као млад емигрант пољубио Ени а после пар дана посетио је у болници у којој се борила са мононуклеозом, званом још и болест пољупца, и од које ме је,

Мој живот у иностранству

04.09.2020 у 17:04

Једном ћу се вратити са овог краја света

Рођен сам тамо где се њишу бујна поља у ритму северних ветрова. На својим високим таласима дубоким звезданим небом разносе чежњиве јецаје тамбурица и виолина из даљина, над опустелим салашима и успаваним варошима. Растао сам тамо где су ми босим ногама ћилим биле росне траве, уз кукурузишта, житна поља. Тамо где су касна лета мирисала слатким воњем презрелих винограда. Стасао сам тамо где испод равне, топле површине, шуми и таласа дух давно исушеног Панонског мора. Те прастаре, велике воде по којој никад не запловише једрењаци, а неустрашиви морнари никад на пешчано дно, у мрачној, непрозирној дубини, не сахранише своје снове. Панонска равница (Фото С.Р. -С.С.) Љубио сам први пут у пролеће. Мирисали су багремови у шору, док се у праскозорје рађао

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће

Пријавите се на нашу маилинг листу