среда, 03.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	97,46	98,04	97,75
	106,43	107,07	106,75

Таг: писци

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Култура

14.12.2020 у 20:15

Доћи ће смрт и имаће твоје очи

Прошло је седамдесет година од трагичне смрти једног од највећих италијанских писаца двадесетог века Чезареа Павезеа који је рођен 1908. године у месту Санто Стефано Белбо, у Пијемонту, у Италији. Подједнако је познат као песник и приповедач. Поред кратких романа, прича, приповедака и превода из америчке књижевности, објавио је и више збирки песама. Изузетно дело је и његов дневник Умешност живљења (1952). Због антифашизма био је прогањан и отеран у изгнанство у Бранкалеоне Калабро, где је провео три године. Био је симбол интелектуалног ангажмана у политици и друштву, представник симболичног реализма у прози, а наративног дискурса у поезији. Убио се у торинском хотелу „Рома”, 1950. године. Важнија прозна дела су „Твоја места” (1941), „Августовски одмор” (1946), „Друг”, (1947), „Пре

Култура

14.12.2020 у 09:21

Преминуо писац шпијунских романа Џон ле Каре

ЛОНДОН – Британски писац Џон ле Каре, најпознатији по шпијунским романима с темама из времена Хладног рата, преминуо је у 89. години. Његова породица потврдила је вест да је умро од упале плућа у болници Ројал Корнвал у суботу увече. „Сви дубоко жалимо због његове смрти”, написали су у изјави, пренео је Гардијан. Рођен је под именом Дејвид Џон Мур Корнвел 19. октобра 1931. године, у Пулу, у покрајини Дорсет у Енглеској. Крајем четрдесетих почео је да ради за британске тајне службе док је студирао немачки језик у Швајцарској. Дипломирао је на Оксфорду, где је касније и предавао. Након тога придружио се британској обавештајној агенцији МИ5. Инспирисан колегом из МИ5, романописцем Џоном Бингамом, почео је да објављује трилере под псеудонимом Џон ле Каре, преноси

Култура

11.12.2020 у 14:10

„Хандке у Србији“ пети пут

Нова, пета онлајн трибина „Хандке у Србији“, коју Удружење књижевних преводилаца Србије организује под покровитељством Министарства културе и информисања у републичкој влади, биће одржана у понедељак, 14. децембра, у просторијама УКПС у Француској 7. На трибини, која ће моћи да се прати у одложеном преносу преко фејсбук странице и јутјуб канала Удружења, о великом аустријском литерати Петеру Хандкеу, добитнику Нобелове награде за књижевност, говориће писац Вуле Журић, новинар Драгана Игњић и песник Ранко Ђиновић. Уредник и модератор трибине је Владимир Д. Јанковић.

Култура

09.12.2020 у 14:46

„Ја то тамо певам” Душана Ковачевића

Песничка аутобиографија „Ја то тамо певам” драмског писца и сценаристе Душана Ковачевића објављена је у издању „Лагуне” и биће од данас у продаји у свим књижарама, објавила је поменута издавачка кућа. Аутор филмова и представа – „Ко то тамо пева”, „Маратонци трче почасни круг”, „Професионалац”, „Балкански шпијун”, „Сабирни центар”, „Радован Трећи”, „Свети Георгије убива аждаху” – написао је ово дело као успомену на време и људе којих више нема. Аутор додаје да је књига написана као сећање на његових пола века бављења позориштем, филмом и литературом уопште. „У тим филмским, позоришним причама исписане су многе песме и оне су биле у мојим фасциклама сачуване за дане кад будем имао времена да их саберем, одаберем и објавим и то време је дошло изненада у овом невремену кад сам могао да

Култура

07.12.2020 у 20:15

Бајковита чудовишта

Алберто Мангел, један од најпосвећенијих читалаца међу писцима, Аргентинац и грађанин света, који је живео у Израелу, Шпанији, Француској, Енглеској, Италији и Канади, и патио због тога што са собом не може да носи своју огромну библиотеку, у својој новој књизи за нас говори о ликовима који су трајно, из литературе, настањени у његовој свести. Његово дело „Бајковита чудовишта, Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи”, у издању „Геопоетике” и у преводу с енглеског Владимира Копицла, садржи и Мангелове илустрације вечитих јунака. Ексклузивно за српско издање „Чудовишта” Мангел је описао и лик Краљевића Марка, а ту су и његови омиљени Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из „Хаклбери Фина”, Дон Жуан, мала сестра Фиби из Селинџеровог „Ловца у житу”, Успавана лепотица, Робинзон Крусо,

Култура

04.12.2020 у 22:00

Век авалског бунтовника

Jа нисам рођен да бих лагао свој народ, нити да бих га поткрадао, издавао и заслепљивао – рођен сам да га научим да буде оно што јесте, да га натерам да мисли слободно, да дубље проучава оно што му се даје, да спозна своје мане више него врлине, да му помогнем да користи своју снагу које није свестан, да заблиста унутрашњом светлошћу која му није знана. Овако је Љубомир Мицић (1895–1971), песник, прозаиста и драмски уметник писао пре више од осам деценија, кад је свет био млађи, а вероватно и луђи него данас. У повести српске културе вероватно не постоји већа громада коју смо скрајнули и маљевима очукали, вероватно и несвесни због чега то чинимо, од овог оснивача зенитизма, покрета који је, за разлику од суматраизма и вишеградизма, и данас свеж и актуелан, као да је јуче

Култура

04.12.2020 у 20:15

Злоупотребљава се слоган „Ништа неће бити као раније”

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Западни свет тек однедавно живи између пандемије, тероризма и страха од миграната, а код нас су страхови почели одавно распадом земље,

Култура

02.12.2020 у 12:29

Мој јунак чује чудесни Шостаковичев валцер

Нови роман Драгана Стојановића „Тамна пучина”, дугогодишњег професора Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, (у издању Дома културе „Студенстки град”), појавио се недавно, а већ је овенчан признањем „Бескрајни плави круг” Матице српске. Реч је о својеврсном наставку претходне Стојановићеве књиге „Ћерка шпанског борца”, која је добила Андрићеву награду. У фокусу „Тамне пучине” је јунак који се враћа из Великог рата, који се нада, сања, пати и воли, али увиђа да се вредности у које је веровао осипају, да се људи кваре, да његова породица нестаје. Овај роман укршта историјске и фиктивне ликове са „духом времена”, постављајући етичка питања, о колебљивости прилика и карактера људи, о томе да ли у најгорим околностима ипак постоји могућност

Култура

02.12.2020 у 09:19

Одлазак Бранимира Шћепановића

Познати југословенски и српски писац и сценариста Бранимир Шћепановић (1937–2020) преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Шћепановић, који је на особен начин овековечио тамне стране људске природе, срам, страх, бол, танатос, био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца, а његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском имао чак 23 издања. Ово дело модерног књижевног поступка, дијалошког облика приповедања, дочарава радозналост, обест и мржњу прогонитеља, у хајци на недужног човека који једино жели да умре сам у родном крају Црне Горе, као и ужаснутост, страдање и инат жртве. Ова трка, која је у почетку била безазлена,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

02.03.2021 у 23:30

Феномен рокенрол културе

02.03.2021 у 22:33

Нова представа у Битеф театру

02.03.2021 у 22:33

У Немачкој прошле године регистровано 1.606 напада на избеглице

02.03.2021 у 22:22

Косово је суштински део Србије – референдум је одржан 1389. године

02.03.2021 у 22:06

Прекинута корона журка у Македонској улици

02.03.2021 у 22:00

О љубави с љубављу