Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Култура

21.01.2018 у 18:02

Ван Гогови цртежи први пут пред јавношћу

„Импресионизам и изван: Дивно путовање” назив је изложбе која је пре неколико дана отворена у Холандији. На истом месту, у Музеју Сингер Ларен, нашла су се дела славних сликара, какви су: Писаро, Дега, Моне, Реноар, Мане, Матис… У последњем тренутку међу слике најпознатијих представника импресионизма и постимпресионизма увршћена су и два никада пре виђена дела Винсента ван Гога (1853–1890). У питању су, јавности до сад непознати, Ван Гогови цртежи, који су се више од једног века налазили у приватним колекцијама. Два цртежа, названа „The Hill of Montmartre with Quarries” и „The Hill at Montmartre”, датирају из 1886. године када је холандски уметник живео у Паризу, где је радио у студију тада водећег француског сликара Фернана Кормона. Много година дела су „обитавала”, потпуно

Култура

18.01.2018 у 19:14

Изложба дела Петра Лубарде у Андрићграду

ВИШЕГРАД - Редитељ Емир Кустурица отворио је данас у галерији „Петар Лубарда” у Андрићграду изложбу „Петар Лубарда 1907-1974-2017”, која је приређена у оквиру Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф”. Кустурица је рекао да оно што је занимљиво и што је везано и за Андрића и за Лубарду јесте оно што је данас најчешће проказано, а то је да између државе и уметника постоји сагласје и да уметници могу да буду и део државног пројекта. „Мала држава која свој опстанак од 1804. покушава да одржи, успела је да направи оно што се свуда зове држава. У оном тренутку када се одвојила од племенског начина одређивања људске заједнице, ту је почела држава, а код Петра Лубарде бих рекао да је у питању обрнут процес”, рекао је Кустурица. „Он је заправо унео све оно што у

Култура

15.01.2018 у 23:03

Гуглом до Клода Монеа

На стотине сати проведених у копању по непрегледним архивама библиотека или музеја најчешћи су пут да се дође до информација о изгубљеним или мало познатим уметничким делима. Али, понекад је довољан и један клик мишем… У то се уверио и један британски историчар уметности који је, захваљујући Гуглу, стигао до мало познатог дела великана француског импресионизма Клода Монеа (1840–1926). И управо та „опскурна” Монеова слика, насловљена „Effet de Brouillard” (у слободном преводу „Облици у магли”), наћи ће се пред посетиоцима изложбе „Моне и архитектура” у Националној галерији у Лондону. Историчар уметности и професор на Единбуршком универзитету Ричард Томсон, како су пренели британски медији, видео је поменуту слику у једном каталогу посвећеном импресионистичком

Култура

10.01.2018 у 22:00

Омаж једном пријатељству

Да ли су за искрено пријатељство Љубице Цуце Сокић (1914–2009) и Богдана Шупута (1914–1942) биле кључне њихове интимизму склоне природе, њихов професор Љуба Ивановић или је то био њихов боравак у Паризу или, можда, све поменуто? Ни једно ни друго нису више међу живима да би о томе данас говорили, али су иза њих остала дела која су често стварали утичући једно на друго и која могу да „проговоре” о њиховој блискости, људској и уметничкој. Нека од њих која се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског могу се видети од данас у 13 сати па све до краја јануара у Малој галерији Дома Војске Србије на изложби под насловом „Прича о двоје уметника”.

Култура

08.01.2018 у 21:33

Зароните у Розенквистове слике

Специјално за Политику Келн – Желим да људи који гледају моје слике могу да зароне испод илузорне површине платна и уђу у простор, где се идеје у мојој глави сударају са њиховим, говорио је Џејмс Розенквист (1933–2017), значајни представник америчког поп-арта, уз Ендија Ворхола и Роја Лихтенштајна. Управо те речи одсликавају назив изложбе „Painting as immersion” отворене крајем прошле године у Лудвиг музеју у Келну, која до марта 2018. нуди публици незаборавни омаж Џејмсу Розенквисту. С обзиром на то да је ова поставка припремана дуго, у време док је уметник био жив, концепт и селекцију дела је Розенквист лично ауторизовао и помагао у процесу стварања оног што данас видимо пред нама.

Култура

06.01.2018 у 21:00

Уметност која је процветала у сеобама

Сеобе Срба на север, у Угарску, у Горњу земљу, за собом су оставиле православне храмове упечатљиве лепоте, која као да је пркосила највећим тешкоћама. Цркве у Сентандреји, Будимпешти, Јегри, манастиру Српском Ковину, манастиру Грабовцу, Стоном Београду, Баји, Сегедину, сведоче о културном и уметничком животу нашег народа, о барокним задужбинама које је у богато илустрованој и луксузно повезаној монографији „Помени давних сеоба, знамења српске повеснице” (Православна реч) овековечио академик Динко Давидов. Давидов запажа да је духовни успон српског народа у Горњој земљи затим настављен и у списатељству, у књигама штампаним у Типографији пештанског

Култура

04.01.2018 у 22:00

Скок у будућност

Специјално за Политику Амстердам – Сва дела француског сликара, графичара и вајара Жана Дибифеа (1901–1985) које има у својој колекцији Стеделијк, Музеј савремене уметности у Амстердаму изложио је још средином лета. Ако се нађете у овом делу Европе, моћи ћете да их погледате до 7. јануара. Читавих шест месеци ова поставка причала је јединствену причу не само о стваралаштву великог уметника, о стилу арт-брут који је он заговарао, већ и о томе како је Стеделијк дошао до његових дела. У посебно одређеном простору у приземљу, готово на улазу, прво што поглед привуче јесте велики плакат на коме је Дибифеова фотографија, са називом изложбе „The deep end“ и плакат који је сам уметник направио за своју ретроспективу одржану 1966. у Стеделијку. Тада је поласкан добродошлицом управе музеја

Култура

01.01.2018 у 23:34

Гогенова алхемија у Гран палеу

Париз – Једино што желим јесте да упознам тај тајновити део себе који још не познајем, написао је Пол Гоген 1889. године Емилу Бернару, чији стил рада је веома ценио, као и одважност да такав стил употреби. Овај цитат, поред којег се посетиоци заустављају („Како има осећај да не познаје себе?”, понеко и упита), један је од оних који су посебно издвојени на изложби „Гоген алхемичар” у Гран палеу, за коју влада велико интересовање, јер је питање када ће поново у таквом обиму моћи да се види дело овог уметника који је вечито био у потрази за местом где ће његова креативност бити плодоносна.

Култура

25.12.2017 у 07:17

„С љубављу, Винсент” још вечерас у Дому омладине

Због великог интересовања публике у Дому омладине Београда вечерас ће у два додатна термина (19 и 21 сат) бити приказан филм „С љубављу, Винсент: Мистерија Ван Гога” – остварење о животу великог сликара, уједно и први дугометражни анимирани филм за који су фрејмови ручно сликани уљаним бојама на платну, и то у техници коју је користио и сам Ван Гог. Радња прати догађаје о којима је Ван Гог писао у више од 800 писама, а ослања се и на једну од новијих хипотеза историчара уметности да славни уметник живот није окончао самоубиством како се до скора сматрало. У стварању филма, који се базира искључиво на радовима овог уметника и чији су јунаци ликови са његових слика, а чију режију потписују Дорота Кобијела и Хју Велчман, учествовали су и наши ствараоци: Бисерка Петровић и Владимир

Култура

21.12.2017 у 08:37

Форензички материјал као инспирација

Као и сваке године крајем децембра, у галерији „Хаос” пред публиком ће се од вечерас у 20 сати наћи радови прошлогодишњих лауреата Награде за цртеж из Фондације нашег угледног академика Владимира Величковића, док ће истовремено бити проглашен и добитник овог признања за 2017. На горњем нивоу биће изложени самостални пројекти и најновији радови Јованке Станојевић и Владимира Миладиновића, добитника прве награде, док је доњи ниво резервисан за другонаграђену Ивану Живић. Представљајући лауреате, Борка Божовић, члан Савета Фондације (ту су још и академик Душан Оташевић, др Ирина Суботић, Мрђан Бајић), истакла је да у својим биографијама ови уметници имају већ завидан и запажен стаж. На поставци која ће трајати до 12. јануара, њихове поетике и третмани у цртачком умећу пружиће посетиоцима

Пријавите се на нашу маилинг листу