Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,86	118,57	118,22
103,41	104,04	103,73
103,31	103,94	103,63

Култура

11.02.2018 у 18:13

До сада непознати цртежи енглеског сликара Алфреда Манингса пронађени су закопани у архиву Универзитета уметности у Норичу и први пут ће бити представљени јавности. Цртежи потичу из времена када је Манингс још увек „калио” занат крајем 19. века, пренели су британски медији. Радећи преко дана у штампарској радњи у Норичу и дизајнирајући постере и плакате, вечерње сате проводио је на часовима у тамошњој Школи уметности... Али, после шест година „мучења” Алфред Манингс (1878–1959) постаће један од најзначајнијих уметника 20. века у Великој Британији, најпознатији због својих слика животиња, али и председник Краљевске академије уметности. „Цртежи су дивни, необично самоуверени и далеко изнад стандарда који се очекује од једног студента, нарочито оног који долази на

Култура

10.02.2018 у 21:55

Последњи дани великог сликара

Највише успомена на великог сликара налази се у Легату Уроша Предића у зрењанинском Народном музеју. Њихово излагање увек привлачи изузетну пажњу. Тако је било 2005. када су сликарева дела изложена у новоотвореној галерији и када је ту изложбу посетило више од 17.000 њихових поштовалаца, а изузетан интерес исказан је и на најновијој изложби коју је њена ауторка Оливера Скоко назвала „Дакле, ви сте тај Урош Предић”. Најновије показивање Предићеве заоставштине обухватило је два јубилеја, 160 година од сликаревог рођења и 65 од његове смрти, па је оно добило на значају у широј јавности и имало је разне пратеће садржаје. Тим поводом Оливера Скоко

Култура

10.02.2018 у 11:09

Боје, патње и живот Фриде Кало

Изложба илустрација шпанске уметнице Марије Хесе, која својим делима на јединствен начин дочарава живот и стваралаштво Фриде Кало, представљена је у Институту „Сервантес”. Поставку под називом „Фрида Кало. Једна биографија” чини 30 илустрација рађених у техникама гваш, туш и акварел, на графичком папиру. Ови радови представљају култне, али и мање познате, занимљиве Фридине слике, као и неке од најзначајнијих тренутака из њеног живота који данас важи за уметничко дело за себе. Стапајући бол и патњу са животним радостима и љубавима и преносећи тај јединствени спој на сликарско платно и на свет око себе, Фрида је као нико пре ње уметничком универзуму удахнула свежину и емоције. Уз неизбежан мексички колорит и традицију, дела ове уметнице постала су важан део историје уметности, а

Култура

08.02.2018 у 22:00

Пикасова еротска година

Специјално за Политику Париз - Већ вековима стручњаци се питају о тајни „Мадоне из Сенигалије” италијанског сликара на преласку средњег века у ренесансу Пјера дела Франческе. На том платну, невеликом по формату, мајстор божанске бројеве распоређује далеко испред свог времена, спајајући пуноћу обриса и чедност фигура са интимношћу амбијента. Девица задобија израз нежности спуштајући стидљиво очи, а њен прозирни вео који јој као сузе орошује чело препун је светлосних титраја. Заправо, на тој слици светлост игра главну улогу продирући кроз прозорско стакло и падајући на зид у виду ромба кроз сфумато од прашине. Уткана у форму и у боје на Мадони, белу, плаву и ружичасту, као и у ону златну позадине, она ствара утисак пластичности па Богородичина готово егзотична лепота задобија магичну

Култура

06.02.2018 у 22:00

Истински драгуљи Винсента ван Гога

Када су два Ван Гогова до скоро непозната цртежа, „Брдо на Монмартру са каменоломом” и „Брдо на Монмартру” из 1886, представљена у јануару на једној изложби у Холандији, Тејо Медендорп, виши истраживач Ван Гог музеја у Амстердаму, потврдио је јавно том приликом њихову аутентичност. Медендорп је широј публици познат и по томе што је био стручни консултант у раду на анимираном филму „С љубављу, Винсент”, који већ осваја фестивалске награде у свету и импресионира публику. Све што је Винсент ван Гог (1853–1890) створио у животу дугом само 37 година данас вреди незамисливо, а један део његовог опуса чува се брижљиво у музеју који носи његово име и налази се у Амстердаму. Чињеница да је запослен у овој институцији била је трећи разлог да управо Тејо Медендорп буде специјални саговорник

Друштво

03.02.2018 у 22:00

Сеоба „Сеобе Срба”

У некадашњој свечаној трпезарији Патријаршијског двора, а данас једној од просторија ризнице Музеја СПЦ у Сремским Карловцима, монументална слика Паје Јовановића „Сеоба Срба” прекривала је читав јужни зид. Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор, чине то и због слике која се тамо одавно не налази! Слика је имала узбудљиву судбину, баш као и њен наручилац, стваралац и ликови на њој. Монументално дело „Сеоба Срба” доживело је цензуру патријарха Георгија Бранковића, а потом још неколико верзија и сеоба. Прекретница у стваралаштву Паје Јовановића и улазак у нову, историјску и по многима његову најзначајнију фазу, означила је управо

Култура

31.01.2018 у 22:00

Снажан колорит Коњовићевог универзума

Пројекцијом једносатног документарног ТВ филма („Јубилеји. 100 година рођења Милана Коњовића”) вечерас у 19 сати у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду (улаз је слободан), почиње циклус програма којим ће током 2018. бити обележено 120 година од рођења уметника чији се карактеристичан израз може добро препознати у речима Миодрага Б. Протића: „... спољна стварност за њега је унутрашњи доживљај. Све објективне чињенице, све теме које слика боји изразито личним осећањем света и живота”. На овај, Коњовићу (1898–1993) својствен експресионизам, који се очитовао у свим жанровима у којима је стварао, као и на његову личност, уз његова лична сведочења о

Култура

30.01.2018 у 22:00

Америчка прича о „Несаници” Милене Барили

На „Изложби 31 жене”, одржаној од 5. до 31. јануара 1943. у њујоршкој галерији „Art of This Century”, чији је оснивач Пеги Гугенхајм, учествовала је и Милена Павловић Барили. Њена слика, како стоји на плакату изложбе, носи назив „Insomnia” (Несаница), а настала је 1942. године. Нажалост, не зна се где је слика сада, а не постоји ни њена фотографија. Милена ју је сигурно фотографисала, јер је то радила са сваком својом сликом, али се она лако могла негде загубити. Ове податке, који до сада нису познати нашој средини, износи Иван Делач, англиста и преводилац из Београда који се након превођења трилогије о Милени Барили, чији је уредник Зорица Стабловић Булајић, у

Култура

30.01.2018 у 17:47

Тицијанова „Света Маргарета” иде на аукцију

Делић чудесне уметничке колекције енглеског краља Чарлса Првог (1600–1649), у којој су, између осталих, слике Тицијана, Ван Дајка, Рубенса, Тинторета, Дирера и Мантење, отворена je у Лондону. Поставку названу „Чарлс Први: Краљ и колекционар” у Краљевској академији уметности британски медији већ су окарактерисали као једну од најзначајнијих изложби у Лондону ове године. Куриозитет изложбе, која ће трајати до половине априла, јесте у томе што ће се неке од ових слика „вратити” у Велику Британију после готово четири века. Чарлс Први највећи је колекционар уметничких дела у читавој историји британске монархије. Осим што је куповао слике врхунских уметника, био је познат и по томе што је ангажовао најбоље савремене уметнике, међу њима и фламанског сликара Антониса ван Дајка.

Култура

28.01.2018 у 13:44

Оригинална Шумановићева писма Петровићу у Адлигату

Писма су поклоњена удружењу поводом пете годишњице од регистрације и 136 година од отварања за јавност Библиотеке Лазић (од 1882), која чини темељ удружења. Једну од својих најпознатијих слика „Пијану лађу” Сава је насликао за седам дана и ноћи интензивног рада, пошто му је истоимену песму Артура Рембоа рецитовао Растко. Током тешких тренутака душевне слабости, Сава Шумановић је у својим писмима умео тешко да увреди пријатеље, па и Растка Петровића. Од априла до августа 1930. године био је смештен, како сам каже „у лудницу”, на Пропедеветичку клинику у Београду код доктора Раденка Станковића и доктора Андре Николића. Током боравка у болници насликао је неколико акварела и написао неколико писама, од којих се два, која је писао пошто је започео примање успешне терапије, сада

Пријавите се на нашу маилинг листу