Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Култура

30.08.2018 у 08:42

Није лако трпети поглед сликара. Док радимо портрет, ми уметници видимо много тога што на лицу особе испред нас „пише”. У првом сусрету неки су стидљиви, спутани, ћутљиви, забринути… Зато ја првог дана своје моделе не портретишем. Ми разговарамо – објашњава уметница Љубица Радовић. Изложба њених слика представљена је у галерији УЛУС у Кнез Михаиловој улици у Београду и носи назив „Мораш живети друкчије”. Ова реченица преузета је из Рилкеове песме „Архајски торзо Аполонов”. Полазећи од призора који је окружују, Радовићева ствара своју препознатљиву ликовну причу. Портрет, односно људи из њеног окружења, тема је која највише заокупља њену пажњу, истакла је кустоскиња Оливера Вукотић. Током отварања поставке Љубица је била међу многобројном публиком јер, како каже, тада

Култура

18.08.2018 у 22:00

Изложба наивног сликарства

Панчево – „Сликари из Ковачице почели су да се баве наивним стваралаштвом захваљујући једном Панчевцу, академском сликару Стојану Трумићу. Наиме, он је 1952. године, приликом посете првој изложби радова, посаветовао самоуке сликаре да не копирају друге ауторе и пресликавају разгледнице, већ да сликају нешто ново, нешто своје, што виде и осећају. Они који су му поверовали кренули су путем наиве коју данас познаје читав свет”, речи су историчарке уметности Јармиле Чендић на отварању изложбе „Четири великана ковачичке наиве”, никад у јавности виђених платна Зузане Халупове, Мартина Јонаша, Јана Хусарика и Јана Књазовица, која је из махом приватних колекција сакупило Удружење грађана и сликара Ковачице и изложило у галерији Историјског архива у Панчеву. Први који је послушао искусног

Култура

10.08.2018 у 09:14

Сумње у аутентичност „Спаситеља света”

Од почетних стотину милиона „Спаситељ света” (Салватор Мунди), слика Леонарда да Винчија, достигла је прошле године четвороструко већу суму на аукцији, поставши тако најскупље продато уметничко дело икад. Иако је пре, али и уочи саме аукције било опречних мишљења о аутентичности дела, све сумње су развејане бомбастичним насловима у светским медијима о астрономској цифри за коју је продато дело славног сликара. Данима, па и месецима медији су се бавили тиме како је једно дело достигло толику цену, као и да ли ће то покренути лавину нових рекорда. Међутим, након што се слегла прашина, сада се поново доводи у питање аутентичност дела. Метју Ландрус, стручњак за Леонарда да Винчија и историчар уметности, верује да је већину слике урадио уметников асистент у атељеу Бернардино Луини чија се

Култура

21.07.2018 у 09:00

Почела 21. Ликовна колонија у Гроцкој

После садржајног излетничког дана приређеног за учеснике уметничке смотре у оквиру 51. „Грочанских свечаности”, свечано је отворена 21. Ликовна колонија општине Гроцка. Догађај који је пропраћен изложбом радова са претходних колонија у галерији општине отворила је заменица председника општине Живадинка Аврамовић. Уметничка смотра траје до 24. јула и окупља академске сликаре из Зрењанина, Ваљева, Београда, Лазаревца, Париза... Учествују др Милица Црнобрња Вукадиновић, др Предраг Лојаница, Мила Гајин, мр Љубица Шакић, Жељко Виторовић, Немања Арсић, Весна Мартиновић Маровић, Милан Митровић Макаби, Тамара Миловић, Владимир Петровић и Стефан Петронијевић. Овом приликом представио се и млади рок бенд „Ритам срца” који чине ученици ОМШ „Невена Поповић” из Гроцке.

Култура

15.07.2018 у 22:00

Муртићеве слике на тршћанском сунцу

Трст - Дела значајних уметника некадашње Југославије билa су својевремено веома цењена у иностранству, што се може потврдити ових дана у Италији, у необавезној шетњи Трстом. Из излога приватне галерије „Торбандена”, с традицијом дугом 50 година, смештене близу места познатог као Piazza della Borsa, пролазнике позивају слике Еде Муртића (1921–2005), великог хрватског сликара, познатог по славним професорима, партизанској прошлости, левичарским опредељењима, али пре свега по значајном и обимном опусу и по инспирисаношћу делима славног Џексона Полока. Едо Муртић је био познат и по неслагању са Туђманом, али и по томе што је имао много пријатеља на свим меридијанима. Све до 31. јула, у мањем простору галерије „Торбандена”, изложено је око петнаестак...

