Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,94	118,65	118,3
100,97	101,58	101,27
104,31	104,94	104,62

Култура

18.09.2018 у 13:35

Министар са „изливом опере у мозак” и „пустоглави” власник „Пинка”

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић и власник и генерални директор Пинк медија групе Жељко Митровић наставили су данас полемику о утицају ријалити програма на медијску сцену Србије, након које је министар најавио да више у тој расправи неће учествовати. Митровић је, у саопштењу објављеном на сајту Телевизије Пинк навео да му никада није било јасно због чега поједини министри „презиру и ниподаштавају сопствени народ”. „Каже министар културе Вукосављевић да није рекао да је ово народ лудака, али каже да је рекао 'не треба народ да гледа ријалити јер то није народ лудака'. И сад ето потпуне конфузије. Велика већина народа решила је да гледа ријалити и сад ја морам да питам министра, како се по вама зове народ који вам ништа није скривио, али једноставно воли да гледа ту врсту програма”, упитао је Митровић. Митровић је Вукосављевића оптужио да је „добио излив опере у мозак”, али да то не значи да може да било кога фасцинира „елитистичко-херметизованом политиком”. „Ако треба некога да вређате, вређајте мене, ја уживам кад ме нападају незналице и моћници, а и да будем искрен радо би се са вама такмичио у познавању рецимо музичке или филмске уметности”, навео је Митровић.

Култура

07.09.2018 у 08:15

Почиње „Месец српске културе” у Мађарској

Овогодишњи, девети по реду „Месец српске културе”, традиционална манифестација Срба у Мађарској биће отворена вечерас у Будимпешти концертом класичне музике београдског квинтета „Алтро Сенсо” који ће се представити делима српског композитора Петра Стојановића рођеног у Будиму. У своје време Стојановић је био најизвођенији српски композитор у Бечу, Прагу и Пешти, а дуго времена је нажалост био заборављен. Овим концертом, како за „Политику” најављује Милан Ђурић, први човек Српског културног и документационог центра у Мађарској који је и организатор ове манифестације, присетићемо се Петра Стојановића, његове величине и оживети сећање на овог композитора, рођеног 1877. године, који је посебно држао до својих српских корена. Поред концерта, будимпештанска публика ће премијерно моћи да види

Култура

04.09.2018 у 22:00

Личнa и историјска димензија Великог рата

За изложбу „Наша историја, наша сећања”, коју Француски институт у Србији (ФИС) организује поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, позвани су наши грађани још у марту месецу да приложе сведочанства из породичних архива која чувају успомену на солидарност француских и српских војника и цивила у том периоду. Према речима Жан-Батиста Кизена, директора ФИС, одзив је био изванредан. Стигло је више од стотину фотографија тако да је морала да се прави селекција. Стигло је и пуно писаних сведочанстава грађана који су желели да дају допринос изложби. Кизен истиче да су сви грађани Србије који су слали сведочанства, заправо коаутори те поставке, поред Станислава Сретеновића, историчара, и Александре Мирић, архитекте конзерватора. – Овом изложбом желимо да истакнемо допринос

Култура

23.08.2018 у 09:54

Вукосављевић: Дошло до пропуста у КИЦ у Паризу, Министарство реаговало на време

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је данас, поводом ситуације са скулптуром „Изнад дуге” (Over the Rainbow) на изложби „Крај и почетак”, да је дошло до пропуста у процедури, те да је зато Министарство реаговало. Министар је за телевизију Н1 рекао да је комисији Министарства која је одлучивала о изложби петоро савремених српских уметника није представљена спорна скулптура „Изнад дуге” аутора Милорада Миће Стајчића и да тај конкретни рад није добио подршку на конкурсу, већ да се тек касније појавио. „Битно је да смо интервенисали на време, то је сада санирано... Ништа страшно се није десило, то се и даље налази на изложби, али не у излогу”, рекао је Вукосављевић. Он је додао да сматра да „места за такву врсту уметничких провокација има довољно” и да она не

Политика

21.08.2018 у 22:00

Микија и Пају из излога преселили на први спрат

После буре која се дигла у српској јавности, али и нашој дијаспори у Француској, по налогу Министарства културе, Мики Маус и Паја Патак су из излога српског Културног центра у Паризу премештени на први спрат ове институције. Они су и даље део колективне изложбе „Крај и почетак” младих српских вајара и кустоскиње Ксеније Маринковић и стајаће у Културном центру до 31. августа. На месту Паје и Микија сада се налази апстрактна скулптура од метала. Дизнијеви јунаци, постављени у положај који асоцира на сексуални чин, изазвао је згражавање дела јавности и узбуркао духове, а у Министарству културе тврде да, иако је реч о изложби која је добила њихово „зелено светло”, одговорност за то што се спорни рад уметника Милорада Стајчића нашао у излогу – сносе кустос и директор Културног центра.

Култура

21.08.2018 у 12:20

Уклоњена спорна скулптура из излога КИЦ-а у Паризу

На интервенцију Министарства културе и информисања, у понедељак поподне, из излога Културно-информативног центра (КИЦ) Србије у Паризу, уклоњен је артефакт који је изазвао контроверзе у српској дијаспори, али и у домаћој јавности, саопштило је Министарство културе. У излогу КИЦ-а у Паризу била је постављена скулптура Дизнијевих јунака Микија Мауса и Паје Патка, постављених у положај који асоцира на сексуални чин, пишу „Новости”. Непримерене фигуре постављене су испод велике фотографије Белог анђела из манастира Милешева која је и својеврсни заштитни знак ове установе. „Не улазећи у простор слободе уметничког концепта, Министарство културе и информисања сматра да таква врста садржаја није прикладна за КИЦ у Паризу и представљање једне државе у свету”, каже се у

Културни додатак

11.08.2018 у 09:57

Слани укус југоносталгије

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ Caption Недавна смрт Оливера Драгојевића оживела је расправе о југоносталгији. Носталгија није нужно жал за бољим временима. То је најбоље показала Светлана Бојм у својој сјајној књизи. Руси у САД, чак и руски Јевреји, па и врло успешни, са носталгијом чувају кич предмете из совјетског времена. У пребогатој Немачкој бивши грађани ДДР („Осији“ или „Дедерони“) су чак смислили реч за романтичну успомену на сивкасто време социјализма. Ostalgie, игра речи која спаја немачко име за Исток и носталгију. Постоје нека општа места носталгије у бившим социјалистичким земљама. Сви жале за сигурношћу и стабилношћу, као и релативном једнакошћу социјализма, чак и оног сивог „реалног“.

Култура

05.08.2018 у 10:52

Вукосављевић: У наредне 4 године достижемо препоручени минимални ниво издвајања за културу

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је да очекује да би Србија у наредне три до четири године могла да достигне Унесков препоручени минимални ниво издвајања из буџета за културу и додао да ће остваривању тог циља помоћи и усвајање првог стратешког документа у историји Србије који креира и дефинише приоритете и правце културне политике у наредних 10 година. „Неопходни минимум издвајања за културу предвиђен је Нацртом стратегије развоја културе Србије од 2018. до 2028. и подразумева да се сваке године само за културу без информисања издваја по 0,1 одсто више. Уколико би се ишло том динамиком, Србија би за 10 година достигла ниво од 1,5 одсто буџета. Циљ нам је да до један одсто дођемо за три, четири године”, рекао је Вукосављевић. У интервјуу агенцији Бета

Култура

28.07.2018 у 10:09

Културни идеали дају вредност нацији

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону

Култура

23.07.2018 у 22:00

Бисте српских великана у Плиски

У Дворишту ћирилице, јединственом културно-историјском комплексу у бугарском граду Плиски, које је осмишљено тако да у једном дворишту окупи све државе чије је писмо ћирилично, 27. јула биће постављене бисте српских великана Вука Караџића, Бранислава Нушића и Иве Андрића. Овај својеврсни храм писма осмислио је Карен Алексањан, Јермен из Јеревана, филолог познат као поборник очувања хришћанских вредности, који већ 20 година живи у Бугарској. Он је дошао на идеју да 12 јерменских вајара изради слова у боји цигле, висине око два метра, у част ћирилице, коју у свету користи приближно 300 милиона људи. Ту се убрајају Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, Монголи и народи с угро-финским језицима који су некада припадали СССР-у. Бугарска је тренутно једина земља ЕУ у

Пријавите се на нашу маилинг листу