уторак, 26.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	96,23	96,81	96,52
	108,75	109,4	109,07

Таг: броз

Друштво

14.11.2020 у 13:09

Продата Титова радионица у „Гоши”

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА – Фабрика опреме и машина АД „Гоша” из Смедеревске Паланке купила је зграду старог музеја „Гоша холдинг корпорације”, познатију као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, саопштила је Агенција за лиценцирање стечајних управника. Зграда музеја површине 840 квадрата, која има статус споменика културе, продата је са припадајућом опремом по почетној цени од 6,3 милиона динара, што је око 50.000 евра. Какве су намере новог власника Титове радионице, дан након купопродаје није познато. Подсећамо, Закон о стечају не спречава продају објеката који су споменици културе, већ се дозвољава намирење поверилаца из комплетне имовине дужника. Чак ни држава нема право прече куповине. Међутим, због Закона о заштити културних добара који забрањује рушење и преправљање

Друштво

29.10.2020 у 15:19

Председница Владе прелази у вилу у којој је живела Јованка Броз

Премијерка Ана Брнабић може да почне да користи вилу у Београду у којој је живела удовица Јосипа Броза Тита, Јованка Броз, речено је Танјугу у Влади Србије. То право регулисано је уредбом Владе по којој је вила у Улици кнеза Александра Карадордевића уврштена међу објекте за репрезентативне потребе, а заменик генералног секретара владе Тамара Стојчевић каже да право на резиденцију по закону имају само председници Републике и Владе Србије. Стојчевић очекује да ће председица Владе што пре прећи у вилу у Булевару кнеза Александра Карађорђевића, јер то, како је додала између осталог, олакшава бригу о њеној безбедности. Подсећа да ће управо због тих мера безбедности комшијама из краја у коме сада живи бити једноставније када она са породицом пређе на нову локацију. Према речима

Друштво

29.10.2020 у 13:56

Хоће држава сачувати макар експонате из Титове радионице у „Гоши”

Смедеревска Паланка – Продаја Старог музеја „Гоше”, познатијег као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, очито се не може спречити упркос чињеници да је реч о споменику културе, јер Закон о стечају то омогућава и према њему чак ни држава нема право прече куповине. Ипак, надлежне институције су показале вољу да заштите макар експонате који се тамо, према неким причама, налазе још из времена када је млади Броз почео да ради у Гоши као машинбравар. Тим поводом у Смедеревској Паланци састали су се председник те општине, представници тамошњег музеја и архива, Музеја науке и технике Србије, Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву. ‒ Пошто је овде лекс специјалис у питању, ми не полажемо никаква права, што значи да покретни фонд који је у ингеренцији Музеја науке и технике,

Друштво

26.10.2020 у 10:40

На продају Титова радионица

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА – Стари музеј Гоше, познатији као Спомен-радионица „Јосип Броз Тито”, за мање од месец дана одлази на добош заједно са још два објекта ове паланачке холдинг корпорације у стечају. Јавно надметање стечајни управник заказао је за 12. новембар. Међутим, овај објекат има статус споменика културе и то је оно што је забринуло стручну јавност, али и упућене грађане. Одмах по објављивању огласа за продају, реаговао је Музеј науке и технике, као и Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, али узалуд. Пара да се појаве као купци немају, а Закон о стечају не спречава продају већ дозвољава намирење поверилаца из комплетне имовине дужника. Па, и када је у питању споменик културе. Чак ни држава нема право прече куповине. Када је у питању објекат под стечајем

Друштво

30.09.2020 у 10:13

Британци и са Дражом и са Титом у Другом светском рату

УЖИЦЕ – На давнашњим фотографијама припадници британских војних мисија и јединица за специјалне операције су и са Титовим партизанима и Дражиним равногорцима у годинама Другог светског рата. На једној британски мајор носи своју униформу, а обувен је у опанке. Њихов водник је сликан на коњу у планинама Србије, а на другој високи официр у шкотском килту у друштву је Владимира Велебита. Пуковник Бејли и Дража Михаиловић фотографисани су у Дражином штабу 1942, две године касније Черчил, Тито и Шубашић заједно су у Напуљу... Те и друге фотосе могуће је видети на изложби „Британци и Други светски рат у Југославији”, јуче отвореној у Народном музеју у Ужицу, који овим догађајем обнавља излагачку активност након паузе због пандемије. Аутор поставке је пуковник Ник Илић, војни аташе у

Регион

20.06.2020 у 19:21

Титова пећина у Дрвару ускоро се отвара за посетиоце

Чувена Титова пећина у Дрвару, која је привлачила бројне туристе, ускоро ће поново бити отворена, а у Центру за културу и спорт општине Дрвар у оквиру којег су Спомен-комплекс и Музеј „25 мај” који брине о Титовој пећини, очекују повратак посетилаца. Титова пећина у Дрвару затворена је прошле године за туристе због одрона, услед обилних падавина, који је уништио дрвену бараку на улазу у пећину, где је био смештен партизански Врховни штаб са Јосипом Брозом Титом 1944. године током десанта на Дрвар 25. маја. То је била једна од спектакуларних операција у Другом светском рату под називом „Коњички скок”, коју су извели Немци са циљем да заробе Тита. Улазе у пећину је обезбеђен од евентуалног одрона. Остало је да се обнове бараке и уради електрификација, а Музеј „25. мај” је

Коментари

28.05.2020 у 08:57

Када је рођен Тито

Личност Јосипа Броза Тита је са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања свог живота, па и тачног датума рођења. Датум рођења уставно доживотног (из 1974. године) председника СФРЈ је у његовој држави утврђен административним путем и као такав јавно обележаван и слављен у виду тзв. Дана младости, кад је читава земља са свим својим народима и народностима морала да се савија, игра и пева пред својим доживотним председником. Јосип Броз је за сада једини владар у читавој светској повесници који је натерао читаву једну земљу и нацију од 23 милиона становника да му дуже од половине

Међу нама

06.06.2020 у 08:37

Неутемељена тврдња о циљу десанта на Дрвар

Повод да Вам се обратим је текст Владислава Б. Сотировића, историчара и политиколога, који живи и ради у Вилњусу, Литванија. Текст је објављен 28. маја у вашем листу, у рубрици „Погледи”. Иако је садржај тог прилога највећим делом везан за нејасноће око датума рођења Јосипа Броза (колико нам је то важно?), нешто друго ми је занимљиво. Говорећи о десанту на Дрвар, аутор нам је дословно рекао: „А Јосип Броз је, такође наводно, био главна немачка мета, тј. циљни објекат ове операције („Коњићев скок”). Међутим, добро упућени повесничари данас знају да главни циљ ове падобранско-десантне операције немачког Вермахта није био хватање Тита, већ сина Винстона Черчила – Ралфа, који је тада био у Титовом штабу.” Десант на Дрвар 25. маја 1944. године Није од посебног значаја за овај

Међу нама

31.05.2020 у 16:36

Информације о Сремском фронту не смеју бити рекла-казала

У петак 22. маја у овој рубрици се појавио текст, где се, између осталог тврди да је на Сремском фронту погинуло око 120 хиљада припадника Југословенске армије и њених савезника, Не знам одакле ови подаци аутору текста, када званични подаци говоре од око 13 хиљада погинулих. Ако се тачно зна број страдалих партизана и црвеноармејаца током ослобођења Београда, зашто давати паушалне оцене о Сремском фронту. Могуће је да апсолутно тачан број није евидентиран, због ратних дејстава. Међутим, скоро 10 пута повећавати ту цифру је апсурдно. Цифра од 20 до 25 хиљада максимално, би одговарала реалности . Даље у тексту је пласирана информација да 1944. постигнут споразум између Ј. Б. Тита и немачке команде, да се омогући повлачење немачке армије из Грчке током 1945. и да је то узрок

Економија

07.05.2020 у 13:53

Титова ера - економски брод без кормилара и компаса

Током ове године Србија ће светским кредиторима исплaтити 241,64 милиона евра на име зајмова узетих у време СФРЈ. Према стању од 31. децембра 2019, по том основу наша земља дугује укупно 1,9 милијарди евра. Дужничком пупчаном врпцом ћемо још две деценије бити везани за државу чији је неприкосновени вођа преминуо на данашњи дан пре 40 година. Ипак, било би престрого закључити да је економија Титове Југославије од почетка до краја била паразитски систем који је живео од убризгавања иностраних кредита. Та чудна лађа имала је периоде херојске пловидбе, баш као и етапе у којима је крстарила без компаса, све до удара о хриди сурове економске реалности

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Тагови

25.01.2021 у 23:35

Жена мог мужа

25.01.2021 у 22:57

Златно јаје за „Пресуду у случају К” и „Право по рођењу”

25.01.2021 у 22:33

Завршени грађевински радови на реконструкцији Савског трга

25.01.2021 у 22:15

Уточиште код Слаје где стварају чудесни људи

25.01.2021 у 22:15

У Холандији други дан нереда после увођења полицијског часа

25.01.2021 у 22:00

Дух Балкана на 15. спрату куће „Политика”