Београд

08.07.2018 у 23:17

Радионица цртања и сликања у Шуматовачкој

У тишини атељеа чује се само шкрипутање угљена по хартији. За штафелајима седе љубитељи уметности различитих занимања и генерација. Помно посматрају аранжиране мртве природе пред собом и по сопственом осећају и мери посвећено преносе запажања и утиске на папир. Међу њима су студенткиња безбедности и архитектуре, ИТ стручњак, специјални педагог, пензионисани професор, гимназијалац... Сви они пријавили су се на бесплатну дводневну радионицу цртања и сликања у Центру за ликовно образовање Шуматовачка, коју води професор Милан Тепавац Тарин. – Полазници радионице овде имају прилику да осете атмосферу и рад у професионалном атељеу. Осим стицања основних вештина цртања и сликања, уче се основама пропорције, геометрије и перспективе уз моје савете и корекције којима им помажем да сагледају

Култура

03.07.2018 у 22:00

О сликарству не треба говорити, слике то чине саме

Однос сликара према боји, према одређеном хроматизму није ствар слободног избора, није питање естетског каприца који се везује за дати тренутак да би се, у следећем тренутку, изменио. Ако је боја, поред других елемената, носилац израза, онда је она нешто што је предодређено низом психолошких чинилаца, природом и темпераментом уметниковим, средином у којој се развијао, духовним струјањима којима је био изложен”, забележио је своја размишљања наш великан, сликар, професор и академик Недељко Гвозденовић (Мостар, 1902 – Београд, 1988). Једну од његових препознатљивих боја, специфично зелену, са свим њеним валерима, моћи ће да уочи публика на исцрпној поставци која се вечерас у 19 сати отвара у галерији Српске академије наука и уметности – поводом тридесет година од његове смрти, а у

Култура

22.06.2018 у 22:00

Имам више слика у немачким него у српским музејима

Са плавим шеширом, у свом белом ауту, уметник Никола Жигон увек има осмех на лицу, а сећања претаче у слике, апстрактне оријентације. Покушај да се паркира у београдској гужви завршио се тако што заједнички, успешно, померамо контејнер са дела паркинга. Док испијамо кафу у „Малом принцу” познаници прилазе да поздраве Жигона и коментаришу његову актуелну изложбу која се до 30. јуна под називом „Као да је било некад” одржава у Галерији „X витамин” (Студентски трг 11) у Београду. Путовање кроз сопствену меморију Жигон је остварио сликајући у претходне две године платна великих формата, са занимљивим насловима као што су „Ми мењамо дан за ноћ”, „Небо се отворило, „Улични ходач”, „Филигрански плочници” или „Идуће године пуним 60”, рад из 2017. који се поклапа са његовим биографским

Култура

17.06.2018 у 13:02

Муни муза Паје Јовановића

Изложба „Муни – уметничка инспирација сликара Паје Јовановића” ауторке Исидоре Савић отворена је у Музеју Паје Јовановића. Где је љубав према лепоти, ту почиње уметност – рекао је овај знаменити сликар, а лепота као главна тема врхунац достиже у портретима његовог најдражег модела, супруге Хермине Даубер Јовановић Муни. Иако најинтимнија особа у уметниковом животу, о себи је оставила оскудне податке. Познато је да се за свог 33 године старијег супруга удала у Бечу 1917. године и да су у складном браку провели четири деценије. Из Јовановићевог опуса може се закључити да се између њих развио посебан психоестетски однос, попут приче о Пигмалиону, уметнику који се заљубио у своје дело. Муни је, са својим заносним изгледом, била Пајин модел, муза и инспирација. Она се, као отелотворење

Култура

16.06.2018 у 11:15

Инстаграм профил Паје Јовановића

Поводом дана рођења Паје Јовановића (рођен на данашњи дан пре 159 година), екипа која ради на кампањи „Отворимо заједно Народни музеј“ осврнула се на његов живот кроз призму једног типичног профила на Инстаграму. Какав би био профил познатог сликара да је у његово време постојао Инстаграм? Међу Инстаграм фоловерима Паје Јовановића, наводе они, могли бисмо наћи бројне припаднике високог друштва Европе, владаре, краљеве, краљице, председнике, црквене великодостојнике, сликаре, песнике, научнике, галеристе, љубитеље уметности, као и бројне жене које су га волеле и поштовале. Oбјављивао би драматичне призоре с Балкана, романтичне постове са путовања по Северној Африци, европским градовима или током свог боравка у Америци, детаље српских средњовековних манастира, тренутке из атељеа. С

Пријавите се на нашу маилинг листу