Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,89	118,6	118,24
102,04	102,65	102,35
103,04	103,66	103,35

Култура

14.10.2018 у 23:00

Бернхард Шлинк, један од најважнијих савремених немачких писаца и аутор култног романа „Читач”, приповести о кривици и моралној одговорности коју потомци осећају због злочина својих предака из Другог светског рата, поводом свог новог романа названог „Олга” ексклузивно и први пут у Србији говори за „Политику”. Ову књигу је у преводу Споменке Крајчевић објавио београдски „Плато”. Нетипично за његов досадашњи рад, Шлинк почетак приповести у делу „Олга” смешта у период уједињења немачких држава, у време канцелара Ота фон Бизмарка, наговештавајући тако улогу коју ће Немачка преузети у каснија два светска рата. Ипак, за главну јунакињу тог доба јачања Немачког царства Шлинк узима Олгу, девојчицу, а затим жену, словенског порекла, довољно храбру да схвати да ће од почетка за своје место

Култура

14.10.2018 у 22:30

Живот Црњанског је велики роман

Неколико је повода за разговор са Михајлом Пантићем, писцем, критичарем и професором београдског Филолошког факултета. У едицији „Врхови”, коју уређује у Библиотеци града Београда, ускоро ће бити објављене три књиге/зборника: „Милош Црњански, изблиза” (поводом 125. година од рођења); „Душан Ковачевић: Хумор је светлост” (поводом 70. рођендана) и „Лаза К. Лазаревић: Довршене приче”. У управо објављеном зборнику САНУ посвећеном Иви Андрићу налази се Пантићев текст о Андрићевој поезији, а пригодно излагање о делу Михаила Петровића Аласа одржао је у Академији на скупу посвећеном том научнику и писцу. У новије време објавили сте више текстова о знаменитим српским писцима, Доситеју, Глишићу, Лази Лазаревићу, Михаилу Петровићу Аласу, Андрићу… Колико систематски пратимо и чувамо то драгоцено

Култура

12.10.2018 у 12:58

Запад већ дуго олако схвата идеале слободе, братства и једнакости

Радња вашег новог романа смештена је још даље у историју, када је Немачка почела да сања своје велике освајачке снове. Постоји ли тај један узлазни или силазни правац у историји једне нације, у овом случају немачке, који се наставља генерацијама? Да ли се тај правац може променити? Нације имају своју историју, традицију, наслеђе, зачетне митове, и то их, наравно, уобличава и усмерава генерацијама. Узмите, на пример, творачке митове Србије и Немачке, изгубљену битку на Косову и пропаст Нибелунга.

Култура

11.10.2018 у 19:30

Криминал одређује савремени Балкан

Новим романом „Туђине”, у издању „Лагуне”, Игор Маројевић завршава петокњижје, започето претходним делима: „Београђанке”, „Праве Београђанке”, „Двадесет четири зида” и „Партер”. Главни јунак књиге „Туђине” потиче из Боке которске, где се осећа подједнако отуђено као и у Београду, међутим, он не престаје да трага за својим истинским идентитетом, као и за љубављу, коју проналази током НАТО бомбардовања. Прича прати и сукобе Старохерцеговаца и Староцрногораца у Боки. Ова књига биће представљена вечерас, од 18 часова, у Великој сали Студентског културног центра, када ће Игор Маројевић наступити и као музичар, поводом свог новог албума названог „Да се не замери”. О књизи ће говорити др Драгана В. Тодоресков, Мирољуб Стојановић, музичар Драган Крле Јовановић, Милан Милосављевић Бурда, музичар и

Култура

08.10.2018 у 19:00

Мој живот обликовали су преци и савременици

Нова књига Александра Петрова „Мемороман”, објављена у издању „Цептер бука”, представља сведочанство нашег књижевног живота у последњих неколико деценија. Као познаник и пријатељ најважнијих писаца српског језика, али и руских и америчких, Петров говори о књижевним и политичким приликама које су креирале једну епоху, или више њих. О томе колико је слободе писцима било дато, и колико су је они за себе изборили. Приповедач износи запажања о свом животу и људима који су га испуњавали, од ратног детињства до наших дана, портретишући не само писце, попут Црњанског или Васка Попе, већ и Слободана Пенезића Крцуна и Александра Ранковића. Када говоримо о жанру ваше нове књиге, где бисмо могли да је сместимо, да ли је реч о мемоарима или роману? Због чега у одређеним деловима о приповедачу

Култура

02.10.2018 у 23:44

Књижевности нема без ироније и патетике

Андрићева награда за 2017. годину припала је Владимиру Кецмановићу за причу „Ратне игре” из књиге „Као у соби са огледалима” (Лагуна, Београд). Признање ће аутору бити уручено 10. октобра. По оцени жирија, којим је председавао Александар Јовановић, приповетка „Ратне игре”, као и већина прича у овој Кецмановићевој књизи, доноси „нарочит, искошен поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања националних идентитета на балканском простору”. Са Владимиром Кецмановићем разговарамо о Андрићевом делу и начинима на које се он односи према теми рата. Како ваша награђена приповетка кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем Балкана? Свака прича која се бави Балканом на одређеном нивоу нужно кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем нашег живописног,

Култура

28.09.2018 у 09:30

Ћопић ми је важнији од Достојевског

Нови Сад – Писац из Хрватске Миљенко Јерговић, коме је прексиноћ у Културном центру Новог Сада уручена награда за прозу „Милован Видаковић“, гостовао је у популарној „Змај Јовиној” гимназији, где је одговарао на питања гимназијалаца о писању, књижевности и новинарству, сећањима и успоменама, својим узорима. „Звучи помало непристојно, али мени је Бранко Ћопић пуно важнији од Достојевског. Можда је то зато што сам ја мало ретардиран“, казао је писац и изазвао смех у сали. Причао је о томе да има неколико књига које га најдуже фасцинирају, а да је међу њима дечји роман „Јунаци Павлове улице“ мађарског писца Ференца Молнара, који га је „покосио“ у школи. „Већина књига које човека стварно погоде су или јако тужне или силно смешне, а ово је прва ужасно тужна књига у мом животу и ту сам

Култура

15.09.2018 у 22:00

Плаве очи српске књижевности

Многи данас не знају ни да постоји Српска књижевна задруга (СКЗ), каже Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник ове издавачке куће, која постоји 126 година и која је заштићена законом. Постојећи закон, међутим, донет иначе 1997, у време, како Лакићевић каже, „свеколике приватизације, продаје и јагме”, спречио је да се то деси и овој установи, али не предвиђа никакав буџет. Стога Закон о изменама и допунама Закона о Српској књижевној задрузи, предвиђа, први пут, финансирање ове установе из буџета Владе Републике Србије и он је, како незванично сазнајемо, прошао у Министарству културе и Министарству финансија а сада чека на ред за расправу у Народној скупштини. То, пре свега, значи, каже Лакићевић, да влада и држава прихватају да СКЗ постоји као национално културно добро с коренима у

Београд

22.08.2018 у 23:22

Кућа од соли

Разматрајући однос према уметности у нашој земљи пред почетак Другог светског рата и у том контексту присећајући се колекционарске страсти према сликарству кнеза Павла Карађорђевића, писац Миомир Петровић се на књижевној вечери у Ташмајданском парку запитао: шта је култура у једној нацији? А потом додао: – Ово би заправо могло бити питање за посетиоце. У публици су седели поштоваоци Петровићевог дела, који су с пажњом слушали тумачење његове књиге „Кућа од соли” у издању „Лагуне”. Међу корицама овог узбудљивог романа назире се трагична усамљеност појединца затеченог у драматичним историјским околностима. Програм је део манифестације „Културно лето на Палилули”, а модератор је био Карло Астрахан, уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић”.

Култура

21.08.2018 у 22:00

Краљ који је постао Гроф

О краљу Милану Обреновићу обично се мисли као о не баш омиљеном владару, на кога је покушано извршење неколико атентата. Међутим, Дејан Михаиловић је аутор који је у свом првом роману „Подвизи и страдања Грофа од Такова”, у издању „Лагуне”, приказао романсирану биографију ове историјске личности, краља који је Србију увео међу модерне европске државе, тиме што јој је обезбедио слободу од турског вазалства. Ова приповест, низом мало познатих и занимљивих епизода, прати живот краља Милана од детињства, преко доласка на престо после убиства кнеза Михаила 1868. године, па све до смрти у Бечу 1901. године. Роман је настао на основу дугогодишњег истраживања архивске грађе, а краљ Милан је ту, као књижевни лик, најпре човек који је изградио модерну Србију, а завршио као изгнаник. Почетак

Пријавите се на нашу маилинг листу