Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,79	118,5	118,14
101,79	102,41	102,1
102,13	102,74	102,44

Култура

19.06.2018 у 22:00

Приповедач Бруно, у роману „Прве бразде” португалског писца Бруна Виејре Амарала (у издању „Клија” и преводу Јована Татића), као да ходи Дантеовим паклом, и то фелинијевског кова маргиналаца и протува, предвођен особеном верзијом Вергилија – фотографом Виржилијем. То предвођење састоји се у причама које јунаку помажу да ухвати и задржи слике мноштва обичних, малих људи, губитника који се труде да учине нешто од својих живота у сиромашном и издвојеном лисабонском кварту, као у неком гету. Реч је о првом роману Бруна Виејре Амарала, који је уједно и пишчев први роман објављен на српском језику. Амарал се бави и књижевном критиком, а добитник је португалске награде за књигу године, затим, ПЕН-ове и награда Фернандо Намора и Жозе Сарамаго. Уредник је литерарног часописа „ЛЕР”.

Култура

08.06.2018 у 22:00

Можда сам био Србин у прошлом животу

Награђивани канадски писац, сценариста, новинар и преводилац Дејвид Хомел био је један од учесника недавно завршеног „Београдског контрапункта”, серије разговора не теме глобализације, идентитета, стања културе у свету. Иначе аутор десет романа, Хомел је познат нашој читалачкој публици најпре преко издања „Геопоетике”, као и „Архипелага”, у чијем издању је овом приликом представио своју књигу за децу „Путујући циркус”. Изражавајући утиске поводом Контрапункта, каже да се најбоље разумео са писцем Франсиском Лопезом Сачом, са Кубе, зато што обојица долазе из земаља које су подигли мигранти, Европљани који су починили насиље над староседеоцима. У Београду борави после 1999. године, и примећује да се град развио, да са министром културе може да разговара незванично и о свему, да људи мање

Култура

07.06.2018 у 22:00

Ако хоћеш да критикујеш своју земљу, ради то изнутра

Западни свет је чудна цивилизација – почну рат због ситнице, а у исто време не примете варварска уништавања или геноцид на другој страни, каже Јуриј Пољаков за „Политику”, осврћући се на своју тезу, коју је ових дана изрекао на округлом столу „Београдског контрапункта”, да у глобализацији постоје двоструки аршини. Кад је реч о рушењу споменика културе на Косову, требало је цео свет да подигне глас, али већина ту трагедију није ни приметила, додаје аутор две књиге поезије и више од десет књига прозе. По многим његовим делима снимљени су филмови, његове драме играју се у руским позориштима, а проза му је укључена у школску лектиру и у факултетске програме. Његово најпопуларније дело је свакако сатирични роман „Јаре у млеку” (1995), код нас објављен пре пет година (Zepter Book

Магазин

07.06.2018 у 13:15

Децу не треба превише хвалити

Драмски писац и редитељ Зора Бокшан Танурџић учила је бројне генерације младих правим животним вредностима кроз играње бајки на сцени, а они јој и данас враћају захвалношћу и лепим речима. Недавно је у Удружењу књижевника одржана промоција књиге o њеном животу Ранка Р. Спалевића „Живот као драмска бајка”, на којој су говорила „Зорина деца”, данас познате личности Весна Радосављевић, др Сунчица Милосављевић, Драгана Варагић и други. Много је њих прошло кроз драмски студио Зоре Бокшан, али већина није у глуми већ у разним другим делатностима. Тако их је и учитељица саветовала: „Глума је тежак и неизвестан посао, па ако већ морате тиме да се бавите, обезбедите себи и друго занимање”. И многи су је послушали, ето на пример и свима позната Софија Јовић која је као девојчица глумила у

Култура

05.06.2018 у 22:00

Стваралаштво не трпи наметнуте истине

Учесници другог по реду међународног скупа „Београдски контрапункт”, који је током протекла два дана био одржан у Југословенској кинотеци, по замисли Министарства културе и информисања, и у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, потписали су документ назван „Београдска изјава”, као подстицај развоју аутентичних култура и противљење светској индустрији забаве. Џанг Кангканг (Кина), Гунар Кваран (Исланд, Норвешка), Јуриј Пољаков (Русија), Дејвид Хомел (Канада), Франсиско Лопез Сача (Куба), и домаћини Емир Кустурица и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, потписали су следећи текст: „Велики српски писац који је живео у овоме граду, нобеловац Иво Андрић, указао је, у једној важној прилици, на то да је у послу којем је посветио живот садржана права историја

Култура

04.06.2018 у 22:00

Дар претужног Милутина

Премијера представе „Пет живота претужног Милутина” ауторке Милене Марковић, у режији Александре Милавић Дејвис је у недељу увече у 20 сати на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Позориште Атеље 212, заправо, трећи пут поставља комад Милене Марковић на својој сцени – пре поменутог комада постављена су њена дела „Шума блиста” у режији Томија Јанежича и „Деца радости” у режији Снежане Тришић. Драма „Пет живота претужног Милутина” је још један комад којим Атеље 212 кроз механизам наручивања драмског текста пружа подршку развоју домаћег драмског стваралаштва. Драматург је Димитрије Коканов, сценограф Јасмина Холбус, костимограф Мариа Марковић, а композитор Владимир Пејковић. У глумачкој екипи су Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић, Дејан Дедић, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић,

Култура

02.06.2018 у 22:00

Апдајк би данас био ужаснут Трампом

Пета бијенална конференција Друштва „Џон Апдајк” (1–5. јун) први пут се одржава изван САД, и то на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Међу гостима конференције налази се и Џејмс Шиф, један од највећих познавалаца дела Џона Апдајка, професор на Универзитету у Синсинатију, аутор и уредник пет књига о савременој америчкој прози. Недавно му је литерарни фонд, који носи име Џона Апдајка, поверио задатак да уреди књигу писама овог америчког аутора. Шиф је уједно и уредник Ревије „Џон Апдајк”. Породична фондација Роберта и Адел Шиф, која иначе подржава реформу државних школа у Америци, помогла је рестаурацију Апдајкове породичне куће. Такође, ова фондација пружила је подршку и конференцији на Филолошком факултету у Београду. Наш град посећује први пут.

Ризница

30.05.2018 у 13:27

1912.

Ноћас је прошуштала последња ноћ 1912. Будни смо били у последњој нићи 1912. и освајало нас је неко тешко и озбиљно сазнање, и падало је на нас једно широко и силно осећање времена, историје и судбине народа. Прошла је 1912. али још стоје она по земљи писана скрлетна слова претње и црвене гримасе освете, и још по улицама лети питање: Шта нам је била 1912? Улазак српске војске у Косовску Митровицу Била је година стварања јер се стварањем добија корен живота. Година кад су се узиђавале жртве, кад се певало уз сузе, оштре ударце смрти, кад се на међу јутарњег и вечерњег руменила точило руменило крви. Била је година кад вера престаје бити плитко лицемерство и кад радости нису више свакидашњи греси. Кад спољашња реч постаје унутрашња реч и осећајна и мисаона агресија,

Култура

23.05.2018 у 09:12

Одлазак Филипа Рота

Наступио је крај ере, јер преминуо је један од највећих писаца данашњице Филип Рот, аутор романа „Америчка пасторала”, „Удала сам се за комунисту”, „Портнојева бољка”, „Унижење”, „Професор жеље”, „Немеза” (код нас их је објавила издавачка кућа „Паидеја”, а раније и „Народна књига”)... Рот, који је био аутор толико духовит у приватности да је по мишљењима пријатеља могао да изгради каријеру стенд-ап комичара, и у литератури толико субверзиван, да је знао да протресе јеврејску заједницу, као и америчке пуританце. Страсног љубитеља бејзбола и Бруклин Доџерса, издало је срце у 85. години. Књижевност по његовом схватању није „избор за мис моралне лепоте”, већ снага изникла из дрскости да се у речи удахне живот, да се сопствена биографија кривотвори и преобрати у моћну метафору. Живот јеврејске средње класе, идилично детињство у Њуарку, у Њу Џерзију, антисемитизам, мушка сексуалност и питања идентитета теме су којима је Рот био заокупљен у својим делима. Мотиви интелектуалних и еротских искустава утицали су на његово рано стваралаштво.

Култура

21.05.2018 у 21:40

У социјализму уметност је била замена за религију

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике. Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност. За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

Пријавите се на нашу маилинг листу