петак, 30.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	99,72	100,32	100,02
	109,66	110,32	109,99

Таг: представа

Београд

26.02.2020 у 23:03

Деведесете у крају

Због патика купљених на пијаци тинејџерку су исмевали у школи. Иако породица једва саставља крај с крајем, мајка је спремна да одвоји „од уста” и мезимици купи фирмиране патике. Жеље се нижу, али њихово испуњење није и пут до среће. То знају они који су одрастали у последњој деценији двадесетог века. Искушењима тог времена посвећена је представа „Деведесете у крају” која је премијерно изведена у Дому омладине. Комад је настао према истоименом роману Јоване Ристић. Наступили су млади глумци Студија „Центар”. Прича прати одрастање једне генерације током деведесетих у Београду, док у региону владају ратне страхоте, а Србију погађају санкције и немаштина. Криминал, одлазак младих људи у рат, борба за преживљавање, промоција кича и шунда утицаће на потпуну промену целокупног система

Култура

26.02.2020 у 20:00

Театру данас мањка страсти

Наташа Тапушковић, глумица особеног сценског дара отиснула се, а да није ни слутила, у жанр монодраме. Кривац за овакав подухват је један од најинтригантнијих писаца савремене руске драме Иван Вирипајев и његово дело „Јул” у којем снагом ироније третира проблем избављења обичног човека који може бити свако од нас. Па чак и жена, због чега је сам писац инсистирао да лик Петра, као и остале ликове, тумачи жена, односно глумица. Монодраму „Јул” у извођењу Наташе Тапушковић публика ће моћи да види на сцени „Студио” матичног Југословенског драмског позоришта у Београду сутра када ће и почети сценски живот у овом простору. Пре тога „Јул” је гостовао 21. фебруара на камерној сцени новосадског Српског народног позоришта, а вече касније у Народном позоришту у Крушевцу. Режију је потписала Тара

Београд

25.02.2020 у 23:03

Прича о положају уметника у Србији

Представа „Шумадија”, псеудоаутобиографски комад Филипа Вујошевића, угошћена је у Атељеу 212 на сцени „Мира Траиловић”. Ову причу о положају уметника у Србији данас режирала је Маја Пелевић за Шабачко позориште. У необичној сценографији и црно-белим костимима (за оба је била задужена Исидора Спасић) ликове су тумачили Сузана Лукић, Владимир Милојевић, Соња Милојевић, Александра Ристић и Кристина Пајкић, која потписује и сценски покрет и кореографију. У представи су били коришћени и сликарски радови (Раде Станковић), видео-материјал (дизајнерска решења Исидора Спасић, монтажа Дејан Рафаиловић Раф), маске (Дарко Ивановић) и музика (композиције Дебисија, Орфа, Чајковског и Штрауса). Видео-радови, обогаћени сегментима из емисија „Изблиза”, „Тајни агент Изи” и „Кабаре” и серије „Мој

Култура

20.02.2020 у 20:00

Позоришту је потребан човек који има шта да каже

Управо смо почели рад на тексту „Председнице” Вернера Шваба у режији Јане Маричић, премијера је планирана за март. После тога, млади редитељ Југ Ђорђевић радиће дело „Трамвај звани жеља” Тенесија Вилијамса, најављује за „Политику” Бојана Ковачевић, директорка Народног позоришта Сомбор уз напомену да ће ова репрезентативна театарска кућа актуелну сезону завршити 28. Позоришним маратоном. Одмах затим сомборски ансамбл наставља да ради, у копродукцији са Народним позориштем из Битоља, комад „Мртве душе” у режији Кокана Младеновића чија се премијера очекује на неком од летњих фестивала. Поред рада на новим представама, очекује нас, каже амбициозна Бојана Ковачевић, и десетак пролећних и летњих фестивала у земљи и региону. Бојана Ковачевић је на место директора Народног позоришта Сомбор

Београд

19.02.2020 у 22:39

Потрага за суштином мајчинства

Представа Хлеб театра под називом „Мајке” премијерно је изведена у Битеф театру. Комад се бави мајчинством тако што пропитује и трага за суштином одговора на питање „бити или не бити мајком?” кроз ликове Мајке, Прамајке и Постмајке. Њих повезују три генерација жена, у извођењу Марте Келер, Јоване Михић и Сање Крсмановић Тасић, која уједно потписује концепт, текст и режију. Музику уживо изводи њен аутор Југослав Хаџић. Костимографкиња представе, у сарадњи са Хлеб театром, јесте Оља Стојановић, док је за тотал дизајн била задужена Анастасиа Тасић. Представа трага за суштином мајчинства, појмовима који су у мајку уткани, као што су брига, кривица, нежност, али уједно даје и критику институционализованих пракси материнства у савременом друштву, потрошачког контекста трудноће,

Београд

12.02.2020 у 23:03

Заноси и трагедије краљице Наталије

Живот краљице Наталије, њене стрепње, надања, страхови, борбе... тема су представе „Шта остаје после заноса” изведене на сцени Театра „Вук”. Монодрама у режији Исидоре Бјелице, у којој игра глумица Јелица Брестовац, открива публици тајне једне епохе и отвара питања која су изузетно значајна и данас. – Многе жене могу се препознати у тој причи. Представа поставља питање колико нам је свест напредовала од времена краљице Наталије, постоје ли и даље предрасуде којих је било тада, као и да ли се жене сада лакше или теже изборе за своја права. Говори о опросту, о љубави и о начинима да се превазиђу најтеже ситуације у животу – објашњава Јелица Брестовац. Глумици коју Београђани знају по бројним филмским, позоришним и улогама у ТВ серијама, рола у овом комаду је изузетно значајна. –

Култура

10.02.2020 у 22:00

Пронашла сам се у глумачком свету

Сећам се да сам на првом аплаузу у позоришту плакала. Волим и филм и камеру, али тај осећај када изађеш на сцену и добијеш аплауз у театру, то је за мене вечност. О магији глуме овако нам је пре неки дан надахнуто причала млада Бојана Ђурашковић, префињено лице српске сценске уметности која се кани да ради ауторску представу „Палчица” на сцени београдског Пан театра. Бојана Ђурашковић дипломирала је глуму у класи Мирјане Карановић на Академији уметности у Београду. Још као студенткињу приметили смо је по занимљивом глумачком рукопису у представама „Електра” и „Боливуд” на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, али и по особеној глуми у студентским филмовима „Буре”, „Горко сећање”, „Маске међу нама”, серијама „Зелена патрола”, „Није тешко бити фин” и „Неки чудни људи”, „Војна

Култура

08.02.2020 у 09:21

Овације за „Лажљивицу”

На сцени „Петар Краљ” Атељеа 212 премијерно је изведена представа „Лажљивица” у режији Стефана Саблића, по тексту савременог драмског писца Николаја Владимировича Кољаде, у преводу Новице Антића. Прича прати сусрет Серафиме Маргаритовне и Маргарите Серафимовне, које тумаче глумице Јелисавета Сека Саблић и Горица Поповић, у музеју који окупља рођаке по духу руских писаца. Представа почиње изласком Маргарите на сцену. Обучена у наранџасти комплет, она носи хармонику коју почиње да свира, чекајући госте са којима ће баш ту, у музеју, прославити свој рођендан, Први мај и Васкрс. Ипак, уместо званица, дочекује Серафиму, удовицу пет мужева, ситну жену у црвеној јакни и чизмицама која станује прекопута музеја, свакодневно посматра и прати догађаје у њему, а сада упада међу експонате

Београд

06.02.2020 у 23:03

„Црна кутија” – 50. пут у БДП-у

Представа „Црна кутија” Ане Ђорђевић имала је своје педесето извођење на Великој сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта. Режију је урадио Андреј Носов. У средишту приче су проблеми савременог човека који живи три живота – јавни, приватни и тајни. Ауторски тим подсећа да смо некада тајне чували у глави, а данас у СИМ картици. Шта би било када би те картице могле да говоре? Ово питање намеће се неочекивано у кругу пријатеља који су се окупили да чекају помрачење Месеца. Током вечере они разоткривају своје најинтимније тајне и жудње, тражећи излаз из игре истине мобилним телефонима. Сарадник на тексту овог комада био је Андреј Шепетковски. Сценографију је урадила Тамара Бранковић, а костимографију Селена Орб. Музику је компоновао Драшко Аџић. У глумачкој

Београд

05.02.2020 у 23:03

„Калигула” у Народном позоришту

„Писац Албер Ками у својој драми ’Калигула’ покреће најважнија питања о положају човека и смислу живота, о могућности побуне, друштвено-политичкој изградњи и слому друштва, појму слободе...”, истиче редитељка Снежана Тришић. На Велику сцену Народног позоришта премијерно је постављена њена представа „Калигула”. Драматург Милан Марковић Матус, који је био задужен и за адаптацију комада, подсећа да је Гај Јулије Цезар Августус Германикус, одмиља назван Калигула, био владар Рима у првом веку наше ере. Омиљени син омиљеног генерала Германикуса, Калигула је почео своју владавину у миру и благостању. После ране болести или могућег покушаја тровања, сасвим је променио стил владања па га савременици од тада описују као тиранина, који је поред неких прогресивних реформи остао запамћен као

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

29.10.2020 у 23:49

„Сенке барока” у Дому војске

29.10.2020 у 23:29

Све земље чланице ЕУ ће добити вакцине против ковида 19 у исто време и под истим условима

29.10.2020 у 23:19

Стање митрополита црногорско-приморског Амфилохија непромењено у односу на јутрос

29.10.2020 у 23:09

У Солуну од петка ванредне мере против коронавируса

29.10.2020 у 22:33

У Француској за 24 сата од коронавируса заражено више од 36.000 људи

29.10.2020 у 22:22

Три индијска политичара убијена у Кашмиру