Издања Читуље
accessibility-tools
субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
18°C Облачно
Београд
Последња измена 17:57

Таг: писци

Култура
03.04.2020 у 20:00
Између политичких говора и истине постоји неповезаност
Специјално за „Политику” Рим – Договарам се, почетком марта, са Ђанриком Карофиљом, писцем романа „Три сата ујутру” који сам са италијанског језика превела на српски за издавачку кућу „Клио”, да се састанемо приликом његовог следећег боравка у Риму – „следеће недеље” како ми каже – да бисмо направили интервју. „Следеће недеље” Влада Италије доноси Уредбу о потпуном затварању, „complete lockdown”, услед ванредне ситуације изазване пандемијом вируса корона... После готово месец дана, навикли смо се на карантин. Првих десет дана смо заиста патили, многи Италијани су платили огромне казне у покушају да сунчане дане почетка пролећа проведу у кући на мору или на планини... Сунце нас и даље мами, не напушта нас откад смо у затвору, небо је високо и плаво, како само уме да буде у Италији...
Култура
03.04.2020 у 14:00
Држим спреман кофер
Писце сврставам у петичаре или двојкаше, у бубалице (Еко, Павић) или мангупе (Вијон, Драинац). Сви су ми драги, али најдражи су ми они који су били и једно и друго. Као Црњански, о којем пишем роман. Типичан бубалица, полиглота, енциклопедиста, политички штребер, сноб, козер, али и мангупчина прве класе, тукао се у двобоју, играо фудбал, мачевао, скијао, скитао по белом свету, изигравао великог заводника. Овако писац Милисав Савић описује своје колеге да би одмах и објаснио да „време карантина одговара и бубалицама и мангупима”. – Највећи бубалица био је Борхес, који је сматрао да спољни свет није вредан никакве пажње. Све се налази у књигама, у библиотеци. По Борхесу, човек и не треба да излази из библиотеке, напољу је само „сенка сенке”. А ако је већ тако, онда ето прилике да се
Култура
02.04.2020 у 22:00
Ова ситуација може да повећа свест о солидарности
Наметнута и неопходна изолација може да повећа свест о солидарности, заједништву, понашању које показује зрелост према заједници а не само личном, да обнови оно што је почело да нестаје, казао је за Танјуг Миомир Петровић, универзитетски професор и писац. Петровићев роман „Black light” објављен пре годину и по дана представља дистопијску верзију будуће Европе и данас је актуелнији него икада. Цењени писац наглашава да мере изолације имају и другу страну огледала за човечанство у целини. „Овакве глобалне мере само ће повећати страх обичног човека од поједностављених, сензационалистичких и хистеријом прокрвљених медијских слика које нам се намећу последњих двадесетак година. Управо те мере делују као опасан увод у политичком смислу у још опаснија времена. Уосталом, шта ако ова криза
Култура
02.04.2020 у 20:00
Промене се иза брда ваљају
Епидемије су, каже мој пријатељ генетичар, стални пратиоци човечанства. И све смо их преживели. То доказује постојање наше врсте. Безбројне епидемије су забележене, неке су проучене и класификоване, неке друге су остале као мрачни симболи претње. Колико ли је само епидемија које нису забележене, догодиле су се пре него што смо се навикли да остављамо траг за собом? Овако, поводом тренутне ситуације због пандемије вируса корона, говори Видосав Стевановић, писац који се после дуготрајног принудног путешествија Европом, скрасио на имању супруге Марије у Ботуњу код Крагујевца, где последњих десетак година са успехом води Клуб „Видосав”. – И у литератури су епидемије оставиле безброј трагова. Кога занима, имаће шта читати за време самоизолације, ако је задржао ту старинску навику. У
Култура
01.04.2020 у 20:00
​Јувал Ноа Харари: У чему изолационисти греше
Један од водећих интелектуалаца данашњице, израелски историчар Јувал Ноа Харари, аутор књига „Хомо деус”, „21 лекција за 21. век” и „Сапијенс, кратка историја човечанства”, написао је за магазин „Тајм” текст о пандемији вируса корона, чије делове преносимо љубазношћу његовог српског издавача „Лагуне” и у преводу Јелене Танасковић. Једна од водећих идеја овог есеја је та да човечанству недостају лидери у борби против вируса корона, да Америка више није тај лидер, да Европа има шансу да поново освоји симпатије становништва, да изолационисти греше, да је одлучујућа битка на пољу међуљудских односа. „Тренутно има много оних који за пандемију вируса корона криве тренд глобализације. Они наводе да би заустављање овог процеса био једини прави начин да свет избегне ширење нових зараза.
