четвртак, 21.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,59	97,17	96,88
	108,7	109,36	109,03

Таг: редитељ

Култура

04.01.2021 у 20:15

Од „Баала” до „Демократије”

Милош Биковић, Милан Лане Гутовић, Весна Чипчић, Милена Зупанчич, Бранка Катић, Наташа Марковић, Ива Илинчић, глумци су који ће, поред осталих, а окупљени око слогана „Зашто желиш бити човек”, бити део бројне уметничке породице која ће у 2021. години сценски измаштати нових десет пројеката, које планира да реализује амбициозно Београдско драмско позориште. Милош Биковић играће главну улогу у комаду „Баал” Бертолта Брехта, у режији награђиваног словеначког редитеља Дијега де Бреа, који је пробе овог дела почео још током лета, али су епидемиолошке околности помериле премијеру за 12. фебруар. – Сви смо у екипи ове представе мање-више прошли кроз овај вирус, тако да нема више препрека тог типа, нема ко да више буде у другом кругу. Брехт је „Баал” стварао са свега 20 година, уочи самог

ТВ ревија

24.12.2020 у 15:00

Питаће нас дедови где нам је била памет

Дело овог мултиталентованог уметника режирао је Саша Хајдуковић. Главне улоге Косте Говоруше и Косте Гајића тумаче Јово Максић и Љубиша Савановић, а поред њих и самог сценаристе Пејаковића, играју и Александар Ђурица, Борис Исаковић, Драган Мићановић, Никола Ракочевић, Леа Секулић, Дејан Аћимовић, Горан Султановић... Судећи према коментарима на интернету и писању медија, ова криминалистичка серија изазвала је позитивне реакције гледаоца, и стручне јавности, већ након прве епизоде. – Важно нам је да поруке, коју серија шаље, дођу до људи, да ова прича буде сагледана у целости. Ја користим мреже, али их не пратим; људи свашта пишу и човек се само узнемири, а ретко шта паметно прочита – рекао је Пејаковић за наш лист. Ова његова прича, разликује се од првог дела, серије

Култура

24.12.2020 у 21:00

Ми нисмо рационалан народ

Сасвим неоправдано, рад Бранимира Шћепановића изостао је сa културне мапе српских позоришта, констатује за „Политику” редитељ Патрик Лазић који је увелико на сцени новосадског Позоришта младих, поставио дело „Смрт господина Голуже” ауторке Ане Ђорђевић, рађено по мотивима истоимене комедије Бранимира Шћепановића. Копродуценти су „Беоарт” и Центар за развој визуелне културе. Док ишчекујемо нови термин за премијерно извођење дела „Смрт господина Голуже” који је због епидемиолошких околности померен, а чију филмску верзију Живка Николића из 1982. године многи памте, разговарали смо са младим Патриком Лазићем који нас је изненадио зрелошћу и харизмом. Ријалити програми подстичу конфликтне личности да се осете нормалнима – У менталитету нам је да више волимо

Свет

15.12.2020 у 09:17

Амерички редитељ примио руску вакцину против коронавируса

МОСКВА – Амерички редитељ Оливер Стоун примио је руску вакцину против ковида и изјавио да не разуме зашто је игноришу на Западу. „Примио сам вакцину пре неколико дана. Још не знам колико је руска вакцина ефикасна, али сам чуо много позитивних реакција на њу”, рекао је Стоун за руски „Први канал”, преноси Танјуг. Министарство здравља Русије регистровало је у августу прву на свету вакцину за превенцију ковида 19, коју је развио Национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја” у сарадњи са Руским фондом за директне инвестиције.

Култура

08.12.2020 у 22:00

У пливању против струје

Редитељ Јован Живановић (1924–2002) у свом времену никада није био миљеник ни филмске критике, ни филмског естаблишмента. Кад је било непристојно да се прећути неки његов очигледан квалитет, похвале су изговаране кроз стиснуте зубе. У првом делу каријере имао је пристојну рецепцију изван Србије, а откако је реализовао свој последњи филм, прећуткиван је готово до безобразлука, све док није комотно могао да добије епитет најмање познатог аутора с највише познатих филмова. Остао би најпотцењенији српски филмски стваралац да није било Синише Здравковића и легендарне Живановићеве ретроспективе 1987. у Дому културе „Студентски град”. Тако пише Богдан Златић, филмски критичар и аутор књиге „Пчелињак у осињем гнезду – Јован Живановић”, у издању Филмског центра Србије, која је представљена у

