недеља, 05.07.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	104,39	105,02	104,7
	110,34	111,01	110,67

Таг: култура

Култура

17.06.2020 у 11:37

Издвајања за културу треба да достигну један одсто буџета

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић представио је рад министарства у претходне четири године у београдском Клубу посланика, а као главни неуспех навео је неприхватање Закона о изменама допуна закона о језику и писму. Тај закон би према речима Вукосављевића битно унапредио статус ћириличног писма у Србији, преноси Танјуг. „Овлашћени предлагач није имао слуха. Можда је једноставно била гужва, па тај закон није дошао на ред. Не улазим у то, али за нас је то нереализована акција коју нисмо спровели до краја”, казао је Вукосављевић и додао да је половично задовољан третманом Стратегије културног развоја за период од 2020. до 2030. године. Како је нагласио, стратегија је усвојена у Влади Србије, али није стигла да уђе у скупштинску процедуру. „Нисмо задовољни ни

Култура

28.05.2020 у 17:00

Одрицање од елитне културе пад је у варварство

Готово да нема европске земље која још у почетку пандемије вируса корона није усвојила додатне мере и инструменте за помоћ независном уметничком сектору. Код нас су запослени у јавном сектору, заштићени неупитним личним дохотком, док је највећи проблем у ванредним околностима и кризи управо савремено уметничко стваралаштво, засновано на хонорарном плаћању, под одређеним уговором. Нови услови наметнули су забрану јавних окупљања, фестивали се нису одржавали, као ни позоришне представе и концерти, тржиште уметничких дела је обустављено, ни књижаре нису радиле... Ово наглашава Милена Драгићевић Шешић, професорка менаџмента у култури и теорије масовних медија на Факултету драмских уметности у Београду, шеф Катедре Унеска за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, а

Београд

27.05.2020 у 21:48

Шест деценија брину о културном наслеђу престонице

Под њиховим будним оком окончана је реконструкција „Победника”, Споменика захвалности Француској, Малог и Великог степеништа у парку Калемегдан, Чесме Мехмед-паше Соколовића, Дамад Али-пашиног турбета на Београдској тврђави, фасада зграде Главне железничке станице... Пратили су радове на Народном музеју, Музеју савремене уметности, Дому Народне скупштине и Народном позоришту. Без њихове контроле није могла да прође ни обнова фасада на Косанчићевом венцу, у Скадарлији, на Тргу републике, у ужем језгру Земуна... Све то је само делић послова који се нашао у агенди Завода за заштиту споменика културе Београда у протеклих шест деценија. Данас неће угасити 60 свећица на рођенданској торти јер је корона, како кажу, прославу одложила за септембар, када ће јубилеј обележити монографијом, изложбом

Култура

13.05.2020 у 21:02

Јелена Триван: Вратите паре филмаџијама уместо да се препуцавате

Уз пуно поштовање аргумента да је Министарству културе и информисања нејасан мој апел за заштиту Филмског центра Србије (ФЦС) и филмске индустрије, а пошто министарство никада није стало иза радника у култури, пробаћу да одговорим само чињеницама, не улазећи у простачки језик који је вероватно део неког предизборног програма, одговорила је Јелена Триван, председница Управног одбора Филмског центра Србије, министру културе и информисања Владану Вукосављевићу, настављајући: „За претходну 2019. годину Министарство културе предложило је смањење буџета ФЦС за више од 500 милиона динара, који смо успели да вратимо на пређашњи ниво само захваљујући реакцији Управног одбора и Министарства финансија. У децембру када, чини ми се, у Министарству културе и информисања још није владала епидемија

Култура

13.05.2020 у 12:14

Реакција Министарства културе и информисања на изјаве Јелене Триван

Реагујући на јучерашњи наступ Јелене Триван (председник Управног одбора Филмског центра Србије) на једној од ТВ станица са националном фреквенцијом, Министарство културе и информисања огласило се саопштењем у којем се наводи да се „др Јелена Триван, обузета чудном јарошћу, дрвљем и камењем бацала на Министарство културе и информисања због смањивања буџета Филмског центра Србије”, када је, како се додаје, „показала својим наступом да нити разуме посао који би требало да обавља у Филмском центру Србије нити уме да схвати буџетске и финансијске околности које је окружују. Тешкоће има и у разлучивању ко доноси одлуке о буџету ове земље и чија је која улога у томе. Посебно не разуме, или се прави да не разуме, за шта се залагало Министарство културе и информисања када је реч о финансирању

Култура

08.05.2020 у 20:23

Једним кликом до културе онлајн

Широм света култура је ових дана доступна онлајн. Библиотеке и архиве отвориле су своје фондове, кинотеке на својим каналима пуштају филмове, позоришта снимљене представе... Да ли је све баш тако једноставно могу да објасне аутори радова објављених у зборнику „Будућност прошлости”, где немачки стручњаци пишу на тему културног наслеђа пред изазовима дигитализације. Читалац добија преглед како се културно наслеђе документује и умрежава у Немачкој, који су правни оквири за његово архивирање и проналази одговор на питање како да Европа доживи дигиталну ренесансу уместо да упадне у „дигитални мрачни средњи век”. Приређивачи су Паул Климпел и Елен Ојлер, а зборник, у издању Народне библиотеке Србије, са немачког је превела Добрила Бегенишић. Гете је говорио да се у библиотекама осећамо

Култура

04.05.2020 у 20:15

Уметност спасава, а ко ће спасти њу

Ако у доба пандемије једног вируса медицина спасава тела, култура је та која се брине за душе и дух јер су уметност и начин на који је свако понаособ прима нека врста личног откровења и молитве. Оно што је још важније, култура је наш идентитет и најбољи дипломата, њом се представљамо свету. Тако јесте и у болести и у здрављу. Ових месеци много смо слушали о креацији која ће нас извући из депресије и отуђења у изолацији, гледали онлајн концерте, изложбе, представе и филмске фестивале, уверени да ће таква улога „надградње друштва” изменити и однос државе према овој важној области наших живота. Али не да нема те промене, него је одговор државе жалостан. Уметност избавља, али ко ће избавити њу? Наиме, ребалансом буџета за 2020. годину проценат издвојен за културу пао је с 0,74 на 0,73 од

Култура

18.04.2020 у 20:00

Зарозани црвени тепих човечанства

Ово је кључни тренутак у људској историји, јер је време да спознамо дубоке мане света, дисфункционалне карактеристике читавог система који мора да се промени. Ово је знак упозорења и лекција коју морамо да научимо, поручио је Ноам Чомски недавно из карантина. Он наравно много разумније звучи од фаталистичких теорија о томе да је пандемија вируса корона „божја казна” за заблудело човечанство које је сувише огрезло у трци за капиталом, занемарујући основне вредности. Мада ако уклонимо патетику и научну неутемељеност ових теорија, остаје оно што и Чомски каже. Да се више улагало у науку, културу и уметност, а мање у забаву, не би данима на друштвеним мрежама кружила изјава: „Дате фудбалеру милион евра месечно а научнику 1.800. Сад хоћете лек. Идите код Роналда и Месија да вам они нађу

Београд

07.04.2020 у 12:07

Кликом до шпанске културе

Виртуелни читалачки клуб и онлајн дружење са познатим писцима, електронски каталог са хиљадама књига, као и познати шпански филмови доступни су за гледање на интернету. То је део богате понуде коју је Институт „Сервантес” на свој интернет страни припремио за ове дане, када су изолација и боравак код куће један од кључних начина у борби против пандемије изазване ковидом 19. Чувени „Трезор од слова” сада је доступан за виртуелни обилазак на сајту „Сервантеса”. С обзиром на то да се седиште Института налази у Мадриду, у згради некадашње банке, некад добро чувани трезор у подземном делу зграде постао је надалеко познато место у коме истакнуте личности остављају своје легате. Међу њима су књижевници Хосе Емилио Пачеко, Ана Марија Матуте, Ђоан Маргарит, као и сликар Антони Тапијес, редитељ

Култура

22.03.2020 у 19:00

Против болести креацијом и слободом духа

Велике епидемије страшних болести за писце су метафоре граничних ситуација у којима се испољавају социјалне, етичке, политичке, личне и карактерне одлике појединаца и друштава, а неретко су то апокалиптичне визије општег стања духа, где хуманост пада на испиту. Недавно је „Њујорк тајмс” подсетио на фантастични роман ауторке „Франкенштајна” Мери Шели под насловом „Последњи човек”, из 1826. године, који је предочио катастрофу сличну садашњем вирусу корона. Мери Шели је ову књигу написала после губитака својих најближих, а заправо је предвидела последице политичких одлука и колективних поступака на једну пандемију вируса. Зараза избија у Константинопољу и стиже до Лондона. Опстаје један јунак који трага за другим преживелима, и покушавајући да одржи у животу творевине културе и духа,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.07.2020 у 14:52

Коронавирусом заражено још 302 особе

05.07.2020 у 14:38

У Врању отворена трећа ковид болница

05.07.2020 у 13:31

Ситуација данас много боља али нема опуштања

05.07.2020 у 13:29

Хулигани напали Тошића током тренинга на Калемегдану

05.07.2020 у 13:11

Дачић: Грчка сутра затвара границу, не кретати на пут

05.07.2020 у 12:51

Сутра топло и спарно, поподне могући пљускови