Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Култура

31.01.2018 у 22:00

Пројекцијом једносатног документарног ТВ филма („Јубилеји. 100 година рођења Милана Коњовића”) вечерас у 19 сати у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду (улаз је слободан), почиње циклус програма којим ће током 2018. бити обележено 120 година од рођења уметника чији се карактеристичан израз може добро препознати у речима Миодрага Б. Протића: „... спољна стварност за њега је унутрашњи доживљај. Све објективне чињенице, све теме које слика боји изразито личним осећањем света и живота”. На овај, Коњовићу (1898–1993) својствен експресионизам, који се очитовао у свим жанровима у којима је стварао, као и на његову личност, уз његова лична сведочења о

Култура

30.01.2018 у 22:00

Америчка прича о „Несаници” Милене Барили

На „Изложби 31 жене”, одржаној од 5. до 31. јануара 1943. у њујоршкој галерији „Art of This Century”, чији је оснивач Пеги Гугенхајм, учествовала је и Милена Павловић Барили. Њена слика, како стоји на плакату изложбе, носи назив „Insomnia” (Несаница), а настала је 1942. године. Нажалост, не зна се где је слика сада, а не постоји ни њена фотографија. Милена ју је сигурно фотографисала, јер је то радила са сваком својом сликом, али се она лако могла негде загубити. Ове податке, који до сада нису познати нашој средини, износи Иван Делач, англиста и преводилац из Београда који се након превођења трилогије о Милени Барили, чији је уредник Зорица Стабловић Булајић, у

Култура

30.01.2018 у 17:47

Тицијанова „Света Маргарета” иде на аукцију

Делић чудесне уметничке колекције енглеског краља Чарлса Првог (1600–1649), у којој су, између осталих, слике Тицијана, Ван Дајка, Рубенса, Тинторета, Дирера и Мантење, отворена je у Лондону. Поставку названу „Чарлс Први: Краљ и колекционар” у Краљевској академији уметности британски медији већ су окарактерисали као једну од најзначајнијих изложби у Лондону ове године. Куриозитет изложбе, која ће трајати до половине априла, јесте у томе што ће се неке од ових слика „вратити” у Велику Британију после готово четири века. Чарлс Први највећи је колекционар уметничких дела у читавој историји британске монархије. Осим што је куповао слике врхунских уметника, био је познат и по томе што је ангажовао најбоље савремене уметнике, међу њима и фламанског сликара Антониса ван Дајка.

Култура

28.01.2018 у 13:44

Оригинална Шумановићева писма Петровићу у Адлигату

Писма су поклоњена удружењу поводом пете годишњице од регистрације и 136 година од отварања за јавност Библиотеке Лазић (од 1882), која чини темељ удружења. Једну од својих најпознатијих слика „Пијану лађу” Сава је насликао за седам дана и ноћи интензивног рада, пошто му је истоимену песму Артура Рембоа рецитовао Растко. Током тешких тренутака душевне слабости, Сава Шумановић је у својим писмима умео тешко да увреди пријатеље, па и Растка Петровића. Од априла до августа 1930. године био је смештен, како сам каже „у лудницу”, на Пропедеветичку клинику у Београду код доктора Раденка Станковића и доктора Андре Николића. Током боравка у болници насликао је неколико акварела и написао неколико писама, од којих се два, која је писао пошто је започео примање успешне терапије, сада

Култура

28.01.2018 у 11:33

Где је моје место

Да ли је коинциденција или не, тек из зграде у Париској 14, у којој се налази Салон Музеја савремене уметности, ако се поглед усмери ка Ушћу може се јасно видети централно здање ове куће од недавно поново отворено за публику. У истом овом објекту необичне судбине, који је пројектовао Мирослав Мирко Јовановић, а који је наменски грађен средином шездесетих година прошлог века за становање и сликарске атељее еминентних уметника са половине 20. века, живели су Миленко Шербан, Иван Табаковић, Стојан Аралица и Пеђа Милосављевић. Управо са њима, као и са самим галеријским простором, дијалог води Ирена Келечевић (1975), чија је изложба „Где је моје место” овде отворена до 19. марта. Позната по интервенцијама које су увек у вези са архитектоником места на којем излаже, што је код ње постојало

Култура

21.01.2018 у 21:51

У дому Рембранта ван Рајна

Амстердам – Рембрант је један од ретких сликара који се потписивао именом, а не презименом, попут Леонарда да Винчија. Током живота насликао је око 40 аутопортрета, ретко је користио плаву и зелену боју, а хранио се скромно – најчешће само сир и хлеб. Чувени холандски уметник, који је иза себе оставио око 400 дела, умро је у 63. години, а сахрањен је о општинском трошку. Ово су само неки од непознатих детаља који могу да се сазнају приликом обиласка једног од најчувенијих музеја у Амстердаму – Рембрантове куће, у којој је један од највећих светских сликара живео од 1639. па до банкротства 1656. године, када је продата на аукцији, као и све покућство и уметничка колекција. Дом славног сликара је пре неколико година реконструисан, додат је чак један део у којем се налази продавница

Култура

21.01.2018 у 18:02

Ван Гогови цртежи први пут пред јавношћу

„Импресионизам и изван: Дивно путовање” назив је изложбе која је пре неколико дана отворена у Холандији. На истом месту, у Музеју Сингер Ларен, нашла су се дела славних сликара, какви су: Писаро, Дега, Моне, Реноар, Мане, Матис… У последњем тренутку међу слике најпознатијих представника импресионизма и постимпресионизма увршћена су и два никада пре виђена дела Винсента ван Гога (1853–1890). У питању су, јавности до сад непознати, Ван Гогови цртежи, који су се више од једног века налазили у приватним колекцијама. Два цртежа, названа „The Hill of Montmartre with Quarries” и „The Hill at Montmartre”, датирају из 1886. године када је холандски уметник живео у Паризу, где је радио у студију тада водећег француског сликара Фернана Кормона. Много година дела су „обитавала”, потпуно

Култура

18.01.2018 у 19:14

Изложба дела Петра Лубарде у Андрићграду

ВИШЕГРАД - Редитељ Емир Кустурица отворио је данас у галерији „Петар Лубарда” у Андрићграду изложбу „Петар Лубарда 1907-1974-2017”, која је приређена у оквиру Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф”. Кустурица је рекао да оно што је занимљиво и што је везано и за Андрића и за Лубарду јесте оно што је данас најчешће проказано, а то је да између државе и уметника постоји сагласје и да уметници могу да буду и део државног пројекта. „Мала држава која свој опстанак од 1804. покушава да одржи, успела је да направи оно што се свуда зове држава. У оном тренутку када се одвојила од племенског начина одређивања људске заједнице, ту је почела држава, а код Петра Лубарде бих рекао да је у питању обрнут процес”, рекао је Кустурица. „Он је заправо унео све оно што у

Култура

15.01.2018 у 23:03

Гуглом до Клода Монеа

На стотине сати проведених у копању по непрегледним архивама библиотека или музеја најчешћи су пут да се дође до информација о изгубљеним или мало познатим уметничким делима. Али, понекад је довољан и један клик мишем… У то се уверио и један британски историчар уметности који је, захваљујући Гуглу, стигао до мало познатог дела великана француског импресионизма Клода Монеа (1840–1926). И управо та „опскурна” Монеова слика, насловљена „Effet de Brouillard” (у слободном преводу „Облици у магли”), наћи ће се пред посетиоцима изложбе „Моне и архитектура” у Националној галерији у Лондону. Историчар уметности и професор на Единбуршком универзитету Ричард Томсон, како су пренели британски медији, видео је поменуту слику у једном каталогу посвећеном импресионистичком

Култура

10.01.2018 у 22:00

Омаж једном пријатељству

Да ли су за искрено пријатељство Љубице Цуце Сокић (1914–2009) и Богдана Шупута (1914–1942) биле кључне њихове интимизму склоне природе, њихов професор Љуба Ивановић или је то био њихов боравак у Паризу или, можда, све поменуто? Ни једно ни друго нису више међу живима да би о томе данас говорили, али су иза њих остала дела која су често стварали утичући једно на друго и која могу да „проговоре” о њиховој блискости, људској и уметничкој. Нека од њих која се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског могу се видети од данас у 13 сати па све до краја јануара у Малој галерији Дома Војске Србије на изложби под насловом „Прича о двоје уметника”.

Пријавите се на нашу маилинг листу