Култура

03.12.2020 у 20:15

За уметнике размена је неопходна

Словеначком редитељу Томију Јанежичу, честом госту српских сцена био је изазов да ради представу “Није то то - Студије Фауста” према тексту Симоне Семенич, какву до сада није режирао, пре свега што се тиче формата који је много краћи од његових досадашњих радова. Реч је о регионалном пројекту који продукцијски повезује Београдско драмско позориштe на чијој сцени „Оливера и Раде Марковић“ је премијерно изведена, САРТР, Зетски домом са Цетиња и међународни театарски фестивал MEСС. Представа је одиграна и на управо завршеном фестивалу Дезире у Суботици. “Није то то - Студије Фауста” је истраживачки, стваралачки пројекат базиран на поновном исписивању добро познатих сцена кроз призму односа мита и савремених околности на Балкану, прављења моста везе између Запада и Истока.

Култура

27.11.2020 у 20:15

Ми смо данас сви помало номади

Редитељка завидне интернационалне каријере Светлана Димчовић кани се да свој сценски рукопис „овери” на сцени Битеф театра где ће наредног пролећа режирати дело „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Иза ове рођене Београђанке је блистава каријера: дипломирала је драмске уметности и енглеску књижевност на Универзитету у Бирмингему 1997, четири године касније изабрана је као члан редитељског програма Ројал нашенел позоришта у Лондону. Режира и гостује у Финској, Русији, Литванији, Индији, Словенији, Мађарској, Аустрији... И поред бројних породичних и професионалних обавеза наша саговорница, како каже, свакодневно „на даљину” чита „Политику”. Свако време је добро за ново читање дела „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Шта је пресудило да се вратите у наш сценски миље? Моја сарадња са

Култура

25.11.2020 у 20:15

Свет без позоришта је свет дезинфикован од себе самог

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Посматрам како се свет драматично мења. Остаци старог света још су ту, као памћење на некадашњи живот. Оптимистично је мислити да је

Култура

18.11.2020 у 10:00

Калеидоскоп свакодневних слика и призора

Редитељ и сценариста Миливоје – Мића Милошевић, који је прекјуче преминуо у 91. години, остаће упамћен по бројним играним филмовима, међу којима су најпознатији „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је завршио историју уметности, био је новинар и филмски критичар, режирао је документарни филм о „Бијелом дугмету” и телевизијски серијал „Тито: црвено и црно”. У једном интервјуу овај редитељ је испричао како је младост провео у Кино клубу и Кинотеци. Његова филмска каријера почела је са чувеним југословенским спортистом Мирославом Цераром. „Направио сам документарни филм о гимнастици и Церару, као да је у питању најлепша балетска представа

Култура

17.11.2020 у 20:15

Позориште је слобода

Југ Ђорђевић, предвоник генерације младих редитеља, на новом је сценском искушењу. У Београдском драмског позоришту режира комад „Кишне капи на врелом камењу” Рајнера Вернера Фасбиндера, премијера се очекује крајем новембра. Превод потписује Јелена Костић Томовић, драматург је Тијана Грумић, сценограф Андреја Рондовић, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Јулија Ђорђевић, сценски покрет ради Дамјан Кецојевић. У глумачкој екипи су: Павле Пекић, Љубинка Кларић, Ива Илинчић и Александар Вучковић. – Агата Шварц у часопису „Писмо” из 1987. у Фасбиндеровој биографији пише о овом комаду као о некој врсти ране верзије драме „Горке сузе Петре фон Кантˮ, док Маријан Бобинац у предговору књиге „Рајнер Вернер Фасбиндер – Анархија у Баварској” наводи да је то вероватно најранији Фасбиндеров

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.01.2021 у 12:41

Састанак Путина и Бајдена није тренутно на дневном реду

21.01.2021 у 12:36

Велико интересовање грађана за вакцинацију на Сајму

21.01.2021 у 12:15

Двадесета сезона Галерије „Артгет”

21.01.2021 у 12:15

Интернет дивови опасност за демократију

21.01.2021 у 11:50

Масовни нереди у мигрантском центру код Сарајева

21.01.2021 у 11:37

Ухапшени због изнуде 12.000 евра