субота, 27.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Таг: уметници

Култура

25.02.2021 у 22:15

Димитриса Папајоануа вреди чекати

Димитрис Папајоану, грчки кореограф, редитељ и визуелни уметник, увек успева да дотакне публику, без речи, понекад чак и без музике, довољан је само покрет и игра. Зашто је тако најбоље објашњава његова реченица: „Све одлуке професионалне и приватне увек сам доносио из душе!” Његов нови комад „Мастило”, у коме ћемо на сцени видети и Папајоануа лично, најављен за отварање 18. Београдског фестивала игре, 20. марта, на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду, одлаже се за 14. и 15. април, на истом месту. Купљене улазнице се не морају мењати, рок им је продужен. Намештање спектакуларне сценографије за ово дело, почеће неколико дана раније, а камиони са расветом и сценском опремом, кренуће ка Новом Саду већ почетком априла, најављују организатори БФИ. Тих и ненаметљив,

Култура

03.02.2021 у 18:14

Уметник је усамљеник

У Галерији СКЦ-а до 22. фебруара траје изложба „Неопластик” Јелене Меркур (1969, Београд). Поставку чине радови апстрактног геометризованог израза, настали у техници акрилик на платну и то у пандемијској години, протеклој 2020, као резултат оптимистичке реакције на актуелну ситуацију, масовну панику, тескобу и несигурност. О времену разноразних рестрикција у којем је стварала ауторка за наш лист каже: – Сваки уметник је усамљеник и воли да у миру и тишини размишља, замишља и осмишљава (Гоген је побегао на Тахити), стога мени лично карантин није тешко пао. Напротив, била сам без додатних обавеза и могла сам по десет сати дневно посвећено да сликам. Једно за другим су се ређала платна и могу слободно да кажем да је ова изложба настала у даху. Прва слика из овог циклуса, названа „Арт

Магазин

22.01.2021 у 20:30

Жене су мангупи и траже своје место у друштву

Милицу Вучковић можемо представити на неколико начина: као Београђанку, која воли свој град, не намерава да га напусти, већ у њему покушава да преживи и „остане нормална”; као академску сликарку која иза себе има десетак изложби; као награђивану списатељицу; као мајсторицу тетоваже. У свакој од тих улога она се по нечему издваја од других, а ипак као да говори „заједничким гласом” уметника своје генерације, отворено, без улепшавања. Све је почело од лампе – Почела сам да цртам од малих ногу. Имали смо једну жуту лампу у родитељском стану, сада је она код мене у кући, увек сам цртала ту лампу. Умела сам да је прикажем у простору, тродимензионално, и када одемо негде у госте, па кад сви родитељи хвале своје мале „генијалце”, знате већ како то иде, за мене би моји рекли: „Наша

Београд

21.01.2021 у 08:22

Калиграфија – чувар ћирилице

Краснопис није устукнуо пред савременом технологијом. Типкање слова по тастатури рачунара и телефона не може да засени потребу човека да оловком остави траг свог рукописа на папиру. Ово на уму има академска сликарка Даница Веселиновић која се бави калиграфијом. – Значај калиграфије је и у томе што негује ћирилицу, писмо које од свог оснивања поштује и „Политика” – каже уметница, користећи прилику да нашем листу честита 117. рођендан. Калиграфски рад Даница представља уз богату сценографију. – То подразумева стару скамију, традиционални костим, перо и разне друге материјале и алате за писање. Као глумац када уђе у своју улогу, тако се и ја трудим да онима који нетремице прате како повлачим линије, оживим вештину старог начина писања – објашњава Веселиновићева. Лепом писању

Магазин

15.01.2021 у 13:39

Што оком види, од дрвета направи

„Што оком види, од дрвета направи”, поносно кажу Златиборци за Миладина Лекића (42), народног вајара и дрворезбара. Мноштво скулптура он је направио за око две деценије стварања, углавном с изворним мотивима. Талентом, надахнућем и алатом (дрвеним чекићем званим бат, длетима, а и моторном тестером за веће фигуре) дрвету даје душу. Мотиви са села Миладин је посвећен стваралац, неретко ради по наруџбинама. Купци његових особених дрвених скулптура су власници етно-села, ресторана, угоститељских објеката, кућа на Златибору и широм Србије и других земаља. Од тог посла породицу издржава, а каткад уради и какав комад намештаја, иконе у дуборезу и друго. Каже да инспирацију налази у непосредном окружењу. Само понекад у ликовима познатих, чешће у људима које среће свакодневно и мотивима

Култура

11.01.2021 у 21:10

Не пристај на компромисе

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ. И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје. На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац,

Култура

08.01.2021 у 18:15

Прве награде, стипендија и оперски студио

Млади тенор Ермин Ашћерић освојио је у прошлој пандемијској години три прве награде на међународним такмичењима, добио је трећи пут стипендију из Фонда „Меланије Бугариновић и кћерке Мирјане Калиновић Калин” у Новом Саду, положио је и аудицију за оперски студио у Народном позоришту у Београду, где му је ментор Сања Керкез, првакиња опере. А још је студент треће године на музичкој Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Љиљане Лишковић. Награде је 21-годишњи Ермин Ашћерић освојио на Међународном такмичењу соло певача „Лазар Јовановић” и на „Фестивалу словенске музике” онлајн у Београду, као и прву награду на првом престоничком Интернационалном онлајн такмичењу за младе певаче „Canto Bene”. Млади тенор је добио и стипендију Академије уметности

Култура

01.01.2021 у 15:00

Година у којој се читало и – умирало

На питање да ли се у 2020. години, у којој смо због пандемије живели мање-више изоловано, више читало, већина ће одговорити негативно и рећи да су књиге читали они који су их читали и раније. То је можда тачно, али је одговор на постављено питање ипак – да, јер су они који су читали и раније сада читали много више. А имали су и добар избор, јер су се издавачи борили да одрже продукцију. Подједнаку похвалу заслужују и преводиоци, никад довољно вредновани у овој средини, захваљујући којима до нас стижу најбоље књиге из светске продукције, враћајући нам веру у књижевно стваралаштво коју бисмо, у релативно малој књижевној средини, лако могли изгубити. Друго питање везано за 2020. годину, из очаја постављено толико пута на друштвеним мрежама, тиче се одласка уметника. Шта је ово,

Култура

30.12.2020 у 20:15

Ово је била њихова година

КЊИЖЕВНОСТ Наставићу да пишем Ленка Настасић добитница је литерарне награде „Наталија – Натка Ћатовић”, првог места на конкурсу „Голубић” Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора, као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић”, и све је то остварила прошле године. Ова је, пак, за њу посебна због тога што је објавила своју прву збирку поезије, као резултат „Десанкине награде”. – Ова година је посебна за мене јер ми се остварио дуго сањани сан: објављивање прве самосталне књиге. Након што је жири у саставу Матија Бећковић, Драган Лакићевић и Вера Ваш прогласио моју књигу најбољом и самим тим јој дао шансу за објављивање, била сам пресрећна. Моја менторка, професорка Лидија Неранџић Чанда и ја посветиле смо се овим песмама, не очекујући превише, а добиле

Претходна Следећа

1
2

Почетна / Тагови

27.02.2021 у 20:30

Ковид пасоши кад буде довољно вакцинисаних

27.02.2021 у 20:19

Епископ Теодосије упућен на болничко лечење због короне

27.02.2021 у 19:45

Пораст оболелих у региону, најтеже у Мађарској

27.02.2021 у 19:11

Већина европских земаља уводи поптуно или делимично затварање

27.02.2021 у 18:45

Због једног случаја короне закључавају цео град

27.02.2021 у 18:34

Италија пооштрила мере у пет од двадесет регија