среда, 02.12.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,57
	97,04	97,63	97,34
	107,89	108,54	108,21

Таг: лед

Мозаик

18.11.2020 у 11:12

Ледници на Гренланду топе се брже од најцрњих предвиђања

Три највећа глечера на Гренланду могла би да се топе брже него што се сматрало у најцрњим предвиђањима, показује нова студија заснована на старим снимцима и другим подацима на основу којих је процењивано колико је леда нестало у 20. веку са та три глечера. Процењује се да је један од њих од 1880. до 2012. изгубио више од 1.500 милијарди тона леда, остала два 1.381, односно 31 милијарду тона од 1900. до 2012. године. Због тог отапања, ниво океана се досад подигао за више од 8 милиметара. Стручњаци за климу Уједињених нација оцењују да би се, због отапања, ниво мора до краја века могао подићи за 30 до 110 центиметара, што зависи од емисије штетних гасова. На основу климатских модела који симулирају најцрњи сценарио, три

Мозаик

04.11.2020 у 11:35

Огромни ледени брег са Антарктика угружава Јужну Џорџију

ЛОНДОН - Масивни ледени брег величине мање државе, који се одвојио од Антарктика, могао би да удари у британско острво Јужна Џорџија, преноси лондонски Гардијан. Ледени брег се од Антарктика одвојио јула 2017. године, а сада би могао да удари у британско острво Јужна Џорџија и да поремети дивљи живот на њему, као и руте бродова. Брег је дугачак 150, а широк 48 километара, приближне величине као и острво Јужна Џорџија. Он се у овом тренутку налази на 500 километара удаљености од острва, а с обзиром на његове димензије, то и није тако далеко, упозоравају научници. Стручњак за леднике Сју Кук тврди да је ледени брег највећи од свих који се тренутно налазе у Јужном океану и да је јако тешко предвидети шта ће се догодити са њим, због временских услова, струја и облика брега. Она тврди

Мозаик

15.08.2020 у 15:31

Лед на Гренланду се отопио до тачке са које нема више повратка

Лед на Гренланду се отопио до тачке од које више нема повратка, а напори за успоравање глобалног загревања неће га спречити да се распадне. То се наводи у најновијој студији истраживача са Универзитета у Охају. „Ледена плоча је сада у новом, динамичном стању. Чак и да се вратимо на климу сличној оној каква је била пре 20 или 30 година брзо бисмо изгубили ледену масу”, каже Иан Ховат, коаутор студије и професор на Универзитету у Охају. Ледени слој на Гренланду избаци више од 280 милијарди метричких тона леда сваке године који се топи у океан, што је највећи појединачни допринос порасту глобалног нивоа мора. Губитак леда је толико масиван последњих година да је изазвао мерљиве промене гравитационог поља над Гренландом. Топљење леда на Гренланду доприноси порасту нивоа мора за један

Економија

27.02.2020 у 19:22

Расписана јавна набавка за изградњу ледоломца

Републичка дирекција за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде расписала је јавну набавку за градњу брода посебне намене, односно ледоломца, потврдио је јуче Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде. Уговор, како је навео, могао би да буде завршен крајем маја или почетком јуна, а Србија би ледоломац, ако буде све по плану, могла да добије наредне године. Прошле године била је расписана јавна набавка, подсетио је Недимовић, али су потребна средства премашивала постојећи фонд одређен за изградњу ледоломца. Ове године у буџету је опредељено више новца тако да су се стекли услови и да се успешно приведе овај тендер. Ледоломац би требало да има двојаку намену, преноси еКапија, а јавља Танјуг – зими да ломи наслаге леда од мађарске

Економија

24.12.2019 у 11:26

Србија и ове године без новог ледоломца

Према прогнозама метеоролога, до прве половине јануара зима не би требало да покаже своје зубе. Очекује се да, како каже Недељко Тодоровић, снег обели крајем децембра, да у јануару буде кише и снега, али неће бити хладних дана да се на већим рекама створи ледени покривач. Овака прогноза за наредни месец иде наруку надлежнима из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде јер Србија и даље има само један ледоломац. По потреби, за сврхе одбране Дунава, од леда ће се као и до сада ангажовати комшијски, мађарски ледоломци. Иако је још лани најављено да ће ове године у фебруару бити расписан позив за јавну набавку за произвођача нашег пловила за ломљење великог леда, даље од тог позива се није стигло. – Што се тиче градње ледоломца, у 2019. години је расписана јавна набавка,

Свет

23.10.2019 у 19:29

Војни рониоци на Арктику увежбавају роњење под ледом (ВИДЕО)

Војни рониоци из три државе НАТО-а, као и њихове колеге из Финске и Шведске, на Арктику, у Канади, увежбавају роњење под ледом. Осим за војне задатке, овакви зарони су од непроцењивог значаја приликом спасилачких активности. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube Зарон под лед спада у најризичније видове роњења, пре свега због ниске температуре која угрожава здравље па и живоt рониоца, уз ризик замрзавања опреме и немогућност слободног изрона због дебелог слоја леда.

Свет

18.09.2019 у 14:18

Топи се тибетански глечер у коме је заробљено 15 одсто светског леда

На тибетанској висоравни, у подножју планинског ланца Меили и планинског врха Кавакарпо, на 6.740 метара надморске висине, заробљено је 15 одсто светског леда. Због тога научници то подручје називају „трећим полом”, јер чува највећу залиху снега и леда после Арктика и Антарктика. Глечер Мингјонг убрзано нестаје, па се сматра да је то један од најбрже нестајућих глечера на свету. Од 1970. године, тибетански глечер је остао без четвртине леда. Како преноси „Јутарњи лист”, ових дана се очекује објављивање извештаја Међувладиног панела о климатским променама (IPCC), чији научници процењују да ће до краја века нестати преостале две трећине тибетанског глечера. Чак и ако се међународна заједница договори о хитним променама којима би се ограничило глобално загревање, тибетанска

Београд

01.08.2019 у 23:23

Како се живи на ниским температурама

Спас од хладноће неки организми нашли су користећи протеине као антифриз. О томе како се на ниским температурама сналазе плави кит, краба или други живи свет на занимљив начин предочио је доктор биохемије Лука Михајловић. Он је приредио предавање „Ако је зима, није лав – како се живи на ниској температури” у Музеју науке и технике у Скендербеговој улици. Овај разговор са посетиоцима организован је у оквиру недавно отворене изложбе „Хладан као лед” чији је аутор Зоран Левић, музејски кустос. Михајловић је казивао о темама у вези са адаптацијом живог света на ниским температурама, од бактерија до поларних медведа, као и о значају ових адаптација у вези са астробиологијом – постојањем живота ван планете Земље. Ако је један од предуслова за опстанак организама на Земљи течна

Београд

25.07.2019 у 23:03

Прича о леду

У време глобалног отопљавања, открићемо занимљивости о леду, поручили су организатори знатижељним посетиоцима у Музеју науке и технике. Овде је приређена богата изложба „Хладан као лед” чији је аутор Зоран Левић, кустос ове културне установе у Скендербеговој улици. Поставка је посвећена историјском развоју, технологији производње и употреби леда на нашим просторима. Лед је, како се чуло, некада био изузетно важан у свакодневном животу престонице, а производио се на Ташмајдану, отуда је допреман и у Скупштину где је служио за расхлађивање простора, што је било претеча данашњих клима-уређаја. Изложба приближава публици феномен ниских температура причама о свемиру, леденим добима, историјату мерења, технологији и уређајима за хлађење, средствима за расхлађивање, заштити од

Свет

10.04.2019 у 15:44

Алпи ће до 2100. године остати без већине ледника

До краја 21. века глобални раст температуре отопиће већи део леда који обликује изглед и екосистем данашњих Алпа, предвиђају швицарски научници. Ако свет и буде успеo да испуни задати циљ ограничења глобалног загревања на мање од два степена у односу на прединдустријски ниво, две трећине ледника у европском планинском ланцу нестаће до 2100. године, рекли су глациолози са универзитета ETХ у Цириху (Швицарски федерални институт за технологију и Универзитет за технологију, науку и менаџмент). Уколико се климатске промене не ставе под контролу и ако емисија гасова који стварају ефекат стаклене баште настави да расте: „Алпи ће остати без леда до 2100. године и само ће изоловани „дроњци” леда остати на врховима”, изјавио је коаутор студије

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

02.12.2020 у 20:21

Снага воље малог човека

02.12.2020 у 20:04

Убици новинара у Словачкој казна затвора повећана на 25 година

02.12.2020 у 20:02

Хоће ли руски војници напустити Придњестровље

02.12.2020 у 19:48

И грла на онлајн сајму пољопривреде

02.12.2020 у 19:41

Геј вечера која слаби моћ Орбана

02.12.2020 у 19:11

ФИС отказао сва такмичења Светског купа у Кини