Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,86	118,57	118,22
103,41	104,04	103,73
103,31	103,94	103,63

Економија

12.10.2017 у 21:51

Европски суд решава кредите у швајцарцима

Мишљење Европског суда правде да банка, која одобрава зајам у страној валути, мора детаљно информисати клијента како би он проценио економске последице задуживања, решење је и за дужнике у Србији. Ово би, коначно требало да буде шанса за више од 20.000 породица које и после десет година отплаћивања ових кредита дугују више него што су, по уговору, добили од банке, речено је на конференцији за новинаре Центра за заштиту банкарских клијената „ЦХФ Србија“. – Суд је јасно одредио начин решавања ових спорова пред националним судовима, одређујући правац поступака. У случају непоштовања стандарда из Директиве 93/13, суд утврђује да ли је у питању неправична и ништава уговорна одредба и да то суштински зависи од начина информисања клијента...

Економија

10.10.2017 у 22:00

Застој у плаћању преко „Пеј-пала”

Роба наручена из Србије преко „И-беја“ или неких других сајтова већ неколико дана не може да се плати преко „Пеј-пала“, а купцима се као могућност нуди плаћање кредитном или дебитном картицом. Систем у другом правцу за сада функционише, дакле сви они који у Србији продају робу на неким од ових сајтова уредно примају уплате на своје „пеј-пал” налоге. Проблем је настао пре десетак дана, а према незваничним информацијама и подацима до којих су дошли корисници ових услуга, плаћање робе преко овог система је укинуто наводно због проблема са роковима испоруке пошиљака у Србију. Зашто? Сајтови попут „И-беја“ у оквиру своје политике заштите и купаца и продаваца поставља рокове у којима пошиљка мора бити испоручена купцу.

Економија

03.10.2017 у 22:00

Лични подаци као новац

Током два дана, колико је била отворена импровизована продавница у Лондону, компанија „Касперски лаб” показала је како лични подаци могу да функционишу као валута. Продавница је привукла многе купце који су желели да дођу у посед јединствених уметничких дела. Све је подсећало на уобичајено искуство приликом куповине у малопродајном објекту, тражење производа, одабир и плаћање на каси. Међутим, када је требало да плате, од корисника није био тражен новац. Уместо тога, од њих је затражено да плате валутом „дата-долар”, новом валутом коју је креирала компанија „Касперски лаб”, а која се састоји од личних података корисника са њихових паметних телефона, као што су фотографије, видео-снимци или поруке.

Економија

26.09.2017 у 22:00

Продају печурке два месеца по истеку рока

И поред тога што Србија већ годинама има Закон о безбедности хране у домаћим трговинама и даље се могу наћи намирнице са истеклим роком трајања. Последњи у низу примера овакве праксе је трговински ланац „Аман” у коме је потрошач пре неколико дана купио теглу маринираних шампињона којима је рок истекао пре два месеца. Према фотографијама које је медијима, уз рачун, доставио купац, на површини тегле већ се ухватила и буђ, а овај производ по цени од 279 динара морао је да буде скинут са полице најкасније 17. јула када је производ био употребљив. Како су за „Политику” изјавили у „Аману”, извињавају се купцу и сугеришу да уз рачун врати производ и узме новац назад.

Економија

24.09.2017 у 22:00

Већа права за купце који плаћају на рате

Купили сте намештај на рате, прекривач од меморијске пене, посуђе или козметику на презентацији коју је фирма организовала у ресторану. Потписали уговор и отишли кући где сте схватили да је одлука о куповини била исхитрена. Ако сте уговорили да робу платите на рате а желите да одустанете – имате право на то у року од 14 дана. По важећим прописима, иако се о томе мало зна, већа права имају они који плаћају на одложено него у кешу.

Економија

19.09.2017 у 21:33

И даље највише трошимо на храну

Српском домаћинству ништа не значе оцене Међународног монетарног фонда и Светске банке да су цене стабилне и да је инфлација у планираним оквирима. Јер много више од њихових саопштења грађани верују новчанику који им непогрешиво говори да цене расту. Да просечно домаћинство троши више него што зарађује показују и последњи подаци званичне статистике. У другом кварталу 2017. домаћинства су у просеку располагала месечним приходом у новцу и у натури у износу од 60.195 динара, док су просечни расходи за личну потрошњу износили 61.477 динара.

Економија

19.09.2017 у 22:00

У Србији најмање хиљаду радњи половне гардеробе

У Србији тренутно послује 740 фирми које се искључиво баве препродајом увозне, ношене гардеробе, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Вероватно је да би их у коначном збиру било много више – најмање хиљаду да постоји званичан списак свих оних који су протеклих година ушли у тај, рекло би се, све уноснији посао. – Могуће је да их има и више, али код нас се региструје једна, претежна делатност. Фирме, такође, имају могућност да се баве осталим пословима која су законом дозвољени – наводе у АПР-у. У Управи царине међутим нисмо успели да добијемо податак о количинама те робе која се у Србију увози из Аустрије, Немачке или Италије – одакле одбачена одећа најчешће стиже на наше тржиште.

Економија

14.09.2017 у 21:46

У теглу више не стаје килограм меда

Савез пчеларских организација Србије (СПОС) сматра да на домаћем тржишту има најмање две трећине неисправног меда и да без сталних контрола неће бити помака у решавању овог проблема. Они питају фирме које пакују мед зашто су замениле етикете на класичној стакленој тегли (од 720 милилитара) у коју стаје тачно килограм чистог меда. На њиховим декларацијама сада пише да та тегла садржи 950 грама меда, уместо килограм, а тегла је остала иста. – Постоји оправдана сумња да у теглама није прави мед. Јер, специфична тежина меда је таква да у ту теглу најчешће стаје килограм меда. Они су то волшебно променили, а амбалажу задржали. Зашто? Када направите вештачки мед он нема ту специфичну тежину као прави и у паковање не може да стане килограм – наводе у СПОС-у.

Економија

12.09.2017 у 22:00

Инспекција пронашла фалсификовани мед у „Идеји”

Министарство пољопривреде из трговинског ланца „Идеја” повлачи ливадски мед под робном марком „К плус”, пошто је утврђено да је реч о фалсификату, сазнаје „Политикин” Потрошач. Мед који је био на акцији од 25. до 27. августа продавао се за 569 динара по килограму, док је уз ову теглу трговац други килограм нудио за само 171 динар, што је попуст од 70 процената. Ово је изазвало сумњу потрошача, а потом и домаћих пчелара који се већ годинама боре против фалсификата меда. Случај је пријављен инспекцији која је одмах реаговала, контролисала овај мед и пронашла фалсификате због чега је и предузела мере, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, за наш лист. – После првобитне контроле, урадили смо и суперанализу која је потврдила претходне налазе и издат је налог да се роба повуче,

Економија

05.09.2017 у 22:00

Немачки „аријел” и јефтинији и боље пере од хрватског

Код више од половине испитаних производа са тржишта Хрватске и Немачке утврђена је знатна разлика у квалитету, показала је најновија анализа коју је Хрватска, попут других нових чланица ЕУ, спровела како би указала да мултинационалне компаније дискриминишу потрошаче у сиромашнијим државама Уније. Парадоксално је и да су 60 одсто испитиваних производа Хрвати плаћали скупље него потрошачи у Немачкој, а истраживање је показало да само код четири од 26 испитаних артикала (15 одсто) није нађена разлика ни у квалитету ни у цени. Код чак 54 одсто утврђена је разлика у квалитету, и то у прилог потрошачима са западнијег тржишта, преносе хрватски медији.

Пријавите се на нашу маилинг листу