Култура
24.03.2020 у 20:00
Постоји опасност да Холокауст постане далека успомена
Мено Метселар и Пит ван Леден аутори су књиге „Све о Ани”, у издању Куће Ане Франк, из Амстердама, коју је код нас у преводу Невене Кукољац објавио „Креативни центар”. Ово дело почиње описом Аниног рођендана 12. јуна 1939. године у Амстердаму, а описује њено одрастање, уз више од стотину фотографија и илустрација Хака Скарија, њене године проведене у Немачкој, затим пресељење у Холандију, полазак у вртић, дружење у школи. Књига описује и атмосферу у свету и Холандији и када је реч о стварању коначног решења за Јевреје и избијања рата, што је све довело до нужности скривања Анине породице у тајном анексу фирме њенога оца, уз фамилију Хермана ван Пелса. Књига Мена Метселара и Пита ван Ледена приказује и то какав је био живот девојчице, која је пуно читала и писала, чак се и заљубила током
Култура
24.03.2020 у 22:00
Давид Гросман о вирусу корона
Познати израелски писац Давид Гросман написао је текст поводом пандемије вируса корона. Текст представља пишчев поглед на тренутну ситуацију и на могуће последице ове пандемије на наш живот и вредности. Давид Гросман требало је да половином марта борави у Србији, поводом српског издања свог новог романа „Живот се са мном много поиграо”, али је то отказано због пандемије вируса корона. Гросманов текст премијерно је објављен у петак у енглеском издању израелског листа „Хааретз”, а ових дана се објављује у низу светских медија. Српско издање овог текста ексклузивно објављују сајт Гросмановог српског издавача Архипелага (www.arhipelag.rs) и Архипелаг магазин, као и портал Нова.рс. „Већа је од нас, епидемија, и у одређеном смислу није схваћена. Јача је од сваког непријатеља од крви и меса
Култура
12.03.2020 у 20:00
Наш човек у свету – тој причи не могу одолети
Нови роман Јовице Аћина „Пилот трамваја”, у издању „Лагуне”, говори о нашем човеку Миљану Клисури у најстрашнијем периоду 20. века у Европи, човеку који је као дете са оцем, и са српском војском, прешао Албанију и настанио се у Марсеју, поставши возач трамваја. Тамо је дочекао још једну ратну катастрофу, а његов живот обележила су пријатељства са личностима које филозофски промишљају стварност и историју, као и потрага за њима. Према речима Јовице Аћина, овај роман потекао је од истините приче коју је својевремено чуо на медитеранском гробљу где је сахрањен Клисурин пријатељ. За његовим гробом Клисура трага у роману, па његове кости, уз с глином измешани пепео своје жене из истребљивачког логора, преноси у морску гробницу код Крфа, у коју му је тридесетак година раније већ спуштен отац
Магазин
03.03.2020 у 13:29
Није писац свако ко пише
Штампање књиге данас је једноставан, брз и јевтин подухват захваљујући савременој технологији. Закон о издавању публикација допушта свакоме ко то пожели да самостално објави своју збирку поезије, приче, роман, мемоаре, резултате неког истраживања... Услов је да постоји уредник, а то може бити и сам аутор, и да је наведен број под којим је дело регистровано у Народној библиотеци Србије (CIO, ISBN, ISSN итд.). У зависности од тиража, броја страница, али и од тога да ли су корице књиге тврде или меке, од квалитета папира или илустрација – цене штампања се крећу од неколико стотина евра па навише. У то треба укључити и трошкове за лектуру, коректуру, дизајн... Много сложенији део ове приче је како аутор да на свом делу заради и како да књигу представи јавности, не рачунајући рекламу коју
Култура
28.02.2020 у 20:00
Пишем о прогнанима и о бунтовнима
Једна од најбољих књига у прошлогодишњој, а сасвим тачно би било рећи и у вишегодишњој домаћој романескној продукцији, јесте „По шумама и горама” Миленка Бодирогића, у издању новосадског „Орфелина”, која је имала два гласа Ниновог жирија. Два јунака, планинара, „ходочасника револуције” корачају стопама првих партизана, по Фрушкој гори, Калину, Црепољском, Калничком горју, Похорју и Триглаву, као „археолози јучерашњег”, археолози „споменика са којих данас краду бакарне оплате, одмаралишта пред којима вежу псе да цркну, игралишта на којима труле голови и гњиле кошаркашке мреже, путева које обраста маховина…”, суочени са вишестраном изневереношћу идеје слободе, чије је шума, чије су брегови, станиште. Ваши јунаци крећу се стазама некадашњих партизана, евоцирајући историјске догађаје на
Почетна / Тагови
04.04.2020 у 17:26
Након свађе убила супруга
04.04.2020 у 17:01
Ћави донирао милион евра за борбу против коронавируса
04.04.2020 у 16:47
Штарк арена постаје болница са 1.500 кревета
04.04.2020 у 16:40
Због роштиљања избио пожар на Фрушкој гори
04.04.2020 у 16:10
Од „Газпромњефта” гориво за полицију, ватрогасце, Хитну помоћ
04.04.2020 у 15:52
Нови Пазар постаје ново жариште
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља