Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 18.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
15°C Облачно
Београд
Последња измена 12:22

Таг: писци

Култура
04.04.2019 у 21:00
Реч Амоса Оза обликовала је свет
Не могу да не пишем, као што не могу да не дишем. Читаоцима дајем речи, они треба да компонују музику, мисли су недавно преминулог писца Амоса Оза које је навела израелска амбасадорка у Србији Алона Фишер Кам на трибини посвећеној његовом делу у Народној библиотеци Србије. Овом приликом о Озовом делу говорили су књижевници Вида Огњеновић, Иван Ивањи и Филип Давид, као и критичарка Милена Ђорђијевић која је водила програм. Сусрет су, поред Народне библиотеке, организовали амбасада Израела у Београду и издавачка кућа „Лагуна” која је објавила Амосове романе: „Црна кутија”, „Мој Михаел”, „Јуда” и „Прича о љубави и тами”. Амос Оз био је један од највећих израелских савремених писаца и интелектуалаца који је дубоко промишљао људску природу, своје доба, као и израелско-палестинске односе.
Култура
26.03.2019 у 20:00
Свако полуди на свој начин
Година је 1967, у Скадру, у роману „Свако полуди на свој начин” албанског писца Стефана Чапаликуа, објављеног у преводу Данила Брајовића, и у издању београдског „Клија”. То је место слично многим другим срединама у комунистичко доба, где је партија потискивала верске слободе, хапсила оне који су се изражавали као католици или муслимани, а из уџбеника цепала странице посвећене неподобним песницима. И поред тога, деца иду у школу, људи се венчавају, живе и умиру, а све се мења када стигне први телевизор, као нова религија. Разлика је само у перспективи онога који тај свет посматра, и у овој аутобиографској причи приповедач је дечак, фелинијевског кова, издвојен из мноштва живописних локалних ликова као резонер. Његово неискварено сведочанство дирљиво је на духовит начин. Стефан Чапалику
Београд
22.03.2019 у 08:35
Ко жели да живи вечно
  Како је рокенрол живео легендарни Душан Прелевић, кога је волео, са ким се дружио… поклоницима писане речи открива се у књизи „Ко жели да живи вечно”. Промоција је приређена у клубу „Полет” у оквиру „Контакт конференције”. Са сваке странице избија рокенрол, а како је Преле говорио, „За неке рокенрол почиње са ’Битлсима’. За мене 1948. Те године сам рођен”. На књижевној вечери учествовали су уредница књиге Милица Прелевић, Прелетова кћерка, и глумац Виктор Савић, који је читао одломке из дела. У књизи се налазе 33 приче, подељене у три поглавља. Многобројној публици приказан је и документарни филм о Прелету, „У реду, победио сам...”, аутора Владимира Петровића. Душан Прелевић Преле рођен је у Београду. Као дете тренирао је фудбал у „Булбулдерцу” и „Црвеној звезди”, као и
Култура
20.03.2019 у 10:30
Михизова родна кућа у Иригу претворена у Центар за развој културе
Нови Сад – Родна кућа књижевника Борислава Михајловића Михиза у Иригу обновљена је и претворена у Центар за развој културе. Објекат је отворио председник покрајинске владе Игор Мировић, у присуству Михизове ћерке Миле Јанковић. „Обнова родне куће Борислава Михајловића Михиза била је најмање што смо били обавезни да урадимо да бисмо му се бар делимично одужили за све што је за живота урадио”, изјавио је Мировић, пренео је Биро за информисање покрајинске владе. Овај центар биће део пројекта „Буђење Фрушке горе” који је иницирала покрајинска влада, а чији је смисао, додаје њен председник, да се непроцењиво духовно, културно и природно благо оживи. „Овде у Иригу, кроз снажно деловање Српске читаонице – са границама које су већ одавно омеђене, кроз мали део живота који је он овде
Београд
19.03.2019 у 10:32
Рођендан Војислава – Бубише Симића
Супруга Јудит, кћер Вукица, зетови, пријатељ, унука Александра и праунук Алекса прославили су редак јубилеј, 95. рођендан Војислава – Бубише Симића, свог супруга, оца, деде и прадеде, у породичном стану у Шумицама. Умереност у свему, пуно рада и љубави према свом послу и ближњима рецепт је за здрав живот великог џез уметника. „Ето, сваког дана једном или више пута шетам и пратим разне догађаје”, рекао је Бубиша. Видно расположен, диригент, композитор и писац који је џезу посветио своје радне, али и пензионерске дане, додао је да ће у петак, 22. марта у земунској Музичкој школи „Коста Манојловић” бити приређен концерт „Неиспричане приче” у част његовог рођендана.
Култура
19.03.2019 у 08:56
Њени ликови су први хипици у српској књижевности
У суботу 16. марта увече у Београду напустила нас је велика српска књижевница, Гроздана Олујић (1934–2019). Била је позната по својим романима, приповеткама, бајкама, као и по својим преводима, есејима и антологијама. Гроздана Олујић рођена је у Ердевику. Чувала је „бабушка”, Рускиња избегла од Октобарске револуције, па је рано научила руски и француски. После гимназије у Бечеју завршила је енглески језик и књижевност, а потом и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Још као студенткиња, у 23. години објавила је роман „Излет у небо” (1958). Рукопис је добио награду сарајевске издавачке куће „Нова просвјета”, изазвао велику пажњу и убрзо идеолошке нападе због критичког односа према социјалистичком режиму. У кратком временском периоду, током једне деценије, написала је и
Култура
13.03.2019 у 21:00
Феникс који страда без огња
Постоје стереотипи којима ће многи књижевни преводиоци, а камоли тек посматрачи стваралачког процеса у литерарној ковачници, по правилу прибегавати кад се помене препевавање поезије. Обично тад чујемо да је то „веома тешко, али доноси велико задовољство” или, у гневнијој варијанти, да „нико не може да замисли колики је то напор” или, опет, из оног више опсерваторског угла, да је тај и тај књижевни преводилац „успео да дочара сву раскош оригинала”. Морам одмах рећи да су ипак све то само фразе. Препевавати поезију, нарочито кад сте суочени са захтевним задатком да за малу армију заинтересованих читалаца на српски препевате најпознатијег, а вероватно и једног од највећих савремених француских и светских писаца, који се прославио као романсијер, а притом све време остао песник, истрајан у
Култура
06.03.2019 у 10:50
О Винаверу у Француском институту
У оквиру Месеца франкофоније у Србији, вечерас у Француском институту с почетком у 18 сати, говориће се о споменику који је српски писац и преводилац Станислав Винавер одано подигао Француској, својим многобројним текстовима о француској књижевности, филозофији, ликовним уметностима, музици и политичким идејама. Биће пре свега речи о збирци „Видело света” – Књига о Француској (Дела Станислава Винавера, „Службени гласник”, 2012, приредио Гојко Тешић), о научном зборнику са скупа „Станислав Винавер и француска култура” одржаном у оквиру „Винаверових дана европске културе у Шапцу” (Винаверово огледало, Шабац, 2018, приредио Гојко Тешић), те о Винаверовом преводилаштву. Учествују проф. др Радивоје Константиновић, проф. др Гојко Тешић, др Жарка Свирчев и доц. др Милица Винавер Ковић.
Култура
05.03.2019 у 10:47
Дијего де Силва у Србији
Јучерашњим разговором о својој књизи „Брачна терапија за љубавнике”, у просторијама свог београдског издавача „Клија”, савремени италијански писац Дијего де Силва, започео је своје гостовање у Србији, где ће боравити до 7. марта. Поред Београда, посетиће Нови Сад, Крагујевац и Шабац. Дијего де Силва данас у подне присуствоваће отварању Сајма књига у Новом Саду, а од 16 часова у Хали Мастер Новосадског сајма биће уприличено представљање „Брачне терапије за љубавнике”. За шести и седми март резервисана су његова гостовања у Крагујевцу и Шапцу. По речима преводитељке Ане Марковић, Дијего де Силва, у овом тренутку, један је од најчитанијих италијанских писаца, иако се на страницама његових романа не „саплићете о лешеве”, нити о полицијске инспекторе, како налаже мејнстрим најпродаванијих
Култура
08.02.2019 у 22:00
Једном ћу заиста отићи на скијање
Роман награђен Ниновом наградом за 2018. годину „Заблуда Светог Себастијана” Владимира Табашевића, у издању „Лагуне”, за подтекст има причу о овом свецу, који је претходно прогонио хришћане, као вођа преторијанске гарде. Оно што ова проза поставља као проблем јесте тај сегмент жртве, која страдањем треба да оснажи веру, што је означено као погрешно уверење Светог Себастијана. Једна од идеја побуђује на размишљање и о подстицајима на доброчинство, слично оној старој мудрости о добрим намерама и паклу. Ово је и приповест о деци која су рођена и одрастала с идејом рата, који се десио на тлу некадашње Југославије, о помереном језику, породици и сећањима формираним под тим утицајем. Људи данас лако говоре, имају став, оштар, наизглед промишљен, али то је често знак суштинског недостатка
Почетна / Тагови
18.04.2019 у 12:21
И Дијего Коста утајио порез
18.04.2019 у 12:14
Коме ће више скочити цена: Луки Јовићу или Жоау Феликсу
18.04.2019 у 12:14
Детаљи тешке саобраћајне несреће у којој је погинуло 29 немачких туриста
18.04.2019 у 12:12
Кремација Мире Марковић данас у Москви, урну доноси Д.Карић
18.04.2019 у 12:01
Аида Смајић нова амбасадорка БиХ у Србији
18.04.2019 у 11:46
Резервни састав имаће иста овлашћења као и редовна полиција РС
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља