Испоставља се да има и ватре и дима, јер како другачије објаснити да је петоро запослених у „Нуклеарним објектима Србије” (НОС) 19. априла озрачено и да су надлежни за то сазнали тек после шест дана, а јавност дан касније. Ко се усудио да прикрије немили догађај, можемо га слободно назвати удесом, чије су последице могле да буду кудикамо погубније? Након оглашавања директорке др Мирјане...

Да ли је Србију задесио „Чернобиљ у малом”, за који је јавност сазнала седам дана касније? О томе смо разговарали с др Јагошем Раичевићем, директором ЈП „Нуклеарни објекти Србије”. Да ли сте, господине Раичевићу, на време известили надлежне у вези са озрачивањем запослених у реактору РА? Ако нисте, зашто то нисте урадили? Није било потребе за извештавањем о „озрачивањa”...

Какве ћете мере предузети поводом озрачивања запослених 19. априла у Институту „Винча”? Агенција је тражила хитан извештај од директора ЈП НОС о догађају. Након тога ћемо наложити инспекцијски надзор над спровођењем мера нуклеарне сигурности и мера заштите од зрачења у ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, којим би се утврдиле чињенице и предузели наредни кораци. Који су прописи прекршени...

Професор др Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете и науке, у чијој су надлежности Институт за нуклеарне науке „Винча” и Јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије (НОС), у разговору за „Политику” подсећа да се фебруару није десио никакав нуклеарни акцидент. Да ли је руководство „Винче” на време обавестило Министарство просвете и науке да је нуклеарни материјал био...

Да ли су Београђани (и житељи неколиких насеља низ Дунав) недавно избегли нуклеарни удес, а да то нису ни знали? Крајем фебруара у Институту „Винча”, после поплаве (излило се 300-400 литара воде) подрума у којем је био ускладиштен уранијумски „жути колач”, измерено је (не)повећано зрачење. („Жути колач” је самлевени уранијум припремљен за обогаћивање и даље коришћење у нуклеарном реактору.)...

Ваљево – На јучерашњи дан 15. октобра 1958. године у Институту за нуклеарну енергију у Винчи, догодио се акцидент током којег је шест младих научних сарадника озрачено. Тог октобарског дана вршили су експеримент на нуклеарном реактору чије резултате је један од студената требало да користи за свој дипломски рад. Међутим, њихове научне амбиције за трен су пале у воду , јер је требало...

Да ли јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије” (НОС) крчми државни буџет намењен науци, или је објављивање трошкова, које је ово јавно предузеће учинило, само потврда онога што се, углавном, само између редова помиње у научним круговима Србије? А то је суревњивост и сујета између Института за нуклеарне науке „Винча”, у чијим одајама је створен нуклеус српског нуклеарног програма, и Јавног...

Сремска Митровица некада се звала Сирмијум, Београд Сингидунум, Костолац Виминацијум, а Наисус НишСрбија је једна од оних земаља на чијој територији се налазе археолошки локалитети посебне важности. И, уместо да, као већина других држава, такву срећну околност употреби да заради преко потребна средства и искористи прилику за побољшање имиџа, она допушта да њени археолошки бисери зарасту у...

Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина „History” објављивањем чланка о изванредном открићу на нашим локалитетима, које је названо првом индустријском револуцијом. Реч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла наша Миљана Радивојевић, археолог на...