Издања Читуље
accessibility-tools
уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
7°C Облачно
Београд
Последња измена 08:06

Таг: редитељ

Култура
28.07.2019 у 20:00
Спилбергово писмо за Матилду Черге
Музеји у свету бележе животне приче својих суграђана чувајући тиме живи отисак једног доба. Једна таква прича забележена је недавно у архиви Народне библиотеке Србије када су дигитализоване фотографије познате београдске јеврејске породице Калеф. Фото-албум је у име породице предала госпођа Матилда Черге. Она и њени потомци, као и фамилија њене сестре, познате оперске солисткиње Бреде Калеф Симоновић, преостали су једини од Калефа који су поднели 22 жртве за време Холокауста. Њихови преци, Сефарди, који су се из Шпаније доселили на Балкан, живели су на Дорћолу и сви су се углавном бавили трговином. Матилда Черге живела је у Господар Јовановој улици. Њена бака, имењакиња, имала је радњу у Вишњићевој и продавала је текстил
Култура
26.07.2019 у 21:00
Све је окренуто наглавачке
Премијером представе „Како вам драго” по делу Вилијама Шекспира у режији Никите Миливојевића у петак увече, 2. августа, у 20.30 биће отворен овогодишњи трећи по реду интернационални Нишвил џез театарски фестивал који прати аутентични поднаслов „Тврђава побуне и провокација”. У духу свог редитељског рукописа Никита Миливојевић ових дана, како нам је рекао, трага за амбијенталним нишким простором где ће укрстити судбине Шекспирових јунака. Представа „Како вам драго” рађена је у преводу Велимира Живојиновића и Боривоја Недића. Адаптацију, режију и сценографију потписује Никита Миливојевић, сценски покрет Амелија Бенет, костиме Марина Вукасовић Меденица, музику Ада Ровати Брејкер. У глумачкој екипи су: Небојша Вранић, Драгослав Савић Сафа, Соња Исаиловић, Зоран Карајић, Милош Цветковић,
Култура
24.06.2019 у 20:30
Уметност и живот руку подруку
У Чилеу, када излази, сунце мора прво да се попне на брда, на зидове и врхове пре него што стигне до последњег камена Кордиљера. У мојој земљи Кордиљери су свуда, али је за чилеанске држављане то непозната територија. Пошто сам отишао на чилеански север, да бих снимио „Носталгију за светлошћу”, и на југ, за „Дугме од седефа”, осетио сам се спремним да снимим чилеанску кичму – Кордиљере, да истражим те мистерије, моћна открића чилеанске прошлости и садашње историје.   Овако о свом најновијем дугометражном документарном филму „Кордиљери снова”, виђеном недавно у Кану (специјална пројекција), где му припала и награда „Златно око”, говори легендарни чилеански аутор Патрицио Гузман, који је после насилног свргавања Аљендеа од стране војне хунте и током крваве диктатуре генерала
Култура
16.06.2019 у 20:00
Модерно? Ја сам за класичан приступ
Редитељу Александру Поповском припала је част да својим читањем Шекспировог „Ричарда Трећег” који је ову историјску драму радио као савремени политички трилер отвори овогодишњи шести по реду Шекспир фестивал. Загребачки „Ричард Трећи” у извођењу позоришта „Гавела” у којем главну улогу тумачи „несвакидашњи Озрен Грабарић” биће изведен у четвртак увече, 27. јуна од 19.30 сати на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта у Новом Саду.
ТВ ревија
10.06.2019 у 08:58
Родио сам се да бих снимио „Вука Караџића”
У стану Ђорђа Кадијевића на Бановом брду затичемо домаћина испод портрета, који је насликао његов велики пријатељ Мића Поповић, како будно прати меч Новака Ђоковића. Повода за разговор с овим историчарем, редитељем, сценаристом, историчарем уметности и ликовним критичарем има много, али задржаћемо се на – тридесетогодишњици освајања Гран-прија у Риму за серију „Вук Караџић”. И он почиње да прича:– Она је могла да настане крајем осамдесетих, док је још постојала културна инерција, а уочи катастрофалних нових балканских ратова који су срушили све што смо дотад имали, подразумевајући културне вредности и тековине. У време када су у ТВ Београд били Љубомир Радичевић, Зора Кораћ, Филип Давид, Павле Угринов... Афирмисани и аутентични ствараоци који су имали велике личне опусе у другим
Култура
03.06.2019 у 21:00
Бавим се темама које муче савремене Французе
Заплет филма „Без филтера” (у ствари бољи превод би био „Без задршке”) којим је недавно отворен Фестивал француског филма у Комбанк дворани у Београду под називом „Шта гледамо данас?”, типичан је за ауторски рукопис француског редитеља и сценаристе Ерика Лавена (1966), који је био гост овог фестивала. Преиспитивање пријатељстава, породичних и партнерских односа и сопственог идентитета у промењеним животним околностима, трагање за равнотежом између онога што човек мора и онога што би желео да уради, све то уз велику дозу хумора, љубави и ведрине – то је заједнички именитељ Лавенових филмова који су сви били комерцијални „блокбастери” у Француској. Зашто вас толико привлачи комедија? Мислите, осим тога што доноси највећу популарност код француске публике и највише зараде, па од ње
Култура
02.06.2019 у 23:30
Без филма мој живот нема смисла
Кан – Један од убедљиво најбољих филмова на 72. Канском фестивалу без сумње је био саморефлектујући филм „Бол и слава” култног шпанског аутора и двоструког „оскаровца” Педра Алмодовара (1949). Поново је остао без „Златне палме”, али је жири имао слуха да награди глумца Антонија Бандераса за улогу Алмодоваровог алтер ега – редитеља Салвадора Маљу, главног јунака у овом филму. Историја односа Кана и Алмодовара је дугачка, он је овде боравио први пут још 1982. с „Лавиринтом страсти”, касније и с филмом „Жене на ивици нервног слома”
Култура
24.05.2019 у 19:30
Одређују нас наши морални избори
Драмски комад „Гетсимански врт” британског писца Дејвида Хера редитељка Љиљана Тодоровић режира у Атељеу 212. Премијера је вечерас од 20 сати на сцени „Мира Траиловић”. Дело је превео Зоран Пауновић, драматург је Димитрије Коканов, сценограф Магдалена Влајић, костимограф Лана Цвијановић, а композитор Зоран Ерић. Јунаке Дејвида Хера тумаче: Дара Џокић, Бане Видаковић, Јована Гавриловић, Јелена Ђокић, Бранислав Трифуновић, Славен Дошло, Владислав Михаиловић, Марта Бјелица и Петар Бенчина. Шта је у фокусу представе „Гетсимански врт” будући да не сцени често пропитујете употребу и злоупотребу истине? Посебно ми је изазован и интригантан Херов дијалектички третман истине. Овом писцу наденули су надимак „ђавољи адвокат”, јер у својим текстовима најбоље аргументе и најефектније реплике
Култура
10.05.2019 у 20:00
Руска опера има сопствени пут
Национални уметник Русије Јуриј Александров, оснивач и стални уметнички руководилац театра Опера Санкт Петербурга, једног од најбољих и најнаграђиванијих музичких позоришта у Русији и ван њених граница, поново је гост Београда. На сцени националног театра публика је прексиноћ имала  прилику да гледа представу „Ловци бисера” Жоржа Бизеа, а вечерас ће од 19.30 сати на сцени земунског „Мадленијанума” овај реномирани ансамбл гостовати са представом „Фауста” Шарла Гуноа, обе у режији Јурија Александрова. Гостовање је реализовано у оквиру турнеје Опере Санкт Петербурга, а поводом 150 година Народног позоришта у Београду и две деценије „Мадлениjанумa”. – Изводићемо вечерас Гуноовог „Фауста” и, упркос прилично авангардној, авантуристичкој и модерној поставци, музичке принципе смо до краја
ТВ ревија
07.05.2019 у 11:54
Повратак у свет реклама
Да није пристао да помогне брату од тетке који је својевремено снимао један музички спот, ко зна да ли би Владимир Илић данас седео иза филмске камере и сликао Београд неким својим бојама, каквим га гледамо у серији „Пет”. Пристао је да помогне брату, а потом и стрицу, продуценту и организатору Сретену Мијовићу. Доносио је кафе и гледао како се ради на филмском сету. – Онда ми је једног дана стриц рекао да сам научио да носим каблове и да више не долазим. „Иди, упиши факултет”, рекао ми је и ја сам га послушао. Време проведено код стрица било је довољно да схватим шта желим и избор је пао на фотографију. Нисам успео да упишем камеру из првог већ тек из трећег пута, али исплатило се – прича директор фотографије Владимир Илић, признајући да ни једног јединог тренутка није зажалио због
Почетна / Тагови
19.11.2019 у 08:06
Српски студенти који су евакуисани из Хонгконга слетели у Београд
18.11.2019 у 23:03
„Недеља италијанске кухиње” за помоћ Венецији
18.11.2019 у 22:55
Вуковар, друга прича
18.11.2019 у 22:55
До 3.000 евра – мали судски спор
18.11.2019 у 22:55
Машина за веш могла би да траје и 20 година
18.11.2019 у 22:33
Хеклане минђуше, плетене ташне и огрлице од пустоване вуне
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља