среда, 22.01.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,2	117,91	117,56
	105,72	106,36	106,04
	109,01	109,66	109,34

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 20:30

Таг: Максимовић Десанка

Ризница

12.09.2018 у 10:59

За битке малим словом записане

Тражим помиловање за епопеје прашином завејане, за битке малим словом записане, за осветнике који давно леже у родној груди и за њихове ране љуте од потомака пренебрегнуте. За ризнице куд ступамо сваки дан ређе, где се чува круна и жезло с престола давно сашлог претка и његово знамење у крви грезло, за наше пређе од којих оста једино хумка и брзометка. За прославе у тишине одржане без војничке игре мушке, без ватара и гађања кроз прстен у мету, без испаљене иједне пушке граду с бедема. За дан славни прећуткивани Кога на броју слављених нема. (Политика. 1. јануар 1969. године)

Ризница

02.03.2018 у 15:54

Слатко је бити сиромашан

Сестре су седеле на балкону што је гледао у прозоре једине ниске куће у њиховој улици. Било је тамо неколико палата, неколико двокатница, два празна плаца и та једнокатна кућа обојена сиво, са два старинска прозора и кровом који се дизао као шубара, и на коме се видело да је безброј пута оправљан. Сопственике и становнике палата љутило је присуство те мале куће, по неки су се чак и стидели што се налази у њиховој улици, као што се стиде богаташи присуства својих сиромашних рођака. Говорили су са негодовањем да човек нигде скоро у Београду не може наћи улице, где није заостала тако понека страћарица, која квари господство осталих зграда. Једино су сестре уживале због присуства те заостале сиротице из прошлости. Сваког дана су се забављале нагађајући шта се ради под шареним кровом од

Ризница

02.06.2017 у 11:48

Сећање

Били су благословени сви часови Што смо их заједно провели, сви заједно прогутани залогаји; кроз многе мутне дане и јесени оно пролеће још сјаји. Благословен био је сваки поглед којим си ме тада обдарио и сваки топли израз твога лица, и рој свих оних пролазних ситница милоште пуних. Ниједној ливади није топлота сунаца била толико слатка колико мени тада твоја љубав. И дан и ноћ и недеља чинила ми се кратко кад сам с тобом. Била ми је уза те увек топла душа као земља тек узорана. Чини ми се да сам у оно доба била лепа и срећна сваког дана. Било је све као у сну девојака. Чини ми се да си се на мене увек осмехивао, да ниједан дан с тобом није ружан ни празан бивао; да су

Ризница

15.12.2016 у 12:10

Жао ми је човека

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека. Жао ми је човека; али ако слобода и на живот моје браће чека, ако треба бранити истину неку, спокојни будите; нећу им рећи да са бојног поља утекну. Настану ли опет дани да ропство запрети нашој груди, да земља животом морадне да се брани, нећу ни ја ником своме рећи да кукавички напусти мету, али не треба нико да се чуди ако заплачем као све жене и мајке на свету. Тешко је видети да с ломи младо грање, и на звери из пећина да се подижу хајке; тешко је чути над обореним гнездом и писак

Ризница

23.09.2016 у 13:54

Пут као јаје

Већ седам година иде преко лета у своје планинско село адвокат Бранко Савић са целом породицом. Не чини то из штедње, могао би да иде и у најудаљеније крајеве наше земље, него зато што је у себи био сачувао љубав за горе свога краја, за простодушне сељаке Сувоњице, за онај скромни начин живота у својој кући на селу. Први пут је дошао само са женом, друге године са њом и тек рођеном девојчицом, и како се сваке друге године породица повећавала, седми пут је стигао са три детета, женином мајком и женом. Савић је волео сеоске послове, сеоска јела, сеоске забаве, дугачке излете у планину и околна села. И кадгод би видео да му се жена и најмање намршти на качамак с кајмаком или игру увече при којој се подврискује, болно га се коснуло. Желео је да и она ужива у свему томе. Болело га је исто

Ризница

15.06.2016 у 15:43

Религија уцвељених

Благост ме твоја и студ прати и отуд ми зрачи. све добро што сада на путу сретнем, мени значи љубав твоју. Верујем да ликове добрих људи ти осмехом за мене обасјаваш; да вечно тражиш стазе и путе да преко границе прекинуте дођеш до мене. Мислим ти ми на стазу шаљеш милостива срца, светле дане, да очи свих људи који ме воле милоштом твојих су обасјане. Ако ме помилују руке чије, ако благослов спусте на мене, мислим увек иза њих твоје су руке скривене. Верујем у твојим чистим прстима свег мог живота сад сплићу се ткања, без твоје воље да ништа ми не бива, да ми не смркава, да ми не свањива без твога знања. Политика, 6. јануара

Почетна / Тагови

22.01.2020 у 21:00

Дужници напуштају државе региона, кредити остају

22.01.2020 у 20:30

Главобоље због „дивљих” депонија у граду на Ветерници

22.01.2020 у 20:30

Кинески град Вухан у изолацији због коронавируса

22.01.2020 у 20:16

Вучић са светским лидерима на свечаној вечери у Јерусалиму

22.01.2020 у 20:00

Награда користи само доброј књизи

22.01.2020 у 20:00

Једна оставка компликује увоз руских лекова у БиХ

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation