субота, 23.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,33	96,91	96,62
	108,81	109,47	109,14

Таг: сећање

Култура

15.01.2021 у 12:12

Песник који је живео свим чулима

Данас се песниково име које се до јуче изговарало од мила, изговара са тугом. Напустио нас је песник који је то био више од свих других који су се писањем песама бавили у српској савременој поезији. Док су се они песништву посвећивали, он је песмама живео, поставши одавно, од самих почетака свога песниковања, човек-песма. Он без песме није могао, али учинио је све – и успео у томе – да ни песма, богме, није могла без њега. Симбиотички су били срасли. Песма га је писала, нагонећи га да у сваком трену може да јој се, пишући је, реваншира. Она га је, као и највеће јунаке наше усмене епике, хтела. Пишући песме на болничком кревету отишао је из живота – њој у наручје. Песмоваће и у оностранју, јер другачије не може. О Миљурку Вукадиновићу се, једноставно, не може нипошто писати онако како

Култура

14.01.2021 у 10:52

Одлазак великог урбанисте

Ето, и то се десило, мимо наших очекивања. Увек смо веровали да ће нас све надживети: усправан, дотеран, активан, увек спреман да дискутује, па и да напише неку нову књигу или узме учешће на неком научном скупу, са наративом који би увек звучао актуелно. Одједном празнина, настала одласком у вечност великог урбанисте, планера и пројектанта, Добривоја Тошковића, професора, доктора наука, и редовног члана Академије инжењерских наука Србије. Рођен у Драгинцу 1927. године, завршио је Архитектонски факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Усавршавао се у Холандији. Имао је срећу да код Десанке Максимовић учи српски језик тако да је до краја професионалног живота био свима јасан и разумљив у писању студија, планова и др. А био је јасан и по свету где је радио. Радећи у

Култура

11.01.2021 у 09:39

Увек једноставна и природна

Живот Бисерке Цвејић (1923–2021) могао би да буде основа једне праве романтичарске романсиране биографије: кћерка поморца, који је „трбухом за крухом” дошао до белгијских рудника, винула се у највише уметничке сфере и својим мецосопраном освојила највеће светске оперске сцене. Као девојчица са родитељима је из свог родног Сплита отишла у Белгију и тамо провела своју младост. Отуда је у свом изговору увек задржала право француско „р” и никад није била сигурна с падежима у српском језику. Без обзира на то, неизмерно је волела своју домовину и, осећајући тај порив и унутрашњи позив, обрела се у Београду 1946. године. Њен чаробни мецосопран и снажни глумачки таленат, па, рекла бих, и несвакидашње лепота, омогућили су јој – уз низ погодних околности – да уђе у КУД „Иво Лола Рибар”, да брзо

Култура

04.01.2021 у 10:43

Осипамо се, мој господару

„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у нашој послератној поезији, после оног великог који је учинио Васко Попа. Тај Милутинов заокрет је био одлучан. Била је то тутњава распламсале и ужарене локомотиве у ноћи, заокрет разоран, мушки што би се рекло. Снага те његове књиге покренула је једну генерацију оних који ће, препуни стваралачког „животињства”, наставити да пишу налик оној

Култура

25.12.2020 у 10:00

Одлазак Пере Квргића

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Перица Перо Квргић преминуо је прекјуче у Загребу у 94. години. Рођен у Моравицама у Горском Kотару, 4. марта 1927. године, харизматични Квргић последње године живота провео је у Дому за старије особе у Лашћинској. Још у раном детињству овај маг сцене показао је свој уметнички дар, похађао је некадашњу загребачку Земаљску глумачку школу и Драмски студио у Загребу, а 1944, као седамнаестогодишњак, придружио се партизанским позоришним групама „Иван Горан Ковачић” и „Аугуст Цесарец”. Од 1950. до 1954. био је члан је ансамбла Хрватског народног казалишта у Загребу, да би се у једном тренутку прикључио новоустројеној групи „побуњеника” из ХНК-а, која је основала Загребачко драмско казалиште: актуелно позориште „Гавела”. Квргић се касније поново

Култура

24.12.2020 у 13:04

Терет вечитог преиспитивања

Када га је као младића, усмереног ка прозаичном техничком занимању, Ван Гог позвао помоћу једне репродукције да му се придружи у стварању величанствене сликарске уметности боје и облика, Велизар Крстић није слутио да ће на том путу понети и много тежи терет вечитог преиспитивања, сумње и немира који је на својим плећима вукао велики мајстор из Холандије. У животу одлучан, храбро прихвативши своје позвање, Велизар Крстић ће у наредних педесет година изградити самосвојан ликовни опус, саткан од цртежа, слика, графика и скулптура који ће обележити нашу епоху глобалних катастрофа, националног страдања, личног пропадања и појединачног нестајања. Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Култура

11.12.2020 у 12:41

Два Ромеа

Смрт је, нажалост, ипак, коначна (Маркес), али на срећу, дела остају. Редитељ Арсеније Арса Јовановић, давних 80-их година прошлог века зауставио је у кадру ликове двојице глумаца - младог Тихомира Арсића и ветерана Стојана Дечермића. Сву тројицу је везивало пријатељство, а двојицу глумаца обележила је и чињеница да су се уписали у историју нашег професионалног театра, као двојица најмлађих Ромеа. Цоле Дечермић, наш Жерар Филип, како су га звали, имао је само 22 године када му је Мата Милошевић поверио улогу младог љубавника из Вероне да уз Ирену Колесар (Јулију), играју у овој Шекспировој трагедији на сцени Југословенског драмског позоришта, године 1953. А Тихомир Тика Арсић, такође један од наших најлепших, али и талентованих драмских уметника, играо је Ромеа са 24 године, на

Култура

01.12.2020 у 08:22

Живео је за рокенрол

Вест о одласку Мише Алексића, бас-гитаристе „Рибље чорбе”, делује нестварно за читаву генерацију домаћих рокера, који се на друштвеним мрежама опраштају од њега. Почев од Бајаге и „Инструктора”, Дејана Цукића, рок новинара и критичара Ивана Ивачковића, „YU групе”, Кристине Ковач и многих других. Мирослав Миша Алексић није био само бас-гитариста култне рок групе „Рибља чорба”, композитор и продуцент, већ је пре свега живео рокенрол, са лакоћом и осмехом на лицу. Попут вечитог дечака са гитаром сакупљао је надахнуће на улицама родног Београда, а зауставила га је пандемија у 67. години живота. Алексић је са својом групом „Рибља чорба” освојио награду за најбољи бенд 2019. године, коју је доделило Удружење музичара рок, џез и забавне музике Србије, а уручена је недавно, у октобру ове

Култура

26.11.2020 у 13:32

Прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз

Огромна је вредност онога што професор Марјановић оставља за собом. Био је редовни професор АУНС и ФДУ у Београду. Аутор књига, уџбеника и монографија из области театрологије, историје позоришта и теоријске драматургије. Дугогодишњи уредник часописа „Сцена”, драматург СНП-а у Новом Саду, критичар „Политике”, троструки добитник Стеријине награде за театрологију, Ловоровог венца Позоришног музеја Војводине, Златне плакете за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије. Али чак и не говорећи о немерљивом доприносу науци о позоришту, театрографији, драматургији, десетинама књига, уџбеника и монографија, стотинама чланака и критика које су обележиле или дефинисале тренутке у животу нашег позоришта, пресудном утицају на развој Академије уметности у Новом Саду и

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

22.01.2021 у 23:21

„Друштво мртвих песника” – претпремијерно

22.01.2021 у 22:55

Републиканац покушао да уђе с напуњеним оружјем у Конгрес

22.01.2021 у 22:33

Бајден: Америчка економска криза се продубљује

22.01.2021 у 22:18

Контрола возача на психоактивне супстанце почела од 1. јануара

22.01.2021 у 22:00

Боље ојачати него лечити привреду

22.01.2021 у 21:44

Ако агенција пропадне, новац враћа осигуравач