петак, 23.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,44	98,02	97,73
	106,3	106,94	106,62

Таг: кукуруз

Економија

02.04.2021 у 22:06

Почиње пролећна сетва, кукуруз најпопуларнији

Први април уобичајено је дан када у Србији почиње пролећна сетва. Са првим топлим данима она неће почети за све културе, осим за шећерну репу чија је сетва већ при крају, кажу за „Политику” у Удружењу „Жита Србије”. – Припремни радови на њивама су у току а тамо где су временски услови били задовољавајући већ су и завршени. Сетва осталих ратарских култура обично почиње око 1. априла и заврши се у наредне две недеље. Међутим, у пракси се догађа и да траје до краја овог месеца у зависности од временских прилика – објашњава Сунчица Савовић, директор Удружења „Жита Србије”. Наше сетвене површине су ограничене тако да и ове године неће доћи до велике прерасподеле. Кукуруз је и даље најпопуларнија ратарска култура код домаћих произвођача. У последње три године површине под кукурузом

Економија

04.02.2021 у 13:15

Потписан меморандум о извозу српског кукуруза у Кину

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић потписао је данас са Генералном управом царине Кине два протокола о фитосанитарним условима за извоз српског кукуруза и сушеног резанца шећерне репе у Кину. Протоколе је у име Генералне управе царине Кине са Недимовићем потписала амбасадорка те земље у Београду Чен Бо, путем видео линка. Министар Недимовић је изразио задовољство због тога што су након започетог извоза говеђег и јагњећег меса, и решених питања у вези са извозом наших млечних производа у Кину, дошли не ред извоз кукуруза и репиног резанца. „Кина је највећи увозник кукуруза, а Србија је један од 10 највећих извозника квалитетног кукуруза у свету. Идеално је време на месец и по два пред сетву кукуруза да отварамо једно овако велико тржиште на које могу да се пласирају велике

Економија

03.02.2021 у 20:03

У чему је значај дозволе за извоз кукуруза у Кину

Усаглашавање услова за извоз кукуруза у Кину биће у наредном периоду веома важно за наше тржиште, изјавио је за „Политику” Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”. Он је нагласио да је једна од највећих светских компанија за трговину житарица истовремено и наш највећи купац тако да ће на овај начин нашим произвођачима бити олакшан пласман. У свету постоје предвиђања да ће због добре цене кукуруза, током пандемије, у 2021. бити више заинтересованих произвођача за ову културу. Да ли се то може очекивати и у Србији, посебно уз додату могућност извоза у Кину? Саковић сматра да код нас неће доћи до неких знатнијих промена у сетвеној структури. – Србија нема резерве у сетвеним површинама. Такође, колико-толико се мора поштовати и плодоред уколико неко жели добре приносе – каже он и

Економија

28.01.2021 у 18:17

Договорен извоз српског кукуруза у Кину

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је данас да ће ових дана бити потписан протокол о извозу српског кукуруза у Кина. „Управо данас смо од Кине добили информацију да ћемо ових дана потписати протокол о извозу кукуруза у Кину, која је једно од највећих светских тржишта за кукуруз”, рекао је Недимовић у скупштини. Министар је истакао да је утицај пољопривреде на БДП у 2020. био такав да је успео да неутралише пуно проблема које смо имали услед короне. Србија већ три године има невероватан раст у пољопривредној производњи, нагласио је Недимовић.

Економија

05.12.2020 у 21:00

Знатно бољи извоз кукуруза него пшенице

Због смањења рода кукуруза у Украјини и Румунији влада веће интересовање за српским кукурузом. Та дешавања у црноморском региону утицала су на знатно повећање куповине нашег кукуруза, изјавио је за „Политику” Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије”. Како напомиње, кукуруз је у свету 2020. родио више него прошле године. Међународно веће за житарице сматра да је реч о расту од 23 милиона тона, док америчко министарство пољопривреде процењује да ће кукуруза на светском тржишту бити више за око 27 милиона тона. Просечан принос кукуруза у Србији био је 8,1 тону по хектару, а укупан род 8,1 милиона тона. Према подацима „Жита Србије”, који ће бити незнатно кориговани, просечни приноси у Војводини били су 8,3 тона по хектару, а у централној Србији 7,9 тона. – Ово јесте добар род, али

Економија

29.10.2020 у 21:29

Извозници на губитку због раста цена кукуруза

Док произвођачи житарица ову годину ненадано могу сматрати и изузетно финансијски успешном, поједини извозници из Србије већ су на губитку због рекордног раста цена на светским берзама. Како сазнајемо, највише изненађења здравствена криза донела је извозницима кукуруза. Према информацијама из удружења „Жита Србије”, они ће имати и највише штете због такозваних терминских уговора које су закључивали пре неколико месеци, када ни најутицајни аналитичари нису могли да очекују оваква кретања на тржишту. Продуктна берза у Новом Саду у последњем извештају забележила је рекорднo поскупљење кукуруза у овој сезони. Уговори су закључивани у распону од 18,5 до 19,4 динара за килограм без ПДВ-а. У односу на претходну недељу, кукуруз је био скупљи за 9,55 одсто, док је у односу на исту недељу

Економија

30.09.2020 у 09:04

Због страха од короне гомилају се залихе житарица

Иако ће коначни подаци о приносима у овој години бити објављени у марту 2021, већ сада је јасно да је Србија, када је реч о житарицама, имала успешну годину, посебно за ратаре који су сејали жито и кукуруз. Према резултатима Републичког завода за статистику од 5. септембра ове године, у Србији је остварена производња пшенице од 2,9 милиона тона, што је за 17,3 одсто више у односу на прошлу годину. Очекивана производња кукуруза је око осам милиона тона или 9,6 процената више у односу на 2019. У поређењу са прошлом годином, очекује се већа производња соје (15,1 одсто), а мања сунцокрета (8,8 процената) и шећерне репе (10,5 одсто). У односу на десетогодишњи просек (2010–2019), производња пшенице је већа за 17,8 одсто, кукуруза за 29,4, сунцокрета за 26,3 и соје за 60,3 процената,

Економија

18.08.2020 у 22:00

Порасла цена кукуруза пред бербу

Цена кукуруза протекле недеље достигла je свој овосезонски максимум. Како је објавила Продуктна берза из Новог Сада, када је мало ко очекивао, цена је почела нагло да иде узлазном путањом. Разлог за то је недостатак понуде на тржишту и повећана тражња за овом житарицом. Према информацијама с берзе, купопродајни уговори за кукуруз су почетком седмице закључивани по цени од 18,5 динара по килограму (20,35 са ПДВ-ом) да би већ крајем недеље кукуруз продаван за 19,5 динара, односно 21,45 динара с порезом. У односу на претходну недељу, цена кукуруза била је виша за 5,82 одсто. Према анализи новосадске берзе, у којој се упоређују августовске цене кукуруза у последњих десетак година у Србији, може се видети да је прошлонедељна била максимална забележена у протеклих осам година. Рецимо, 2019.

Економија

12.08.2020 у 14:00

Добар род пшенице и сунцокрета - кукуруза и за извоз 3,5 милиона тона

Ово је добра година за пољопривреду, биће добар род код свих ратарских култура, и код свих ћемо имати вишкове за извоз, а сви који су дали максимум немају разлога да се жале, рекао је данас у изјави за Танјуг Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије”. Жетва раних хибрида сунцокрета почела ових дана у Јужном Банату а очекивани приноси између 3 и 3,2 тоне по хектару. „Сунцокрет је на око 220.000 хектара, што је довољно за наше прерађиваче и стандардно да извеземо нешто преко 100.000 тона. Цену сунцокрета код нас пре свега одређује понуда и тражња на међународном тржишту. За произвођаче добро да постоји конкуренција јер су поред уљара ту и извозници”, рекао је он. Уљаре знају да не смеју дозволити да остану без сировина, и традиционално подигну цену за динар до два по килограму,

Гастрономија

04.01.2020 у 22:37

Кокице, здрава и укусна ужина

Нутриционист се слажу да су кокице одлична ужина. То је једина намирница која садржи цело, необрађено зрно. Све друге житарице су обрађене и помешане са другим састојцима, па чак и ако се рекламирају као „цело зрно”, то се односи само на 51 одсто масе. Изузетно су здраве јер садрже велику количину антиоксиданата и влакана. Једна порција од 30 грама кокица може задовољити чак 70 одсто дневне људске потребе за житарицама. Највећи део кокица, чак 78 одсто чине угљени хидрати. Од витамина садрже витамине Б групе. Преовлађујуће количине угљених хидрата у кокицама чине најквалитетнији извор енергије за наш организам. Од минерала имају калијума, фосфора и магнезијума. У мањим траговима има гвожђа, калцијума, натријума и цинка. За разлику од других сланих грицкалица

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

23.04.2021 у 13:19

Свима најважнија борба за кликове

23.04.2021 у 13:13

Милановић: Срби у Јасеновцу убијани јер су пружали отпор

23.04.2021 у 12:49

Аустрија против промене граница у региону

23.04.2021 у 12:40

И наредних дана вакцина „Фајзером” и „Спутњиком” без заказивања

23.04.2021 у 12:19

Џеј-пи Морган признао да је лоше проценио пројекат Суперлиге Европе

23.04.2021 у 12:13

Објављена фотографија најмлађег сина принца Вилијама уочи рођендана