субота, 31.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,92	117,57
	100,31	100,92	100,61
	109,68	110,34	110,01

Таг: писци

Култура

23.10.2020 у 12:15

Хандке је увек ишао против свих струја

У београдској књижари „Златно руно”, у Светогорској улици, одржана је друга трибина из циклуса „Хандке у Србији”, на којој је овога пута велики савремени писац осветљен више с личног, интимног аспекта. О Петеру Хандкеу су говорили германиста и књижевни преводилац Јан Красни, новинар Драгана Ковачевић, удовица једног од овдашњих Хандкеових преводилаца Златка Красног, Славица Стојановић Красни, и писац Горан Гоцић. Јан Красни је једном приликом рекао да се, одрастајући, више дружио с немачким књижевницима него са српским. Данас, кад сам има значајно књижевнопреводилачко искуство, он се овако сећа дана кад су у дом његових родитеља долазили писци којима је немачки језик матерњи, а међу њима, као личност по свему особена и јединствена, и Петер Хандке. – Ја сам тада био дете, коме име

Култура

21.10.2020 у 17:16

Хандке од крви и меса

Друга онлајн трибина из серијала „Хандке у Србији” који, под покровитељством Министарства културе и информисања, а у склопу пројекта „Подршка издавању изабраних дела Петера Хандкеа”, организује Удружење књижевних преводилаца Србије, биће одржана вечерас с почетком у 19 часова, у београдској књижари „Златно руно” у Светогорској улици. После прве трибине, која је забележила велику гледаност и изазвала одјеке у културној и широј јавности, овога пута ће, у „Златном руну”, Хандке бити осветљен превасходно као личност, као биће од крви и меса, а биће, наравно, речи и о разним аспектима његовог стваралаштва и његовом утицају на српске ауторе. О аустријском писцу, добитнику Нобелове награде за књижевност, говориће германиста и књижевни преводилац Јан Красни, новинар Драгана Ковачевић и

Култура

19.10.2020 у 08:34

Било ме је срамота да џипом долазим у косовска села

Млада Чехиња у оквиру једне од мировних мисија долази на Косово и Метохију. Упитана како мисију и њене припаднике види локално становништво двеју етничких група, она даје одговор: „Као ванземаљце који су од Косова направили пешчано игралиште за тренинг владавине права...” И тако даље наставља се приповест са терена у роману „Тотал Балкан” Бланке Чехове, код нас објављеног у издању „Клија” и у преводу са чешког Зорана Дукића. Ова млада Чехиња је на основу сличног сопственог искуства уобличила фикцију која побуђује на озбиљно размишљање, али и на осмех. После боравка на КиМ, од 2007. до 2008. године, ову књигу посветила је Агиму из Бошњачке махале, Братиславу из енклаве, као и свим обичним и поштеним људима на Косову. Она је ове недеље била гошћа свог српског издавача, а дошла је у Београд возећи ауто из Прага до Београда, са троје мале деце, чиме је показала срчаност сличну својој прозној јунакињи.

Култура

16.10.2020 у 20:15

Истинитост приче је комерцијални аргумент

Нисам још осетила потребу да пишем о ситуацији која нас је задесила због новог вируса, а која, како видимо, и даље траје и не види јој се крај, чак ни да било шта коментаришем. Треба времена да се ствари слегну, па тек онда да их сагледам, каже награђивана француска књижевница, чији је роман „Према истинитој причи” недавно објављен и код нас у издању Лагуне у преводу Гордане Бреберине. Дело је овенчано наградама Ренодо и Гонкур гимназијалаца (2015), а по њему је Роман Полански 2017. године снимио истоимени филм. Ова здравствена криза показала нам је ко је на првој линији фронта, ко ради за наше здравље, опстанак, удобност: медицински радници, касирке у супермаркетима, радници градске чистоће ... Делфин де Виган се прославила романом „Но и ја” за који је добила Награду

Култура

15.10.2020 у 20:15

Волиш ме, читаш ме

Петера Хандкеа Срби неспорно боље познају као активисту, друштвено ангажованог уметника у чијим су се сферама интересовања нашле многе земље, многи народи и многи људи – па поред осталих и некадашња Југославија, земља којој овај велики писац немачког језика припада и пореклом. Реч је несумњиво о светском књижевном феномену, што је потврђивано у више наврата, да би крунско признање највише вредности Хандкеове литературе стигло прошле године, кад је овај аустријски аутор овенчан Нобеловом наградом за књижевност. Да, Хандке је овде омиљен и драг, више као личност него као писац. Подсетио нас је то ових дана и новинар и публициста Небојша Грујичић, цитиравши Хандкеа на Првој у серији трибина „Хандке у Србији”, која је, у организацији Удружења књижевних преводилаца Србије и Народне

Култура

14.10.2020 у 20:15

Нова цивилазација је окрутна

Ове године навршава се 50 година откако је Драган Лакићевић почео да пише поезију. „Онај усамљени дечак/ на трен се загледао/ у бистру воду/ и њене риме”, стих је из његове недавно објављене поетске збирке „Прохуја”, у издавачкој кући „Партенон”. Код истог издавача одштампана је и Лакићевићева нова збирка сонета „Жетелица и Шумановић”, настала у дијалогу са вајарством и сликарством. Књижевна критичарка Александра Жежељ Коцић објавила је збирку есеја „Песник и један читалац, Огледи о поезији Драгана Лакићевића”, такође у „Партенону”, што ову годину чини посебном у стваралаштву овог нашег књижевника, чији рад као главног уредника употпуњује свако издање Српске књижевне задруге. Како кроз период од 50 година видите промене своје поезије, али и њене мотивске константе? А затим, и паралелно

Култура

06.10.2020 у 21:40

Онлајн трибине „Хандке у Србији”

Прва у низу онлајн трибина посвећених нобеловцу Петеру Хандкеу, под насловом „Хандке у Србији”, биће одржана 8. октобра, с почетком у 19 часова, у Атријуму Народне библиотеке Србије. О личности и делу знаменитог аустријског књижевника говориће писац Мухарем Баздуљ, новинар и публициста Небојша Грујичић и публициста и теоретичар књижевности Милена Ђорђијевић, а модератор ће бити песник и књижевни преводилац Владимир Д. Јанковић. – Тај моменат, кад је обнародовано да је Хандке добио Нобелову награду за књижевности, као и сви потоњи бурни, што очекивани, што неочекивани тренуци којима смо били сведоци и на светској јавној сцени, али и код нас, и даље одјекују, шире се попут кругова који на површини језера остану кад бачени камен потоне – каже Владимир Д. Јанковић, који у својству

Култура

02.10.2020 у 18:45

Зло је увек исто, а рат је највеће

Најважнија књига Ђорђа Лебовића „Семпер идем” (Лагуна) преведена је и на хебрејски језик, у издању јерусалимске издавачке куће „Кармел”, уз подршку Министарства културе Републике Србије, а ауторка превода је Дина Катан Бен Цион. Према речима Злате Лебовић, супруге овог нашег познатог писца, драматурга и сценаристе, преводитељка је рођена у Сарајеву 1937. године, немачку окупацију преживела је у једном италијанском кампу за јеврејску децу, а од 1949. године живи у Израелу. Својим животом и ставовима блиска је аутору и његовој животној причи, четрнаестогодишњег дечака који је искусио пакао Аушвица и изгубио четрдесет чланова породице, исприповеданој у овом тестаментарном роману о сталном враћању зла, увек истог. Према речима наше саговорнице Злате Лебовић, Дина Катан је левичарка, са

Култура

23.09.2020 у 20:15

Ко је спреман да губи, готов је да изгуби и свој гроб

На први поглед прича новог романа Енеса Халиловића „Људи без гробова” (у издању „Лагуне”) стара је као време: младић се заљубио, али му девојку нису дали. Затим је постао огорчен и осветио се многима, а потера за њим трајала је 47 дана, док га нису издали они којима је веровао. Међутим, када чујемо лични глас приповедача, када упознамо појединости многих живота који су дотакли његов, и увидимо колико снажно он жели да сазна истину о оцу, онда ова приповест постаје особена, али и сродна претходним Халиловићевим романима „Епу о води” и „Ако дуго гледаш у понор”, те збиркама приповедака: „Потомци одбијених просаца”; „Капиларне појаве” и „Чудна књига”, али и његовим поетским књигама, од „Средњег слова” до „Бангладеша”. У фокусу вашег новог романа је антијунак, нека врста хајдука новог

Култура

22.09.2020 у 22:00

Такав је свет данас

Чим чујеш ватрогасну сирену, гледаш вести да би се уверио да се ништа лоше не догађа. Леонару лакне кад отвори „Твитер” и види да људи не причају о некој грозоти која се управо догодила. Све време имаш на уму да нешто страшно може да се догоди. Возиш се јавним превозом, седиш у некој башти и пушиш цигарету, идеш на концерт. Идеш да играш. Али си сада свестан да се можда никад нећеш вратити кући. Земља се руши да би била стављена у службу банака, а најстрашније у целој причи јесте то што је у главу сваког појединца усађено да другачије не може Део из трећег тома романа „Вернон Тродон” француске књижевнице Виржини Депент, објављеног и код нас у издању куће „Booka” у преводу Новака Голубовића, јасно упућује на то да је ауторка и даље на истом курсу сагледавања савременог

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

30.10.2020 у 23:49

Музички поглед на главни град

30.10.2020 у 23:44

Трамп обећава повратак у нормалу – Бајден упозорава на тешке дане због пандемије

30.10.2020 у 23:33

Америка ипак дозволила пословање с „Хуавејем” – али не за 5Г опрему

30.10.2020 у 23:30

„Волмарт” повукао ватрено оружје са рафова из страха од немира

30.10.2020 у 23:10

Монако уводи ноћни полицијски час

30.10.2020 у 23:03

Фигура Трампа уклоњена из музеја Мадам Тисо у Берлину