четвртак, 28.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,37	96,95	96,66
	108,71	109,37	109,04

Таг: Милош Лазић

Београд

14.02.2018 у 21:44

Реквијем за Чубуру

Вест о затварању и рушењу „Чубурске липе” затекла ме је у Жаркову, где већ четврт века сањам да се једнога дана вратим некадашњој распеваној периферији чијим су сеновитим уличицама и веселим кафанама промицале успомене. Маштао сам да се поново скрасим на Чубури моје младости. Бржи су, нећу стићи да досањам. Али зато могу да им отпишем!

Друштво

19.08.2017 у 21:44

Из Коштунића на све четири стране Србије

Господин Масару Нагоја из јапанског града Нагано први пут је дошао овамо и одушевио се оним што је затекао. Утаборио се у Коштунићима, па одатле где стигне, куд га ноге и његово весело друштво одведу. Иначе, он је до пензије био частан, а следствено томе и веома поштован банкар, а код нас се преметнуо у добродушног чичу заљубљеног у музику, обичаје и дружење које уз њих иде, и у нове пријатеље које је управо стекао.

Друштво

13.08.2017 у 11:30

Неизмирен дуг

На тесном тргу у центру мале и некад затурене варошице, кочопери се Споменик трубачу. Не једном, већ свима који су продефиловали кроз Гучу а Драгачевски сабор уздигли до висина на којима је и данас. Ако је, ваља се, и због народних музичара, и због захвалних Драгачеваца. У време Сабора бар половина од неколико стотина хиљада гостију пожели да се фотографише у сенци споменика, а срећнијима се та жеља и оствари! Због тога је тај трг са спомеником једно од најпосећенијих места током надметања дувача. А ипак, ту као да нешто недостаје?

Србија

29.07.2017 у 21:30

Каљење пријатељства

Авионом од Пекинга до Београда лети се сат краће него у повратку, од престонице Србије до главног града НР Кине. Објашњење је компликовано и астрономско, али тако је. Зато је Кинезима лакше да дођу у Србију него нама да скокнемо до њих. И наилазе, све чешће. Баш минулог викенда у Коштуниће је дошла група од тридесет петоро њих.

Друштво

13.05.2017 у 21:21

Чудан неки народ

У центру Прањана, мало испод Чедове кафане, с леве стране друма, стоји стамена приземна зграда: по изгледу би се рекло да је грађена између два рата. У њој је сеоска амбуланта, а како ни она не може безимена, то над улазом лепо пише „Дом здравља Џон Кингзбури”. И то ћирилицом! Ко је тај Џон и чиме је задужио житеље питомих обронака Сувобора да по њему називају тако важне установе?

Друштво

07.05.2017 у 21:30

Погрешан датум

Зашто је укинут Дан младости? Оно, и Дан победе у Другом светском рату је у међувремену преименован у Дан Европе јер данас поражени ту воде главну реч (а и ратовали смо до пре неки дан), али празник у славу младости требало је сачувати како би нас подсећао да бесповратно старимо. Да ли је то учињено да би генерација ратом ометених заборавила Јосипа Броза или зато што су житељи Србије у просеку међу најстаријима под капом небеском па и нема ко да слави, не зна се.

Београд

17.04.2017 у 22:30

Како се баба Јулин гулаш нашао у јеловнику

Кад је ономад др Аца Обрадовић у неком друштву озбиљно изјавио да би радо купио „Мадеру”, одговарали су га и саветовали да, ако већ има пара за измотавање, купи ФК „Црвену звезду”. Јер, иако га у чувеној београдској кафани и дан-данас памте као „инвентар”, светску славу је, ипак, стекао као фудбалски стручњак. Онда је отворио ресторан у Словенији, крај Љубљане: причало се да добро иде и кафани, и њему, и словеначким ногометашима?

Друштво

03.01.2017 у 20:30

Туга на 78 обртаја

Госин Мирче је на свом репертоару имао искључиво руске песме, али њих је мало ко желео да слуша. Због тога је и напустио некада чувени руски национални ресторан на бившој периферији Београда и прешао у скрајнуту механу „Врњачка бања” код „Дома краља Александра”, надомак Каменовића. Тамо је певао за паре и варљиву славу, а овде за душу. Знао је песме уз које су некада плакали „бели” и оне уз које су доцније лумповали „црвени”. Али Мирче никада није разврставао песме по боји. Није он то превише бреновао ни онда кад је било погибељно, а камоли сада. Пева он тако „Каћушу”, на руском, наравно, блудећи погледом кроз излог механе некуд уз Нишку улицу, сузе му искре испод наочара, руком се хвата за срце. Пати. Онда окрене на романсу „Шумска идила”, опет загледан у даљину, а руком дозива Жику

Почетна / Тагови

27.01.2021 у 23:23

Класичном и популарном музиком кроз музеј

27.01.2021 у 23:13

Пронађен мртав дечак у својој соби

27.01.2021 у 22:33

Председник Италије почео консултације с лидерима странака о новој влади

27.01.2021 у 22:12

Робиња уместо америчког председника на новчаници од 20 долара

27.01.2021 у 22:00

Повољни кредити за почетнике у бизнису

27.01.2021 у 21:55

Сат апокалипсе и даље близу поноћи